Header

AMBASADOR REPUBLIKE MAKEDONIJE U POŽAREVCU

POŽAREVAC - PRIJATELJ MAKEDONACA

Ambasador Republike Makedonije u Srbiji, Kire Ilievski, prošlog petka, posetio je grad Požarevac u kojem su ga docekali prvi ljudi opštine Požarevac, predsednik Dušan Vujicic i njegov zamenik, mr Zvonimir Blagojevic.

Ambasador Ilievski je tom prilikom konstatovao da makedonska manjina u Požarevcu nema prostor u kojem bi se okupljala, na što je Dušan Vujicic dao obecanje da ce opština Požarevac to ispraviti i obezbediti prostor za okupljanje Zajednice Makedonaca.

-Ovo je moja prva poseta Požarevcu i zadovoljstvo mi je biti ovde. Nadam se da ce se naši kontakti nastaviti i postati ucestaliji. Inace, odnosi izmedu Makedonije i Srbije su na visokom nivou i na nama je da nastavimo da ih nadgradujemo, istakao je makedonski ambasador Kire Ilievski i dodao:

-Makedonija preuzima sve uslove da srpska manjina u Makedoniji ima sva gradanska prava. U našem parlamentu srpska manjina uvek ima svoje predstavnike. Sada Makedonija preuzima još neke zakonske propise, a s ciljem nam je da, u ovom slucaju, srpska ma-njina u Makedoniji uvek bude ukljucena u politicki život i na taj nacin ostvaruje sva svoja prava. Ovom prilikom sagledali smo i mogucnosti makedonske manjine u Požarevcu. Nama je veoma važno da naši ljudi imaju gde da se sakupljaju, razmenjuju mišljenja i slicno. Otuda nam vaše obecanje da cete obezbediti prostor za to mnogo znaci.

Na te reci makedonskog ambasadora predsednik požarevacke opštine, Dušan Vujicic je dodao:

-Izuzetno nam je drago što ste naš gost i iskoristicu ovu priliku da se u ime naših Srba u Makedoniji zahvalim ambasadoru jer vodi takvu brigu o srpskoj manjini. Što se tice makedonske manjine u Požarevcu i Branicevskom okrugu isticem da nam je do njihove dobrobiti vrlo stalo.

Inace, uz ambasadora Ilievskog gosti na prijemu u Svecanom salonu SO Požarevac bili su i savetnik pri ambasadi Republike Makedonije, Ratka Cokreva Miloševic, zatim, predsednik Zajednice Makedonaca u Srbiji i Crnoj Gori, Gojko Ilievski, i predstavnici Udruženja Makedonaca Branicevskog okruga.

A. Maksimovic

KONFERENCIJA ZA NOVINARE - NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA, GORAN PETROVIC

STO DANA RADA NACELNIKA OKRUGA

Nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare,organizovanoj povodom 100 dana od kako je na ovoj funkciji upoznao javnost sa najznacajnijim aktivnostima koje su realizovane, ili su u planu. On se osvrnuo na posete republickih funkcionera iz oblasti ekonomije i regionalnog razvoja, poljoprivrede, rada i socijalne politike, dijaspore, a kao prioritete za predstojeci period naveo: formiranje Saveta okruga, formiranje Okružnog štaba civilne zaštite, izradu Strategije razvoja opština i okruga, konkurisanje za sredstva iz Narodne lutrije i javnih radova. Zadaci koji ocekuju BUO su i Prezentacija strategije održivog razvoja Republike Srbije u saradnji sa Vladom Republike Srbije, a planira se i sastanak sa predstavnicima Ministarstva za ekologiju, predsednicima opština i poslovodstvom PD «Termoelektrane i kopovi Kostolac», radi razmatranja problema zaštite životne sredine u Branicevskom okrugu. Takode, istaknuta je i potreba rešavanja pitanja regionalne deponije. Nacelnik okruga je upoznao novinare sa pitanjima na koje se najcešce žale gradani, a to su: spor i neažuran rad pravosuda, problemi u vezi sa izdavanjem urbanistickih i gradevinskih dozvola, kao i psi lutalice. Petrovic se takode zahvalio i predstavnicima javnih glasila na objektivnom i profesionalnom izveštavanju.

L.L.

SA SEDNICE VECA OPŠTINE POŽAREVAC

U BUDŽETU KAPITALNE INVESTICIJE

U prošlom broju izvestili smo o usvajanju nacrta budžeta za 2008. godinu, a na prošlonedeljnoj sednici Opštinskog veca utvrdivani su predlozi u vezi sa nacrtom budžeta opštine. Da podsetimo, u narednoj godini ocekivani priliv iz javnih prihoda je 1.570.000.000 dinara , ali ce budžet biti veci zbog uklju-civanja sopstvenih prihoda i suficita iz ove godine.

Nerasporedena sredstva za investicije, koja bi trebalo da zadovolje potrebe mesnih zajednica i lokalne samouprave iznose oko 180 miliona dinara. Medu predlozima tj. kapitalnim investicijama izdvojen je kolektor u ulici Knez Milošev venac, kao i izgradnja Industrijske zone.

- Moramo da vodimo racuna o projektima koji obezbeduju dovoljno zdrave pijace vode, precišcavanje otpadnih voda, kanalizacionoj infrastrukturi, odnošenju i preradi smeca, podsticanju preduzetništva... Imamo dosta projekata koji bi mogli da budu finansirani iz Fonda za zaštitu životne sredine. Službe Odeljenja za privredu trebalo bi da prepoznaju projekte i njihove nosioce, kako bi se izvršila priprema i u januaru konkurisalo za njihovu realizaciju, rekao je nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic.

Clan Opštinskog veca i predsednik GMZ Kostolac Vladimir Vila podsetio je da postoji skupštinska odluka da sredstva iz Fonda za razvoj 60% pripadnu kostolackom podrucju, a ostatak od 40%, podrucju Požarevca. Vila je predložio da na slican nacin treba raspodeliti i sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine, jer im je osnova ekološkog karaktera.

- Mislim da bi budžetom trebalo predvideti proširenje groblja u Kostolcu. Dva miliona predvidena za groblje ove godine nisu utrošena. Ta sredstva trebalo bi predvideti i budžetom za narednu godinu uz dodatak, 2,5 miliona dinara. Trebalo bi predvideti sredstva za adaptaciju bioskopa i biblioteke, obnavljanje istorijski vrednih fasada i primarnu toplifikacionu mrežu u naselju Kolište, zatim izradu projekta za nov decji vrtic u Kostolcu, predložio je Vila i dodao da treba zadržati trend izgradnje.

Predsednik opštine Dušan Vujicic rekao je da je dogovoreno da budžet bude kapitalni, ali bez zanemarivanja potreba mesnih zajednica.

Uzimajuci Industrijsku zonu za primer Vujicic je rekao da je potrebno uložiti u razvoj proizvodnje, kako bi došlo do zapošljavanja i boljeg života.

Od ostalih odluka podržanih od strane clanova Opštinskog veca izdvajamo odobrenje dodatnih sredstava iz budžeta radi ublažavanja posledica sezonskog smanjenja prihoda JP “Parking servis” kao i jednokratnu novcanu pomoc Sportskom centru radi preva-zilaženja finansijskih problema nastalih zbog dugovanja sportskih klubova.

T.R.S.

SVECANO OTVOREN 11. MEÐUNARODNI BIJENALE “U SVETLOSTI MILENE”

LAUREAT JOVANKA STANOJEVIC

U prisustvu velikog broja gostiju društveno- politickog, privrednog i kulturnog života grada, opštine i Republike, prošlog ponedeljka svecano je otvoren 11. Medunarodni bijenale “U svetlosti Milene”. Svecanost je ulepšao i duo Vojislav Perucica, klavir i Katarina Petkovic, violina, ucenica Srednje muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

- Danas je u ovom hramu umetnosti veliki praznik- 11. Medunarodni bijenale “U svetlosti Milene”, u galeriji velike umetnice koja je svojim raskošnim delom islikala stranicu vecnosti. Na toj uzvišenoj umetnickoj sceni, u svetlosti Milene izlaže 26 slikara. Jedanaesti put Požarevac, rodni grad Milene Pavlovic Barili bogatiji je za neugasivu svetlost slikarstva, svetlost na dan rodenja znamenite i svetski poznate slikarke. U 45. godini od osnivanja Galerije i ispunjenog zaveta njene majke Danice Pavlovic, i zato je danas veliki praznik, podsetio je Ranko Milinkovic, organizator marketinga u Galeriji i PR Bijenala.

U ime Fondacije Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili i Upravnog odbora, prisutne je pozdravio Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije.

- Kada smo pocetkom godine zapoceli aktivnosti na organizaciji 11. Medunarodnog bijenala, mislio sam da ce sve to mnogo lakše i jednostavnije da bude. Kako se pocetak Bijenala bližio, shvatio sam koliko je to odgovoran i težak posao. Zahvaljujuci svima vama koji ste ovde, pre svega Upravnom odboru i našem osnivacu- SO Požarevac, potom Organizacionom odboru u cijem sastavu su mnoge znacajne licnosti našeg grada iz kulturnog sveta, akademijama umetnosti Republike Srbije, zahvaljujuci selektoru i svim slikarima, ja mogu da kažem da smo uspeli. Za sve ono što ce se ovih dana dešavati, za ono što ste danas u ovolikom broju i što ste ispoštovali Milenin dom i ovu manifestaciju, veliko vam hvala, naglasio je Stanojevic.

-Dragi prijatelji, stvarno mi je pripala cast da u ime rukovodstva opštine Požarevac i u svoje licno ime pozdravim ovako cenjeni skup. Lokalna samouprava se zajedno sa upravnikom Galerije, Organizacionim i Upravnim odborom dogovorila da se organizuje i ova manifestacija- 11. bijenale “ U svetlosti Milene”. Prema zalaganju ljudi koji su radili na ovom znacajnom poslu, i prema ovako divnom skupu, kao da je i Milena sa nama. Uvek ce se lokalna samouprava truditi da zajedno sa svim ljudima dobre volje, svim organizacijama i svima koji žele dobrobit, a mnogo ih je, da se srecnije i bolje živi, i u ime rukovodstva opštine Požarevac, pozdravljam vas još jednom i želim vam dobrodošlicu u Mileninom domu, u gradu Požarevcu, porucio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

Selektor ovogodišnjeg bijenala, majstor slikar Radislav Trkulja ispunio je obecanja data na konferenciji za medije pre nekoliko meseci. Doveo je strane autore cime je bijenale steklo medunarodni karakter, a medu ucesnicima je i veliki broj mladih stvaralaca koji su odneli dve od tri nagrade!

- Drago mi je da sam sad, kad je posao završen, ponovo u Požarevcu i da mogu da vidim šta smo u stvari uradili ovih nekoliko meseci. Osnovni problem bio je izložbeni prostor, imamo mi dosta umetnika koji su zaslužni da budu prisutni ovde i da svojim slikama pozdrave Milenu i grad Požarevac. Ali, nažalost, tako je kako jeste, ipak, ono što je svakako dobro je da smo podmladili ovu našu izložbu, da ima dosta mladih autora koji apsolutno zaslužuju da budu prisutni pored autora koji imaju više knjiga nego biografija. Milena je Požarevac, Požarevac je Milena. Mi smo sada u kontekstu jedne izložbe došli posle dve godine ponovo da pobedimo, i u vecini ja sam sa svoje strane odradio šta sam mogao. Sad je red da publika to pogleda, da kolege moje pogledaju i dacemo vremena i nama da se okrenemo istini i da taj pozdrav koji smo napravili putuje, putuje, i putuje, reci su kojima se zahvalio selektor Trkulja,

- Postavka izložbe 11. Medunarodnog bijenala “ U svetlosti Milene” objedinila je raznovrstan raspon izražajnosti. Slikarski doprinosi koji mogu da budu pandan Mileninoj poetickoj fantaziji dobijaju sasvim jasne inovativne doprinose. U razdoblju našeg postinformatickog društva takva pretslikanja su nadgradnja za temeljna pitanja našeg postojanja likovno preispitana u intrigantnim registrima. Zato se likovna ponuda izabranih ucesnika pokazuje kao polje aktivnog promišljanja i osecanja koje je, moguce je, nosila u svom traganju izmedu sveta sanjarija i istorijskih prilika Milena Pavlovic Barili. Žiri 11. Medunarodnog bijenala u sastavu dr Nikola Šuica, predsednik i clanovi dr Jelena Todorovic, i mr Tijana Fišic, pobednik 10. bijenala našao se u obilju ponuda likovnih opredeljenja, istrajnosti, moguce metafore svetlosti ili ozracja Mileninog slikarstva, doprinosi ucešce renomiranih imena poput Danice Baste, Miloša Šobajica i drugih, pokazujuci izuzetan doprinos izložbe 11. Medunarodnog bijenala. Zahtevi našeg medijskog sveta kulture cine da umetnost slikanja neophodno opstaje i to u rasponu kojim se unutarnji svet i zagonetnost likovno najprisnije iskazuju, istakla je mr Tijana Fišic koja je procitala imena nagradenih umetnika.

Gran Pri 11. bijenala koji je donirala opština Požarevac, Jovanki Stanojevic urucio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, prvu nagradu Divni Jelenkovic predala je Monika Živojinovic, PR Koncerna zdrave hrane Bambi- Banat, donatora nagrade, dok je drugu nagradu, dar PD “ Termoelektrane i kopovi Kostolac” Ani Cerovic urucio Dragan Živkovic, direktor ovog preduzeca.

Ovogodišnji bijenale otvorio je Cedomir Vasic, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu.

- Nesumnjivo da otvara-nje Bijenala “ U svetlosti Milene” je jedan izuzetno važan, zanimljiv i bogat dogadaj za ono što je umetnicka sredina u Srbiji. To je narocito važno zato što ova manifestacija traje gotovo cetvrt veka, i što je na neki nacin postala jedna platforma, jedan prostor dokazivanja mnogih mladih a i zaslužnih umetnika, i što na taj nacin predstavlja jedan kontinuitet onoga što se u srpskoj umetnosti dešava. U tom smislu ja cestitam organizatorima što su održali taj kontinuitet, opštni Požarevac svakako, zato što su te stvari koje se dogadaju u jednom dužem vremenskom periodu malo prisutne u našoj zemlji, cesto i nestaju. Ova tradicija je ozbiljna i zrela, i verovatno tome doprinosi i ime te manifestacije koja se vezuje za Milenu Pavlovic Barili. Na naslovnoj strani kataloga i plakatu imali ste prilike da vidite jednu sliku Milene Pavlovic Barili koja se zove “ Psalam 18.”. Ta slika nastala je 1942. godine i sigurno da ima veze sa vremenom u kome je nastala, ali je zanimljivo o cemu psalam 18. govori. On govori o tome da se u njemu car David zahvaljuje Gospodu na milosti što ga je odbranio i sacuvao od neprijatelja. Ali to je ucinjeno tako što je David verovao u Gospoda i upravo tom svom bezrezervnom verom i uspeo da zasluži njegovu milost. Preneseno na naše polje, to znaci da vera u umetnost i pre svega u slikarstvo jeste nešto što je bitno, i nešto na cemu pocivaju umetnicke škole danas, bez obzira na sva ona tehnicka, prakticna znanja koja prenose svojim polaznicima, ali pre svega ta vera u umetnost, misiju umetnosti je nešto što održava umetnike i omogucava im da traju i postoje u nastavku. Narocito je povod zato pogodan, ako imamo u vidu cudesnu Mileninu licnost, što se radi o jednom spoju mnogih stvari, vere, mašte, istine, poezije s jedne strane, nekih veza, spajanja kulture s druge strane, i najzad, jednog posvecenja koje traje sve do njene smrti. Upravo svojim radom, svojim delom, ona trascendira svoju smrt i osvetljava, isijava tu svetlost po kojoj ovaj bijenale i nosi svoje ime. Imajuci to na umu, cini mi se da ta svetlost u stvari u mnogome znaci nesumnjivu svetost.

Nagrada za ponos

Tridesetogodišnja Beogradanka Jovanka Stanojevic dobitnik je brojnih priznanja u zemlji i inostranstvu, ali Gran-Pridž 11. bijenala je nagrada na koju je posebno ponosna.

- Milena je bila izuzetno talentovana licnost, daleko ispred svog vremena, narocito u Srbiji u to vreme, potpuno neshvacena i vrlo tragicne sudbine. Ona je imala negde izlaz, i to negde vadi citavu stvar od potpune tragike. Jako sam ponosna što sam dobila ovu nagradu i vidim veliki simbolizam u tome. Ona, kao neshvacena, kao neko ko je bio primoran da ode odavde, i ja kao opet neko mlad koga njenom zaslugom i njenom sudbinom, pouceni ljudi pocinju da prepoznaju mlade umetnike i da ih podržavaju. To zaista puno znaci. Znaci da se dešavaju veliki preokreti, kaže Jovanka koja je trenutno na drugoj godini magistarskih studija Fakulteta likovnih umetnosti na kome je diplomirala 2005. godine.

M. Kuzmanovic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - RADIŠA TANASIJEVIC IZ BUBUŠINCA

NECU KREDITE-HOCU RAZMENU

Strna žita se seju u Srbiji na površini od preko 500.000 hektara. Proteklih godina površine pod pšenicom su smanjivane, ali nova cena pšenice je ove godine bacila novo svetlo na ovu strateški važnu kulturu. Zbog prisustva velike kolicine padavina, poslednjih dana izašlo se iz optimalnih rokova i potrebno je setvenu normu povecati za oko 15%, od standardne norme koja iznosi 600 - 650 klijavih zrna po metru kvadratnom. Vreme je varijabilno tako da u nekim slucajevima i novembarski rokovi setve mogu biti dobri. Strucnjaci preporucuju setvu i u novembru, jer s obzirom na to da ima dovoljno vlage u zemljištu, 7 - 8 suncanih i toplih dana mogu da izazovu biljku na klijanje i nicanje i da se pojave 1 - 2 lista koja su neophodna da biljka prede na autotrofnu ishranu. Svrha jeseni je da biljka zazeleni i ude u prezimljavanje u fazi

2 - 3 lista.

Osmoclano domacinstvo Radiše Tanasijevica iz Bubušinca bavi se ze-mljoradnjom na površini od 50 hektara. Prošle godine u setvenoj strukturi grašak je bio zastupljen na 1,5 hektara, kukuruz na 18 hektara, pšenica na 12 hektara i na manjim površinama posejani su bili jecam i ovas. Trenutno se završava setva pšenice, a sledi bacanje vešta-ckog dubriva i zimsko oranje.

"Prošle godine sejao sam Evropu 90 i predao 4 vagona u Bratincu po ceni od 11 dinara za kilogram. Za 2,2 kilograma pšenice u zameni dobija se 1 kilogram dubriva, što nije dobro, jer za 4 vagona žita dobio sam 18 - 19 tona dubriva, tako da je celokupna kolicina proizvedene pšenice predata za dubrivo. Od kukuruza godinama sejem pionirove hibride B23, 02 i R 10. a ove godine sušu je dobro podnela Florenca. Sa površine od 18 hektara dobio sam 6 vagona, odnosno u proseku 3.000 kilograma po hektaru", istice Radiša Tanasijevic.

U svojoj štali Tanasijevici imaju pet krava, pet juneta i tri teleta. Dnevno se proizvede oko 30 litara mleka i celokupna kolicina služi za spravljanje sira koji se prodaje po ceni od 150 dinara. Od mehanizacije poseduju 3 traktora, berac, kombajn, drljace, tanjirace i sve ostale prikljucne mašine.

"Od kredita ništa nisam koristio. Pored dubriva za koje je potrebno da se izdvoji 450.000 dinara i nafta je velika stavka, jer za površinu od 50 hektara potrebno je 3 - 4 tona. Država pored subvencije od 100 evra po hektaru, treba da regresira i naftu, jer na ovakav nacin ne može da se održi pristojna proizvodnja. Pored poljoprivrede bavim se i gradevinarstvom, jer bez velikog rada ne može dovoljno da se zaradi u ovim teškim vremenima", dodaje Radiša.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

VECE POVRŠINE POD ŽITARICAMA

Kako je sredinom trece dekade oktobra došlo do stabilizacije vremenskih prilika poljoprivredni proizvodaci su imali nekoliko dana za setvu ozime pšenice. Prva dekada novembra je bila propracena cešcim padavinama u visini od 19 litara po metru kvadratnom koje su takode prekidale setvu ozime pšenice.

“Zemljoradnici su uglavnom završili sa setvom ozimog jecma i ove jeseni on je zastupljen na oko 6.300 hektara za razliku od prošle godine kada je na podrucju Branicevskog okruga bio prisutan na oko 5.000 hektara. Ozimi tritikale je takode posejan na velikim površinama, pa je ove jeseni u setvenoj strukturi zastupljen na oko 1.800 hektara”, istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Nakon stabilizacije vremenskih prilika poljoprivredni proizvodaci ce nastaviti sa setvom ozime pšenice tako da ce se ona ove jeseni naci na znatno vecim površinama nego u proizvodnoj 2006/07. godini.

Jedno od štetnih parazitskih oboljenja kukuruza, a o kome skoro nije bilo reci je plesnivost klipa kukuruza. I ove godine kao i ranijih zabeležena je sporadicna pojava plesnivih klipova na poljima pod kukuruzom. Prema recima Monike Rajcic, strucnog saradnika za zaštitu bilja, ovo oboljenje u vecini slucajeva prouzrokuje gljiva iz roda fuzarijum, mada u prirodi postoji niz drugih gljiva koje izazivaju slicnu pojavu. Obicno se radi o ružicastoj plesnivosti koja se javlja još u polju. Za ovaj tip plesnivosti karakteristicna je pojava ružicaste micelije izmedu redova zrna, koja cesto slepljuje svilu i komušinu za klip.

Jako zaraženi klipovi se odstranjuju još tokom berbe i ne koriste se za stocnu ishranu. Problem nastaje kod manje zaraženih klipova, koji se ne retko uskladište, a na kojima kasnije dolazi do razvoja mikotoksina. Upotrebom plesnivog kukuruza za ishranu životinja, dolazi do oboljenja poznatog kao mikotoksikoza.

D.D.

BIVŠI OTPRAVNIK VOZOVA STANIMIR JONIC (78 ) POSTAO OVCAR

STAROST LEPŠA KRAJ OVACA I KOZA

Kucevo - Stanimir Jonic (78), penzionisani otpravnik vozova na železnickoj stanici Rabrovo-Klenje,vec trideset godina cuva stado ovaca i koza od dvadesetak brava uz koje je i docekao vitalnu starost . Odmalena je naucio da mu dani od proleca do zime prolaze na pašnjaku uz ovce i koze.U penziju je otišao pre petnaest godina i od tada je Stanimir stalno na ispaši. Po suncu,kiši,snegu…Kaže da mu ništa ne smeta,i dodaje da je zato što veci deo dana provodi na polju mnogo otporniji na prehladu i druge bolesti.

-Muža mi ne pada teško.Radim to vec decenijama,pa mi postala rutina. Zadovoljan sam, jer sir spremam s voljom kakvu sam imao u mladim godinama.Kiselim mleko, a pomuzem i po deset litara za petnaest minuta. U poslu mi pomaže i supruga Dušanka.

Stanimir istice da mu je mnogo lepše da ide za ovcama i kozama, da ih pazi, muze, kao i da bere mlec i drugo lekovito bilje, nego da dane provodi sedeci u kuci.

-Život u prirodi me ocelicio, a mir i zdrava hrana uticu na dug život.To nisam ja izmislio, to su meni i moji stari govorili - ko živi u prirodi sjedini se s njom,a bog ga nagradi dugim životom,zakljucuje Stanimir.

LJ.Nastasijevic

DAN RADNIKA U OBRAZOVANJU OPŠTINE POŽAREVAC

OBRAZOVANJE - NAJISPLATIVIJA INVESTICIJA

Povodom Dana radnika u obrazovanju, osmog novembra, rukovodstvo opštine Požarevac priredilo je proslavu i nagradilo ukupno 22 pojedinca i preduzeca, dodelivši i jednu nagradu za životno delo.

Najistaknutije u radu sa najmladim generacijama izabrao je Odbor za dodeljivanje povelja, priznanja i nagrada, a na predlog Ustanove za predškolsko obrazovanje i obrazovanje osnovnih i srednjih škola, ustanova i preduzeca opštine Požarevac.

Svecanost urucenja nagrada i priznanja priredena je u Svecanom salonu SO Požarevac, a ovo veliko okupljanje uvelicali su i Gradski ženski hor “Barili” Požarevac, pod dirigentskom palicom Katalin Tasic, i profesor harmonike Miroslav Jankeh.

NAJUPORNIJI I NAJPOSVECENI

Na Mitrovdan, osmog novembra, proslavljen je poziv ljudi koji su spremni i sposobni da svoje znanje prenesu na buduce generacije, na putu na kojem istrajavaju najuporniji i najposveceniji svom radu, koje je cestitkom pozdravio prvi covek požarevacke opštine, Dušan Vujicic.

Nagrade su urucili zamenik predsednika opštine Požarevac, mr Zvonimir Blagojevic, i predsednik SO Požarevac, Ivan Grubetic, nakon što je predsednik Organizacionog odbora, Radomir Mihajlovic saopštio odluku o 15 dobitnika Povelje i novcane nagrade od 8.000 dinara za rezultate ostvarene u vaspitno- obrazovnom radu i saradnji u razvoju obrazovanja, zatim, o 6 urucrenih Priznanja za doprinos preduzeca i pojedinaca van nastavno- obrazovnog rada u postizanju ukupnih rezultata u oblasti obrazovanja i o jednom nosiocu Povelje i novcane nagrade od 12.000 dinara za životno delo.

Dobitnik Povelje i navcane nagrade za životno delo, mr Tihomir Jovanovic, ispred svih nagradenih istakao je:

-Obrazovanje i vaspitanje spada u najsloženije procese ljudskog rada. Taj zadatak je veoma složen, a naše društvo je postavilo sasvim jasne i definisane ciljeve pred prosvetne razlike. To je pre svega stvaranje intelektualnih licnosti, koje ce znati da dobro misle, logicki rasuduju, da svoja stecena znanja primene u svakodnevnom životu i radu. Takode, da budu moralno izgradene licnosti, koje ce biti svesne svoje kulture, tradicije i naroda, licnosti koje ce znati da vole i da cene i svoju državu i svoj narod, kao i druge narode i narodnosti koje žive zajedno sa nama. Takode, licnosti koje ce biti fizicki i zdravstveno osposobljene da budu dobri gradani naše zemlje, da budu spremni da brane svpju otadžbinu, ukoliko to bude zatrebalo, a daj Bože da nikada ne zatreba. Takode, ono što smatram i najvažnijim, to je da budu osposobljeni za svakodnevni rad, umni i fizicki. Mislim da posao prosvetnih radnika jeste težak utoliko što sve ove zadatke reba uklopiti u jednu celinu i formirati jedinstvenu licnost.

PETNAEST POVELJA ZA PETNAEST NAJBOLJIH

Za izuzetne rezultate ostvarene u vaspitno-obrazovnom radu i saradnji u razvoju obrazovanja Povelju i novcanu nagradu u iznosu od 8.000,00 dinara “poneli” su: Dragan Nikolic, direktor Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov” u Požarevcu, Nataša Nikolic Gajic, profesor razredne nastave u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”, Vojka Milovanovic, profesor francuskog jezika u OŠ “Dositej Obradovic”, Margareta Sekulovic, direktor OŠ “Sveti Sava”, Mioljka Joknic, nastavnik fizike u OŠ “Vuk Karadžic”, Slavica Mitrovic, nastavnik muzicke kulture u OŠ “Desanka Maksimovic”, Vesna Nikolic, pedagog u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu, Srbislava Vujcic, nastavnik tehnickog obrazovanja u OŠ “Miloš Savic” u Lucici, Dragan Milojkovic, nastavnik razredne nastave u OŠ “Božidar Dimitrijevic Kozica” u Bradarcu, Milanka Mojsilovic, profesor matematike u Požarevackoj gimnaziji, Jadranka Vasic, profesor sociologije, ustava i prava gradana i gradanskog vaspitanja u Medicinskoj školi, Jasminka Obradovic, profesor hemije u Poljoprivrednoj školi, Jovanka Božic, nastavnik harmonike u Muzickoj školi, Volica Tirnanic, profesor ruskog jezika u Politehnickoj školi, i Zorica Spasic, diplomirani pedagog u Tehnickoj školi u Kostolcu.

PREDUZECIMA I POJEDINCIMA VAN NASTAVNO - OBRAZOVNOG RADA

URUCENO ŠEST PRIZNANJA

Nagradena preduzeca i pojedinci koji su van nastavno- obrazovnog rada dali izuzetan doprinos u postizanju ukupnih rezultata u oblasti obrazovanja: Kulturno izdavackom centru “Srpska kuca”, Fondaciji Milenin dom - Galerija Milene Pavlovic Barili u Požarevcu, zatim, nacelniku Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac, Petru Rajicu, Centru za kulturu Požarevac, Mesnoj zajednici “Kasidol” i Preduzecu “Sangrap” d.o.o. iz Požarevca.

A. Maksimovic

U OPŠTINI VELIKO GRADIŠTE

MITROVDANSKE NAGRADE U OBRAZOVANJU

Od prošle godine srpska krsna slava Mitrovdan se vezuje za usvajanje Ustava Republike Srbije, a proslavlja se i kao Dan radnika u obrazovanju. Za izuzetne rezultate ostvarene u vaspitno-obrazovnom radu i saradnji u razvoju obrazovanja opština Veliko Gradište je dodelila diplome i novcane nagrade najuspešnijim radnicima pocev od predškolskih ustanova, preko osnovnih do srednje škole na teritoriji opštine.

Prilikom svecanog prijema Dragan Milic, predsednik opštine Veliko Gradište cestitajuci praznik prosvetarima istakao je sledece: " Poštovani prosvetni radnici, uvaženi direktori, vaš posao je izuzetno težak i cenjen i to se najbolje manifestuje sve vecim brojem vukovaca. To dokazuje da dobro radite i pravilno usmeravate decu, jer najteže je od malog deteta napraviti coveka. Drugi važan podatak je što naša deca pri upisu na fakultet, zaista postižu jako dobre rezultate i to je dokaz da se u srednjoj školi izuzetno dobro radi, jer na fakultetima kao što su medicinski, matematicki, naši ucenici su cesto medu prvima.

To je izuzetan uspeh za jednu ovako malu sredinu i ja sam zadovoljan saradnjom sa direktorima škola i profesorima, jer smo zajedno izgurali vrlo znacajne projekte. Pre svega otvorili smo neka nova odeljenja u Gimnaziji i zajedno se borimo da stvorimo što povoljnije uslove za rad u prosvetnim ustanovama, pocev od decjeg vrtica, pa do Gimnazije. U decjem vrticu je uveden engleski jezik, tako da mališani od malih nogu uce strani jezik i rad na racunaru. Takode je podignut nivo opremljenosti škola i objekti u kojima se sa decom radi su u dobrom stanju.

Završavanjem objekta u Srednjevu zaokružice se jedna celina i to ce biti uradeno uz pomoc sredstava NIP-a za koje je opština konkurisala. U prethodnom periodu dodeljeno je nekoliko stanova prosvetnim radnicima i desetak stipendija studentima deficitarnih zanimanja kao što su: engleski jezik, matematika, fizika i drugo. Ulaganje u decu i prosvetu je ulaganje u buducnost i to mora da bude vodilja ove i svake naredne garniture na vlasti".

Novcane nagrade i diplome dodeljene su: Živoradu Vasicu, Slavici Jankovic (decji vrtic "Majski cvet"); Slaviši Radenkovicu, Radomiru Šojanovicu (OŠ "Vuk Karadžic" Majilovac); Dobrili Ilic, Živoslavki Ilic, Olgici Šundric, Vesni Mikic, Slobodanki Milovanovic (OŠ "Ivo Lola Ribar" Veliko Gradište); Nadeždi Jovanovic, Živorki Jovanovic (OŠ "Miša Živanovic" Srednjevo); Danici Ðurdevic, Zorki Jevtic i Ankici Ðenader (Srednja škola).

U ime nagradenih prisutnima se obratila profesorka Slobodanka Milovanovic zahvalivši se svima koji su ucestvovali u uredenju škola, a predsednika opštine je zamolila da i dalje nastavi sa uspešnim radom i izuzetnom saradnjom sa školama.

D.Dinic

U PETROVCU OBELEŽEN DAN RADNIKA U OBRAZOVANJU

PRIZNANJA NAJBOLJIMA

I ove godine, na prigodan nacin, u petrovackoj opštini obeležen je Dan radnika u obrazovanju 8. novembar. Centralni dogadaj bilo je održavanje svecane akademije u Domu kulture u Petrovcu na kojoj su uz kulturno - umetnicki program urucena i priznanja najboljim radnicima.

Sve prisutne je pozdravila LJubica Stojilovic direktor Osnovne škole iz Oreškovice, u ime Aktiva direktora škola petrovacke opštine, sledecim recima:

„Dan prosvetnih radnika ove godine obeležavamo u znak snažnog Dositejevog duha. Prvog prosvetitelja moderne Srbije, njegove velike ideje i misli pozivaju prvo nas, prosvetne radnike da ih ponovo tumacimo. Dositej svojim delom afirmiše veliku ljubav prema istini, pravdi, slobodnom mišljenju , a svi naši programi temelje se upravo na razvoju tih osobina kod mladih. Danas kada prosvetni radnici rade u složenim društvenim okolnostima, na izvorima Dositejeve mudrosti može se potražiti dragocena energija za bavljenje ovim poslom. Poštovane kolege, u ime aktiva direktora cestitam vam Dan prosvetnih radnika. Ima razloga da danas budemo zadovoljni. Uz nas su bili, i ovom dogacaju doprinos dali, predsednik opštine, predstavnici lokalne samouprave, gradske biblioteke, kulturno - prosvetnog centra, Srpske pravoslavne crkve, svima hvala na podršci”.

Prisutnim prosvetarima obratio se i Radiša Dragojevic predsednik opštine : „ Dame i gospodo, poštovani radnici u obrazovanju, uvaženi gosti, cast mi je da vas u ime opštine, svojih saradnika i svoje licno ime pozdravim i da vam cestitam današnji praznik Dan radnika u obrazovanju. Ovo je prilika da budemo zajedno, da zajednicki i vi i mi iz lokalne samouprave iskažemo ono što je svakodnevni napor, da ucinimo što bolje rezultate, svakako, vi u svom radu, a mi u stavarnju uslova za to, na onome što je vaspitno- obrazovni proces i stvaranju novih generacija. Ja želim da vam u ovom svecenam trenutku cestitam na onome što su ostvareni rezulati, a oni svoju najbolju potvrdu dobijaju na brojnim takmicenjima kako okružnog tako i republickog znacaja, gde vi i vaši ucenici osvajate znacajna priznanja, što je priznanje i za našu opštinu jer i nju predstavljate.

Mi cemo, kao lokalna samouprava, i ubuduce ciniti napore da ono što su ne samo materijalni uslovi rada nego i odredena investiciona ulaganja, koja su u funkciji poboljšanja onoga što je vaš proces još više unapredimo i verujem da ce ti rezultati biti još bolji. Sa željom da nam današnji sabor protekne u svecanom raspoloženju, da za trenutak zaboravimo ono što su svakodnevni problemi, ja vas još jednom pozdravljam. Lokalna samouprava je nacinila napor da jedan broj kolega iz vaših sredina koje ste vi predložili, danas na adekvatan nacin i nagradimo”.

Zatim je procitan telegram narodnog poslanika i predsednik Skupštine opštine Petrovac, Miletica Mihajlovica, koji je iz opravdanih razloga bio sprecen da prisustvuje ovom svecanom skupu. U telegramu se kaže: Poštovani ucitelji, nastavnici i profesori, vama i vašim saradnicima u ime SO Petrovac i u svoje ime cestitam Dan prosvetnih radnika , želim vam zdravlje, srecu i uspeh u radu, vece uživanje u vašem poslu, sa vašim ucenicima, radost i svu lepotu dacih dana”.

Zatim je izveden program . Prvo je ucenica srednje škole „Mladost” Maja Bogicevic procitala svoj nagradeni rad od strane Dositejeve zadužbine, ucenici osnovne škole „Bata Bulic” izveli su prigodan recital o Dositeju Obradovicu, a profesor srpskog jezika Julijana Damnjanovic govorila je o životu i radu Dositeja Obradovica. Posebno zadovoljstvo svih prisutnih izazvao je nastup Eparhijskog hora iz Požarevca, a zatim je prisutne razveselio estradni umetnik iz Beograda Jova Radovanovic.

Predsednik opštine Radiša Dragojevic najistaknutijim radnicima urucio je novcane nagrade, a nagradeni su : Slaviša Stojilovic iz osnovne škole u Petrovcu, Marjan Stani-savljevic nastavnik škole u Šetonju, Mirko Jovic iz Velikog Laola, Dejan Petrovic iz Burovca, Vera Rajic iz Ranovca, Mirjana Andelic iz Melnice, Jovan Milanovic iz Rašanca i Hristo Radosavljevic iz Oreškovice. Na kraju je u holu Doma kulture prireden koktel.

D.Ilic

ZDRAVSTEVNI CENTAR OBELEŽAVA STO GODINA OD OSNIVANJA BOLNICE U PETROVCU

OCEKUJE SE DOLAZAK MINISTRA

Kako saznajemo od Zorice Stojiljkovic-Stolice direktora Zdravstvenog centra u Petrovcu, ova zdravstvena ustanova tokom citave nedelje prigodnim aktivnostima obeležava vredan jubilej: 100 godina od osnivanja bolnice u Petrovcu. Juce je bio sportski dan, a radnici centra ugostili su svoje kolege iz Zavoda za javno zdravlje iz Požarevca sa kojima su održana sportska takmicenja u šahu, stonom tenisu i malom fudbalu. Posle urucivanja diploma pobednicima sprovedena je i akcija dobrovoljnog davanja krvi. Današnji dan je nazvan „Dan sa Hemofarmom”. U velikoj sali novog Doma zdravlja održace se predavanje, a zatim ce biti prireden koktel. Sutra je slava Zdravstvenog centra, posle secenja kolaca u crkvi bice prireden koktel u biblioteci Doma zdravlja i organizovano druženje sa gostima.

Centralni dogadaj u pomenutoj proslavi odvijace se u subotu 17. novembra. Bice prireden docek ministaru zdravlja i državnom sekretaru Ministarstva zdravlja, nakon cega ce gosti obici bolnicu i rekonstruisan Dom zdravlja. U 14 casova bice priredena svecana akademija u Domu kulture, a zatim je organizovan obilazak manastira Gornjak i banje Ždrelo.

D.I.

VETERANI FUDBALSKOG KLUBA CRVENA ZVEZDA IZ BEOGRADA U POSETI PETROVCU

HUMANOST NA DELU

Revijalna humanitarna fudbalska utakmica izmedu veterana fudbalskih klubova Crvene zvezde iz Beograda i petrovacke Sloge odigrana je 5. novembra na stadionu Sloge, a sav prihod od ulaznica i sponzora upucen je korisnicima Specijalne ustanove za decu i omladinu u Stamnici. Crvena zvezda je pobedila rezultatmom 3:1, a znacajnije od igre bila je poseta veterana Zvezde ustanovi u Stamnici i sustret sa tamošnjim šticenicima.

Evo šta je o ovoj poseti izjavio predsednik FK Sloga Goran Nikolic: „ Rezultat nije važan, važno je bilo druženje, malo nam vreme nije išlo na ruku, ocekivali smo veci broj posetilaca, ali svakako zabava je bila lepa, imali smo priliku da vidimo legende Zvezde koji sada nastupaju kao veterani, a posebno je lepo što smo sav prihod uplatili zavodu u Stamnici”.

Jedan od najzaslužnijih što je do ovog meca došlo je i Radovan Davidov Lala, predsednik opštinskog sportskog saveza i dugogodišnji igrac Sloge koji nam je rekao: „ Iskoristicu priliku da se zahvalim veteranima FK Crvena zvezda što su se odazvali pozivu Specijalnog zavoda da dodu i sav prihod daju u humanitarne svrhe. Imamo sa zavodom dobre odnose i uzecemo ucešce i u drugim akcijama”.

Radiša Dragojevic, predsednik opštine bio je jedan od organizatora ove utakmice: „ Znacajno je što smo ugostili klub koji predstavlja vrh u našem fudbalu sa rezultatima i trofejima koje je osvojio. Pocastvovani smo prvo njihovim dolaskom, a drugo što su utakmicu posvetili u humanitarne svrhe. Ja se zahvaljujem i njima a i svima koji su doprineli da do ovoga dode”.

Veterane Crvene zvezde predvodio je kao kapiten Boško Ðurovski : „ U ime Crvene zvezde hteo bih da se zahvalim na toplom prijemu, posetili smo i dom u Stamnici, gde cini mi se 90 odsto navija za Zvezdu i bili smo dirnuti humanošcu ljudi koji tamo rade. Utakmica je odigrana po teškom terenu, ali je bila veoma prijatna, fer i korektna. Mi redovno igramo utakmice po našoj lepoj domovini. Današnji mec je poslednji u ovom ciklusu, a preko zime imamo nastupe po sportskim halama na raznim turnirima, na prolece, u aprilu, ponovo gostujemo po Srbiji. Lepo se osecamo i lepo nas primaju, baš kao danas u Petrovcu”.

D.I.

ODRŽANA KONFERENCIJA ZA NOVINARE MILETIC MIHAJLOVICA NARODNOG POSLANIKA IZ PETROVCA

ZAKONSKI PREDLOZI SPS-a IZ SOCIJALNE PROBLEMATIKE

Narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Petrovac Miletic Mihajlovic, prošlog ponedeljka održao je konferenciju za novinare. Bilo je govora o zakonskim predlozima iz socijalne problematike koje je poslanicki klub SPS-a uputio Narodnoj skupštini na usvajanje.

Pokrenuta je inicijativa za promenu cetiri zakona. Prva je o promeni Zakona o porezu na dodatnu vrednost, gde se predvida ukidanje ovog poreza na hranu, obucu i odecu za bebe, a sve u cilju stvaranja povoljnih materijalnih uslova za povecanje nataliteta u Srbiji.

Drugi predlog odnosi se na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se predvida produženje roka za uskaladivanje penzija sa platama i posle oktobra 2008. godine kada je po važecem zakonu poslednji rok za uskladivanje penzija sa prosecnim licnim dohocima, odnosno da penzije ne padnu ispod 60 odsto od prosecnih plata, a ako padnu da se do tog nivoa usklade.

Treci zakonski predlog vezan je za Zakon o socijalnom osiguranju i u vezi je sa izjednacavanjem prava dece iz poljoprivrednih domacinstava sa decom iz drugih socijalnih slojeva, a radi se o njihovom materijalnom obezbedenju kada ostanu bez jednog ili oba roditelja.

Poslanicki klub SPS pokrenuo je inicijativu i da se rok za privatizaciju lokalnih medija u državnom vlasništvu produži za još tri godine. To je posebno važno za nacionalno mešovite sredine jer sadašnjim zakonskim rešenjima nije precizirana obaveza buducih vlasnika da nastave sa emitovanjem, pre svega informativnog programa na jezike nacionalnih manjina, cime bi njihovo ustavno pravo na informisanje bilo ugroženo.

Komentarišuci aktuelana pitanja iz rada republickog parlamenta gospodin Mihajlovic je istakao da u ovaj zakonodavni dom još nije stigao ni jedan zakonski predlog vezan za izbore ili za usvajanje budžeta za 2008. godinu, tako da je na vladi Srbije da se rad na tim pitanjima ubrza.

D.I.

SAVET GMZ KOSTOLAC

TOPLIFIKACIJA KOSTOLAC - POSEBNO PREDUZECE

Nakon višecasovne rasprave o stanju toplifikacije u Kostolcu, Savet GMZ na 13. vanrednoj sednici koja je imala samo jednu tacku : Definisanje predloga statusa toplifikacije grada Kostolca, vecinom glasova “za” doneo je odluku da se uputi zahtev da Privredno društvo “TE-KO” Kostolac izvrši restruktuiranje, i iz svoje delatnosti odvoji deo toplifikacije Kostolca, na nacin na koji je to izvršeno u prvoj fazi restruktuiranja ( sa preduzecima “Prim”, “Georad”, “Rio”, “Služba obezbedenja”).

Predsednik saveta GMZ Kostolac Vladimir Vila rekao je da je ova odluka u interesu Kostolca, znacajna ali i “teška”.

- Postojale su tri mogucnosti. Prva, koja podrazumeva trenutno neregulisano stanje, druga koja podrazumeva da se deo toplifikacije koji je u funkciji Privrednog društva prebaci u JP “Toplifikacija” Požarevac, o cemu je potpisan i Sporazum, ali bez potpisa iz GMZ Kostolac , i treca, naš sadašnji predlog Privrednom društvu o izdvajanju toplifikacije kao posebnog preduzeca. Mislim da je ta druga faza restruktuiranja Privrednog društva u ovom trenutku najoptimalnije rešenje, rekao je, izmedu ostalog, Vila.

Prošlonedeljna sednica Saveta usledila je nakon sastanka održanog 26. oktobra kome su sem clanova Saveta i predstavnika toplifikacije prisustvovali direktor PD “TE-KO” Kostolac Dragan Živkovic i direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u PD “TE-KO” Kostolac LJubiša Stevic koji je istakao da Termoelektrana za sada brine o mreži ali da nije izvesno do kada ce tako biti.

Jedinstveno mišljenje bilo je da bi status toplifikacije trebalo rešiti, a upravo takav stav zauzet je na sednici Saveta, gde je vecina diskusija išla u prilog ocuvanja vlasništva GMZ nad delom mreže za koji su novac izdvajali gradani.

T.R.S.

SA SASTANKA U MINISTARSTVU ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

SLEDI SUSRET U KOSTOLCU

Nedelja, 4. novembar, ponovo je bila rezervisana za akciju koju vodi Inicijativni i Akcioni odbor za formiranje opštine Kostolac, a koju podržavaju predstavnici svih politickih partija i nevladinih organizacija u Kostolcu. Posle zahteva upucenog ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markovicu, koji zbog, kako se navodi, prezauzetosti nije mogao da prisustvuje sastanku, ostvaren je kontakt sa sekretarom ministarstva, Radosavljevicem, koji je upoznat sa argumenatcijom za formiranje opštine Kostolac. Radosavljevic je tom prilikom dao nekoliko predloga koja su navedena u Informatoru deljenom u nedelju na kostolackoj pijaci:

- Najidealnije rešenje je da se zahtev za formiranje opštine nade u nacrtu tj. paketu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije,

- U tom smislu, ukoliko bi bilo potrebno, održati referendum gradana,

- Predložen je sastanak sa svim gradovima koji imaju jedinstven cilj, a to je dobijanje statusa opštine.

“Radosavljevic je istakao da Kostolac gotovo u potpunosti ispunjava neophodne uslove, kao i društveno-ekonomsku opravdanost za formiranje opštine. Ono što je najvažnije za dalji tok kampanje jeste sastanak sa ministrom Markovicem i saradnicima iz resora lokalne samouprave koji uskoro ocekujemo u Kostolcu. To ce biti prava prilika da ponovo iznesemo argumente opravdanosti zahteva za opštinu i prezentujemo moguce pravce razvoja ovog kraja: rudarstvo, energetiku, poljoprivredu i turizam”, piše u drugom broju Informatora gde se kao sledeci korak najavljuje Zbor gradana na kome ce biti iznet sadržaj razgovora sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

T.R.S.

27 GODINA KOSTOLACKOG HORA “DUNAVSKA LIRA”

IMAM HOR, DAKLE, GRAD SAM

Kostolacki mešoviti hor “Dunavska lira” samo tri godine dele od tri decenije postojanja. Ideja o osnivanju hora nastala je pre dvadeset sedam godina na tradicionalno inspirativnom mestu, uz dobru kapljicu.

Hor kroz dugu tradiciju vodi dirigent Dobrica Mitic. Medu mnogobrojnim nastupima, kojih je bilo preko sedamsto, izdvajaju se dva na Festivalu južne Poljske, kao i oni u “bližem” inostranstvu, bivšim republikama SFRJ. Tu su i ucešca na Vukovom saboru u Tršicu, kao i pet završnih veceri na Festivalu horova Srbije u Novom Pazaru, sa cijim gradskim horom imaju izuzetnu saradnju. Zatim obilazak mnogih srpskih gradova pocev od prestonice, preko Novog Sada, Loznice, Aleksinca... Najmasovini, i nastup od koga se, kako Mitic kaže, i danas “ježi”, jeste onaj na Ravnoj Gori gde je sa kostolackim horom pevalo sto hiljada ljudi. Posebnan znacaj za Kostolcane imaju nastupi hora i duvackog orkestra svake godine povodom 6. avgusta, Dana rudara.

Hor “Dunavska lira” dobitnik je Povelje kulture opštine Požarevac, Plakete GMZ Kostolac, priznanja na Susretima radnika EPS-a... Sa repertoarom srpske duhovne muzike hor je nastupao u mnogim manastirima i crkvama. Sem tih pevaju klasicne melodije, starogradske u obradi za hor, a izvode i crnacku duhovnu muziku. Repertoar se odreduje namenski. Uvek su aktuelne himne, kaže Mitic i kao anegdotu navodi da je zbog “Bože pravde” pisao izjave u svakom sistemu.

- Tu pesmu izvodimo uvek u originalu, ali, po želji i zvanicnu verziju Himne, dodaje i naglašava da su je uvežbali do savršenstva. Trenutno, hor nije mnogo aktivan po pitanju nastupa jer je u toku smena generacija, jedna od najvecih manjkavosti malog grada. Taman kada se “napravi” dobar pevac, završi srednju školu, ode na studije, i obicno se ne vrati u rodno mesto. Dolaze novi, mladi, a sa njima mora mnogo da se radi, od pocetka. I tako vec 27 godina.

- Ne postoji mnogo horova u Srbiji. Narocito ne onih koji bez dana pauze postoje koliko mi. Desi se da neki bljesne na par godina, zatim se ugasi. Grad je grad ako ima hor, kaže dirigent “Dunavske lire”.

Muzicko društvo Kostolac, sem mešovitog hora, obuhvata i Duvacki orkestar kao i Decji hor. Duvacki orkestar postoji od 1937. godine a za to vreme nabrojao je preko 300 nastupa. Onaj koji je videla i cula cela zemlja je onaj na “ Marakani” pred devedeset hiljada gledalaca koji su pratili utakmicu Jugoslavija - Italija. Tu su i nastupi na radnickim - sposrtskim igrama, LJKI, Svetskom kongresu rudarstva u Beogradu, bivšim jugoslovenskim republikama... Posebne pohvale Mitic je uputio Vojislavu Petkovicu najstarijem clanu i jednom od osnivaca Orkestra.

Decji hor “Dunavska lira” osnovan je pocetkom 2006. godine a bio je aktivan godinu dana. Zbog prezauzetosti dirigenta hora Nade Rajicic trenutno pauzira.

Dvadesetsedmogodišnjicu postojanja i rada hor je obeležio skromno, uz tortu na klaviru i, naravno, pesmicu “Danas nam je divan dan”. Rocendansku proslavu pomogli su Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” i restoran “ Carda”.

T.R.S.

EKOLOGIJA

SA KONFERENCIJE U KAMP

Nakon uspešnog nastupa na šestoj Ministarskoj konferenciji "Životna sredina za Evropu" na kojoj je NVO "Lokalna Agenda 21 za Kostolac-Opština" privukla pažnju projektom "Predstavlja-nje kostolackog ugljenog basena" ova organizacija dobila je poziv za vršacki ekološki kamp za novinare i NVO na kome su ucestvovali od 25. do 28. oktobra. Ekološki kamp - Vršacki breg 2007. organizovali su "Vojvodanska zelena inicijativa" i švedska humanitarna organizacija "Individualna pomoc". Ucesnici kampa bili su novinari, ekolozi, strucnjaci za zaštitu životne sredine, donatori i aktivisti ekoloških organizacija. Lokalnoj Agenda 21 za Kostolac - Opština pažnju je narocito privuklo skretanje pažnje na Panevropski naftovod od Konstance do Siska (veza za hrvatski naftovod do Jadrana i pravac za Evropu), njegovo višedecenijsko održavanje i bezbednost.

- Prosto mi i sada zvoni u ušima da svaka cev kroz koju tece nafta za izvesno vreme korodira, pukne i ispusti svoj sadržaj u životnu okolinu. Te stvari ljudi previdaju, a rec je o strašnom dogadaju i zato se moraju preduzeti sve mere zaštite pogotovo u fazi projektovanja. Treba zahtevati najsavremenija tehnicka rešenja i poštovanje evropskih standarda, kontrole, nadzor..., kaže predsednik ove NVO Jovica Veljucic-Kerculj i dodaje da sve dobre ideje i preporuke kolega iz okruženja koje su se cule na ekološkom kampu u Vršcu nameravaju da iskoriste na našim prostorima, crnim ekološkim tackama.

"Lokalna Agenda 21 za Kostolac - Opština" prenela je svoje iskustvo u borbi za zaštitu životne sredine, gradana Kostolca u procepu izmedu opštinske vlasti i EPS-a tj. Vlade Republike Srbije. Svoje programe i aktivnosti u Vršcu je predstavila i "Hajnrih Bool" fondacija koja protežira partiju Zelenih u Nemackoj i "GTZ" , takode nemacka fondacija koja pruža podršku modernizaciji komunalnih usluga. Domacini, "Vojvodanska zelena inicijativa", na javnoj raspravi "potegli" su pitanje aktivizma i angažovanog odnosa prema zaštiti životne sredine, dok je švedska humanitarna organizacija "Individualna pomoc" organizovala okrugli sto na temu projekta koji su pokrenuli "Zaštita životne sredine kao obavezni školski predmet".

T.R.S.

ZIMA MOŽE DA POCNE

Pripreme za funkcionisanje Zimske službe u požarevackom Preduzecu za puteve privode se kraju. Kako je ustanovljeni termin za aktiviranje obe službe polovina novembra, vec ovog trenutka bi se moglo smatrati da je Zimska služba spremna.

Okoncan je servis i remont celokupne mehanizacije i opreme koja ce biti angažovana tokom zimskog perioda, na lageru su znacajne kolicine soli i rizle, ljudstvo je vec upoznato sa rasporedom i poslovima na kojima ce biti angažovani. U susret zimskom održavanju puteva, pokrpljene su sve udarne rupe na magistralnim i regionalnim putnim pravcima.

Sneg u decembru

Procene Republickog hidrometeorološkog zavoda Srbije nagoveštavaju da je pred nama zima sa osrednjim kolicinama snežnih padavina u decembru i januaru, dakle, nešto “ozbiljnija” od prethodne.

- Pripreme su pocele polovinom oktobra, obavljene su krajnje odgovorno i detaljno i - spremni smo. Mehanizacija je spremna 100%, u rezervi su buldožeri i grejderi koje bismo angažovali u ekstremnim uslovima. Što se tice soli, imamo na zalihama oko 1.000 tona i tokom novembra i decembra ocekujemo da stigne još oko 500 tona soli. Raspolažemo sa više od 2.000 tona kamenog agregata i dodatne kolicine smo u stanju da tokom zime nabavimo u neogranicenim kolicinama, shodno potrebama. Kompletno ljudstvo PZP-a koje je angažovano tokom letnjeg održavanja, tokom zimskog održavanja rasporeduje se na sedam punktova koji dežuraju 24 sata dnevno tokom aktivnosti zimske službe. Pored blagovremenog obaveštavanja o stanju na putevima prema upravljacu puteva JP “Putevi Srbije” i Automoto savezu Srbije, punktovi su spremni da informacije o stanju na putevima daju i svim zainteresovanim medijima. Od JP “Putevi Srbije” dobijamo vremensku prognozu na osnovu koje definišemo dnevnu pripravnost, a delujemo i prema stanju i dešavanjima na putu koje sami uocimo - sneg, led, drugi problemi, - kaže Željko Lukovic, zamenik nacelnika štaba Zimske službe.

Prioriteti

Kao što je manje - više javnost vec upoznata, svi državni putevi su podeljeni u tri kategorije, zvanican putarski naziv - “ tri prioriteta”. Tako, prvi prioritet, magistralni putni pravci, tretiraju se mešavinom soli i rizle, na njima je ocekivano da bude snega, i u toku padavina, ako su intenzivne, moguce je da dode i do zastoja saobracaja od sat - dva dnevno. Na putevima drugog prioriteta, regionalnim pravcima, koji se tretiraju nakon intervencije magistralnih, putarima zvanicni propisi dopuštaju da zastoj, ako mora, potraje i duže, mada se to, isticu u PZP “Požarevac” veoma retko dešavalo. Putevi drugog prioriteta posipaju se rizlom.

Kriticne deonice na kojima može da dode do zavejavanja su, standardno, delovi kroz stišku ravnicu prema Velikom Gradištu i Divan u podrucju sela Zabrega, put Požarevac - Kucevo. Ponekad, do zavejavanja dolazi i kod Klicevca. U tim situacijama se koristi teška mehanizacija, moguci su zastoji u saobracaju.

- Pored poslova na uklanjanju snežnih padavina sa kolovoza, posipanja deonica na kojima se javlja poledica i drugih mera, naš posao je i održavanje zone uz asfaltni deo puta: odvodnjavanje, kopanje kanala, cišcenje propusta, popravci bankina, ukupno uredenju ukupnog pojasa puta. Što se tice kolovoza, raspolažemo odredenom kolicinom hladne asfaltne mase kojom cemo zatvarati udarne rupe koje se budu otvarale tokom zimskog perioda. Kako poslednjih godina postižemo da nivo kvaliteta puteva bude sve viši, u predstojecu sezonu zimskog održavanja ulazimo sa veoma dobrim stanjem kolovoza i ne ocekujemo da se veliki broj udarnih rupa otvori do proleca, - kaže Željko Lukovic.

“Epohe” idu u istoriju

Preduzece za puteve “Požarevac” poslednjih godina znacajno je osavremenilo mehanizaciju koja se koristi za zimsko održavanje kolovoza. Pored ranije nabavljenih “Epoha”, sada se raspolaže i sa 4 roto - posipaca, kapaciteta po 5 tona, kao i roto-posipac manjeg kapaciteta, koji ce služiti za hitne invervencije, narocito za brda i mostove, u programu održavanja puteva po nalogu lokalnih Direkcija za izgradnju, ocekuje se ove godine, požarevacke i smederevske.

Sveukupno, organizaciono i tehnicki, PZP “Požarevc” spemno docekuje zimu i najavljuje veoma efikasno i kvalitetno održavanje 206 kilometara magistralnih i oko 630 kilometara regionalnih puteva na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga.

INSPEKTOR OTIŠAO ZADOVOLJAN

Tokom posete Preduzecu za puteve “Požarevac”, zatekli smo republickog inspektora za puteve kako privodi kraju redovnu kontrolu mehanizacije koja ce se koristiti predstojece zimzke sezone na poslovima održavanja puteva. Bila je to jedinstvena prilika da od njega cujemo ocenu spemnosti Zimske službe požarevackog PZP - a.

- Nadležnost inspekcije za puteve zasniva se na tri segmenta: kontrola izgradnje puteva, kontrola održavanja i zaštita puteva. Vezano za PZP “Požarevac”, moram da istaknem da su u poslednje

3 - 4 godine znacajno pobolj-šali nivo održavanja puteva sa aspekta bezbednosti saobracaja, kako u letnjem periodu, tako i u zimskom održavanju. Pre aktiviranja Zimske službe, vrši se kotrola mehanizacije i opreme koja ce biti korišcena tokom zimske sezone. Takode, ovih dana vršena je i kontrola puteva, kako bi se ustanovilo da li su dovedeni na nivo zimskog održavanja. Ako postoje rupe na putu, put nije spreman za zimsko održavanje. Kako rad Zimske službe pocinje 15. novembra i traje do 1. marta, ove kontrole obave se u periodu od 5. oktobra pa do 5 - 6. novembra. Takva “smotra Zimske službe” u požarevackom PZP je upravo obavljena i mogu reci da su putevi spremni za zimsko održavanje, a ustanovljeno je da je i samo preduzece spremno, i kadrovski i tehnicki. Svih sedam punktova je organizovano po propisu, sva mehanizacija i oprema je pripremljena i to je upravo uneto u zapisnik koji se sacinjava posle svakog inspekcijskog nadzora, - rekao nam je LJubiša Radojevic, republicki inspektor za državne puteve.

D. Milenkovic

PROMOCIJA NOVOG ROMANA VUKA DRAŠKOVICA

«META» U POŽAREVCU

Novim književnim delom u izdanju Novosti, prošlog utorka se Požarevljanima predstavio Vuk Draškovic. Roman «Meta» je autobiografsko delo koje se bavi periodom od 1990. do 2000. godine i na istoriografski i lican analiticki nacin tretira dešavanja u Srbiji pred promenu državnog režima. Prisutne je, u ime Centra za kulturu, u cijoj se maloj sali promocija održala, pozdravio direktor, Gordan Bojkovic, a o knjizi su govorili Milovan Kragovic, urednik Izdavacke kuce «Novosti», Tomislav Jeremic, istoricar i Aleksandar Jugovic, knjiže-vnik. Odlomke iz romana citao je Goran Jovanovic.

Autor romana «Meta», Vuk Draškovic je u svom obracanju publici potencirao licno videnje politicke scene u Srbiji, napomenuvši, kao i ostali govornici pre njega, da je knjiga pod svojevrsnom medijskom blokadom.

L.L.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

BOGAT SPEKTAR MOTIVA

Katarina Milikiev: “Svetlosti i drhtaji”, Srpska knjiga, Ruma 2007.

Ovih dana u izdanju “Srpske knjige” iz Rume objavljena je nova zbirka stihova mlade požarevacke pesnikinje Katarine Milikiev: “Svetlost i drhtaji”. Ovo je osma knjiga stihova koja je, u stvari, presek i presecno ono što je najbolje u njenim do sada objavljenim knjigama. Valja napomenuti da su njeni stihovi prevodeni na francuski, engleski i brugarski jezik.

U nekoliko opsežnijih pogovora ukazuje se da je nesumnjivo rec o vrlo talentovanom pesniku sa bogatim spektrom motiva, ali i nagoveštava da je velika buducnost pred njom i da ce tek biti reci o njenim zrelim i najzrelijim ostvarenjima.

Milikieva je uspela da u svoj poetski vokabular uvrsti raznorodne teme, od tradicionalnih i patriotskih, do savremenih i ekstra modernih. To govori da je rec o pesnikinji širokih raspona.

R.N.

BOGAT PROGRAM ZA NOVEMBARSKE DANE KULTURE U GRADU NA PEKU

KUCEVO.- Centar za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u Kucevu povodom novembarskih dana kulture organizuje odlazak svojih clanova Omladinskog pozorišta na predstavu Ateljea 212 ,,Dugo putovanje u noc’’ kao i projekciju filmskih hitova kao što je “Cetvrti covek” i drugih,u saradnji sa Centrom za kulturu iz Požarevca.

- U našem gradu gostovace i Amatersko pozorište iz Krnjeva sa predstavom ,,Mandragola’’,a naše omladinsko pozorište za gradane Kuceva izvešce pozorišnu predstavu ,,Savremena Pepeljuga’’,kaže Jasmina Blagojevic,direktor Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ iz grada na Peku.

Krajem ovog meseca održace se i decji festival pevaca amatera.

LJ.Nastasijevic

DECJI FESTIVAL PEVACA AMATERA

KUCEVO.- Centar za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ i Mesna zajednica Kucevo organizuju Amatersko takmicenje pevaca za decu uzrasta od 14 do 17 godina starosti 29.i 30.novembra ove godine. Prijavu za ucešce na ovom takmicenju sva zainteresova lica mogu slati na adresu Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ ili na Mesnu zajednicu Kucevo do 28-og ovog meseca.

LJ.N.

FELJTON

PUT ZAPADNE SRBIJE

U vreme turskih popisa 1572.god., za vreme Murata III zapisano je, da postoji manastir Jovanja kod Valjeva. Sve vreme do prve polovine 19. veka kroz manastir postojala su opismenjavanja pa cak i iz prve polovine 18. veka bogoslovska škola. Jednobrodna priprata prednjeg dela dozidana je 1706.god., što je i karakteristika svih crkava i manastira zapadne Srbije. Manastir je svoj preporod i obnovljenost doživeo narocito u vreme Miloša Obrenovica. U postmodernom periodu 1967.god., crkva je proglašena spomenikom kulture od posebne vrednosti i stavljena u zaštitu Republickog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd. Svoju duhovnost i ocuvanje tako vredne svetinje Srpskog naroda, manastirsko bratstvo danas cuva s ljubavlju. Na celu bratstva je mlad iguman, milog lika i topline koju nam posveti kazivanjem o manastiru Jovanja, i posluženjem što nas osveži pri kraju našeg dnevnog putovanja kroz prelepe valjevske predele. Uz ljubazni osmeh i porukom mladog igumana, da putujemo u miru, nastavismo naš put u Valjevo.

Sunce je vec skrivalo svoje zrake iza Vlašica, kada stadosmo u centar Valjeva, u ulicu Ilije Bircanina, koga Turci posekoše 1804.god., na mostu Kolubare. Svetla kandelabra polako se pale, osvetljavajuci ulicu Bircaninovu, osvetliše dva velika monumenta srpske istorije i književnosti. Na pocetku ulice s juga od Kolubare, spomenik vojvodi Živojinu Mišicu, koji u svojoj generalskoj uniformi gleda prema severu, prema Macvi i Posavskojtamnavi. Kao da i dalje pravi strategiju cekajuci neprijatelja od Drine i Save. Nasuprot njemu nekoliko desetina metara prema severu, spomenik velikoj srpskoj pesnikinji Desanki Maksimovic koja gleda prema njemu i kao da mu kaže: «Evo dolazim iz Brankovine i zabeležih našoj deci poruke koje vi ostaviste.» Tu je nedaleko od njih i spomenik Proti Mateji Nenadovicu, velikoj licnosti Prvog srpskog ustanka, koji krasi umiveno danas Valjevo. Odmorismo se od puta kroz zapadnu Srbiju u lepom Valjevu, videvši te legende srpske istorije, krenusmo Bircaninovom ulicom prema našem autobusu koji osta kod Saborne crkve valjevske. Saborna crkva u blještavom svetlu sa svom svojom lepotom i velicinom obeležava Valjevo. Pada u oci pod blještavom svetlošcu u porti, dve velike mermerne ploce na ulazu u crkvu, na kojima su zapisana imena izginulim Valjevcima u Prvom svetskom ratu. Na levoj mermernoj ploci u zaglavlju stoji ime: Ðorde Liška, potporucnik, 1895 - 1915.god., poginuo kod Cirikovca - Požarevac. Bili su iz Valjeva i na odbrani Dunava u Stigu, Mlavi, Moravi, bili su iz Stiga iz svih krajeva na Kolubari, Jadru, Drini i Savi. Bili su svi zajedno gde je trebalo da se brani otadžbina.

Noc lagano pokriva Valjevo, naš autobus krenu put Požarevca. Prodosmo Lajkovac i Lajkovacku prugu, Lazarevac i njegovu Spomen crkvu koja cuva mošti junaka Kolubarske bitke, Bukovicku banju u svojoj lepoti skrivenoj u podnožju planine Bukulje, gde uvek rado docekuju goste. Prodosmo i Orašac cija Spomen škola Karadordeva i njegov veliki spomenik «cuvaju» ulaz u Maricevica jarugu. Stigosmo i do Mladenovca gde desno put odvaja za istorijsku Topolu. Levo je za prelepu planinu Kosmaj, cija svetla podkosmajskih sela svetlucaju kao žišci na obroncima. Nema jedino velikog svetla televizijskog repetitora, koji je bio na najvišoj Kosmajskoj koti i koga sruši NATO aprila 1999.god. Naš autobus nastavi «da grabi» prema Požarevcu i ne zadugo zaustavi se ispred Saborne crkve Svetog Aranhela i Mihaila odakle podosmo, da bi vec sutra okupljeni putnicikrenuli ka drugim istorijskim, kulturnim i duhovnim lepotama širom naše Srbije.

Autor: Slavoljub Stojadinovic

U RABROVUKOD KUCEVA ZAVRŠENE ŠESTE SVECANOSTI, POSVECENE VELIKOJ SRPSKOJ GLUMICI

VECITA GOSPOÐA MINISTARKA

RABROVO.- Tradicionalne šeste svecanosti “Žanki u cast’’i 120 godina od njenog rodenja, posvecene velikoj srpskoj glumici,završene su u Rabrovu pozorišnom predstavom Kabare ,,Dobra stara vremena’’,u kojoj su glumili Rade Marjanovic,Tanja Boškovic,LJiljana Stjepanovic i Lola Novakovic. U ova tri dana,uz raznovrstan program i uz veliko angažovanje Organizacionog odbora na celu sa predsednikom Svetlanom Kuzmanovic,Rabrovo je bilo centar kulturnih dešavanja u Branicevskom okrugu.

Kada je Miri Stupici urucena nagrada za najbolju srpsku glumicu 20.veka,prisutnima u Narodnom pozorištu u Beogradu,obratila se recima:

- Nisam ja najveca srpska glumica koju je srpsko pozorište imalo. To je Žanka Stokic,koja je nepravedno zaboravljena,a toliko je zadužila pozorišnu umetnost i našu kulturu. Zato molim našu kulturnu javnost da Žanku Stokic vrati na mesto koje joj pripada.

Žanka Stokic,glumica za koju je Branislav Nušic,oduševljen njenim glumackim umecem,napisao vecinu svojih ženskih uloga,rodena je 24.januara 1887.godine u Velikom Gradištu,a desetogodišnji period koje je provela u Rabrovu ostao joj je zauvek u secanju.

Godine 1931.Branislav Nušic je uputio pismo zahvalnosti Žanki Stokic, povodom njegove komedije ,,Gospoda ministarka’’,Tada NJušic piše:

“Draga Žanka, Vi ste veceras pedeseti put ministarka i neka vam ostale ministarke ne zavide,jer Vaše ministrovanje traje samo od dizanja do spuštanja zavese.Ono što Vam se može zavideti to je,što ste pedeseti put onako isto sveži,onako isto vedri i onako isto izraziti kao prvi put kada ste seli u ministarsku fotelju’’

Mnogobrojna publika,za vreme trajanja ove manifestacije,imala je priliku da vidi poznate licnosti iz pozorišne umetnosti. Šeste svecanosti “Žanki u cast” i 120 godina od njenog rodenja, pocele su premijerom pozorišne predstave ,,cudo u šarganu’’LJubomira Simovica,u režiji Nenada Mihajlovica-Goje,a u izvodenju rabrovskog pozorišta,otvorena je izložba slika autora iz ove pecke varošice,Tomislava Jovica-Totoa koji se nalazi u samom vrhu naivne umetnosti na prostorima Srbije. Oto Bihalji Merin ga svrstava medu najbolje naivne slikare u bivšoj Jugoslaviji. Izlagao je na samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Drugog dana manifestacije glumica Ana Sofrenovic uz pratnju na gitari Gorana Potica održala je popodnevni koncert ,,Jaz na žici’’,ona je svoj glas školovala kod šefa na katedri za muzicki teatar na Kraljevskoj Muzickoj Akademiji u Londonu,Meri Hamond.

LJubitelji pozorišne umetnosti uživali su u predstavi ,,Plava ruža’’,Mirka Cvetanovica,u režiji Velimira Mitrovica. Igrali su:Danica Maksimovic,Marko Nikolic,Iva Štrljic i Milan Cucilovic.

U nedelju,poslednjeg dana ove manifestacije,Olivera Katarina razgovarala je sa prisustnim gradanima, a sopran Jelena Deretic,uz pratnju orkestra Novice Stojimirovica održala je svoj koncert pesama iz Žankinog vremena,,Ti bi hteo pesmom da ti kažem’’. Pevale se pesme,,Mito bekrijo’’, “Zajdi zajdi’’, “Žubor voda žuborila’’,,,Gde si dušo,gde si rano’’ ...

Ovogodišnje šeste svecanosti “Žanki u cast’’ u Rabrovu zatvorila je dobitnica Žankine nagrade Ružica Sokic koja je istakla da je Žanka ovde,da je njena dušu tu,divno je što vi pomažete da se održi kontinutet secanja na nju,ona je metafora,metafora o nepravdi,patnji,koja nije samo glumacka stvar.

- Pored izvanrednog programa svecanosti, kako muzickog,tako i pozorišnih i filmskih glumaca premijera rabrovskog dramskog pozorišta je izazvala veliku pažnju publike i njihovo izvodenje ,,Cudo u Šarganu’’.Nadam se da ce ova manifestacija “Žanki u cast’’ jednoga dana prerasti u festival, rekla je predsednica Organizacionog odbora šest svecanosti u Rabrovu,Svetlana Kuzmanovic.

LJ.Nastasijevic

MEÐUNARODNA LIKOVNA IZLOŽBA NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC BALKAN - KULTURNI PROSTOR BEZ GRANICA

POTVRÐENO BOGATSTVO POETIKE BALKANA

- Afirmacija kolektivne svesti, uprkos kulturnim i jezickim razlikama

Narodni muzej Požarevac priredio je sedmu po redu Medunarodnu likovnu izložbu “Balkan - kulturni prostor bez granica”. U Svecanom salonu SO Požarevac postavljena je prvog novembra i za posetioce ostaje otvorena do sredine tekuceg meseca.

Izložena su dela cak 22 umetnika iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, Grcke i Bugarske.

Selekciju su izvršile Gordana Cekic, umetnica, i Violeta Tomic, istoricar umetnosti u Narodnom muzeju Požarevac, koja je takode priredivac izložbe i kataloga. Inace, ovaj veliki dogadaj za naš grad, ali i celu Srbiju finansirala je Skupština opštine Požarevac.

Na svecanom otvaranju izložbe, 1. novembra, umetnicima i brojnim gostima prvi se obratio Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja Požarevac. Potom ih je ispred lokalne samouprave pozdravila Zorica Markovic, nacelnica Opštinske uprave opštine Požarevac. Više o izložbi govorila je Violeta Tomic, a ovu je postavku proglasio otvorenom Slobodan Roksandic, dekan na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Doživljaj izloženih umetnickih dela upotpunila je muzika i pesma etno grupe “Belo platno” iz Beograda, koja je izvodila stare izvorne pesme na srpskom, grckom i makedonskom jeziku.

- Ucesnici izložbe su umetnici razlicitih tradicija, škola, kreativnosti i senzibiliteta, ali sacuvana nit kroz traganja i nadahnuca potvrduje slicne kreativne domete aktuelnih likovnih strujanja na prostoru Balkana, istakla je na otvaranju izložbe Violeta Tomic i nastavila:

-Sve je pocelo 2002. godine, kada je u Sofiji, u Nacionalnoj galeriji, održana prva izložba. Godine 2003. Izložba je otvorena u Beogradu, u hotelu “Interkontinental”, a potom iste godine u Sofiji, u Galeriji Ministarstva kulture. Skopska galerija Kulturno- informativnog centra je bila domacin 2004. godine, zatim, Galerija Kulturnog centra Politehnicke akademije u Beogradu 2005. godine i Bosanski dvor u Banjaluci 2006. godine. Iduce, 2008. izložba ce biti održana u Plovdivu u Bugarskoj.

-Ovogodišnja, sedma likovna izložba “Balkan - kulturni prostor bez granica” koncepcijski je orijentisana ka stvaraocima koji su uglavnom opredeljeni ka apstraktnoj, odnosno, bespredmetnoj umetnosti. Segment slikarstva je najobimniji po broju radova. Cini ga devetnaest autora, dva rada su grafike i po jedan izlagac skulpture i umetnickih fotografija. Izbor radova govori o kvalitetu likovnosti, kako u pogledu stilske izražajnosti, tako i tehnicke virtuoznosti i potvrduje bogatstvo poetike na prostoru Balkana. Znacaj ove izložbe ima i medunarodni karakter u smislu približavanja kultura naroda koji žive na Balkanu i afirmacije kolektivne svesti, uprkos kulturnim i jezickim razlikama, zakljucila je Violeta Tomic, priredivac sedme po redu medunrodne likovne izložbe “Balkan-kulturni prostor bez granica”.

PROBRANA UMETNOST U POŽAREVCU

Ovogodišnju Medunarodnu likovnu izložbu u Požarevcu ucinili su mogucom umetnici iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Republike Makedonije, Grcke i Bugarske.

Iz Srbije dela su izložili: Gordana Cekic, Branislav S. Markovic, Gordan Nikolic, Dušan Milovanovic i Mihailo Petrovic. Iz Crne Gore predstavili su se Milena Jovicevic Popovic, Nenad Šoškic i Nataša Ðurovic. Umetnici iz Republike Srpske koji su izložili svoju umetnost publici Požarevca su Jelena Karišik, Branko Jungic, Zoran Banovic i Nenad Zeljic.

Iz Republike Makedonije predstavili su se Marijeta Sidovski, Angel Korunovski, Bedi Ibrahim, Osman Demiri, Goce Jakimovski Božurski. Iz Bugarske su svoja dela izložili Adriana Meškov, Ivan Janev, Georgi Ivanov i Plamen Stefanov, a iz Grce umetnik Sivas Vasilios.

A. Maksimovic

OSNOVNA ŠKOLA "DRAŽA MARKOVIC ROÐA"

ŠKOLA - PONOS SELA

Osnovana 1804. godine, zahvaljujuci narodnom ucitelju Mihailu Krsticu, prispelom iz Gaja u Banatu, Osnovna škola u Smoljincu, u to vreme prvenac pismenosti i opismenjavanja u ovom delu Srbije, nikla u selu marljivih, preduzimljivih i naprednih meštana, više od dva veka odoleva raznoraznim teškocama, raznim vetrovima i reformama, obrazuje i vaspitava generacije daka medu kojima su, ne mali broj, u vecim sredinama dospeli na izuzetno visoka i priznata mesta u struci i društvu, ne samo srpskom, vec i svetskom.

Primer za sebe: bivši dak ove škole postao je vrhunski strucnjak i predavac atomske fizike u Torontu, drugi je doktor tehnickih nauka i radi u Vojnotehnickom institutu, tu su lekari, pravnici, inženjeri, hemicari, profesori, ekonomisti…

Uspešni, sposobni, cestiti ljudi, kao i ratari ili preduzetnici, takode ponos rodnog Smoljinca.

Danas, Osnovna škola “Draža Markovic Roda” Smoljinac ima 10 ucionica, 254 daka i 33 radnika. Ima i dva isturena, podrucna odeljenja, u Malom Gradištu i Šapinu, a organizuje i pripremni predškolski program za buduce prvake.

U podrucnim odeljenjima daci pohadaju nastavu od prvog do cetvrtog razreda, predmetnu nastavu od petog do osmog pohadaju u Smoljincu, putuju do maticne škole. I vecina nastavnog osoblja, takode, svakodnevno putuje.

Škola je pre nekoliko godina, kako bi dostojno docekala znacajan jubilej - 200 godina postojanja, temeljno renovirana, osvežen je inventar, kompletirana ucila i didakticka oprema, nanovo zaživljava školska biblioteka.

Mesna zajednica, Udruženje privatnih preduzetnika i SO Malo Crnice udružili su dobru volju i novac, pa je nabavljeno osam racunara i pocetkom ove školske godine oformljen i informaticki kabinet. Od ove školske godine, pored maternjeg, engleskog i ruskog, uvedena je i nastava nemackog jezika.

- Imamo dobre uslove za rad: škola je prostrana, prilicno dobro uredena, ima svoje parno grejanje, fiskulturnu salu smo dobili preuredenjem veoma prostrane trpezarije, imamo didakticku opremu i ucila. Zadovoljavajuca je i kadrovska struktura nastavnog osoblja, vecinom su to mladi strucnjaci. Ipak, ne zaobilaze nas ni problemi: kao i u gotovo citavom Stigu, voda u školi i citavom selu nije ispravna za pice, pa se snalazimo. Nagovešteno je da cemo dobiti precistace da i to rešimo. Verujem, uspecemo i da oformimo sopstvenu medijateku u cilju osavremenjavanja nastave. Takode, na rešavanje svojih problema cekaju i podrucna odeljenja: u Šapinu su to radovi na fasadi škole, u Malom Gradištu izgradnja sanitarnog cvora.

- Inace, škola neguje veoma dobre odnose i uspešnu saradnju imamo sa opštinom, Mesnom zajednicom, KUD-om, crkvom i lokalnom sredinom u celini. Niti mi realizujemo kakav krupniji posao bez njih, niti oni nas iskljucuju iz bilo kog zajednickog poduhvata, aktivnosti, obeležavanja znacajnih datuma, kulturnih dogadaja… - kaže Srdan Markovic, v.d. direktora OŠ “Draža Markovic Roda” Smoljinac.

- Ono što sve nas posebno pogada je: osipa se broj ucenika, jer se i broj žitelja i domova u Smoljincu osipa. Danas je gotovo upola manje daka i, uopšte, dece u selu, u odnosu na pre, recimo, dvadeset godina. Nekad smo imali 12 odeljenja daka od petog do osmog razreda, danas - samo šest. Vlada “Bela kuga”, a i citave porodice su se odselile u inostranstvo, mahom u Austriju. Kako izgleda, i dobar broj današnjih daka ce posle škole da ode iz ovog sela i iz Srbije. To je nevolja ne samo Smoljinca nego i citavog Stiga, i svi živimo u nadi da ce taj trend jednom da prestane. Oni koji ostaju, a koji nastavljaju školovanje, uglavnom biraju zanat i nastavljaju porodicnu i tradiciju Smoljinca koji je još za Miloša Obrenovica i decenijama pre, bio selo preduzetnika i trgovaca, najjace u Istocnoj Srbiji, - dodaje Markovic.

D. M.

WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJE U PROGRAMU “BEBA DOLAZI”

ZA POCETAK - 300 EVRA

Prepoznajuci preventivni potencijal edukativnog programa “Beba dolazi” NJiener Städtische osiguranje je podržalo ovaj nacionalni projekat, još u pilot fazi. Ovo osiguravajuce društvo aktivno se ukljucilo u realizaciju projekta sa glavnim ciljem da pomogne u podizanju nivoa zdravstvene kulture i informisanosti.

Informacije SMS-om

Projekat “Beba dolazi” ima misiju da buducim majkama pruži pouzdanu i pravovremenu zdravstvenu informaciju i doprinese njihovoj edukaciji u svim tajnama materinstva, putem SMS i e-mail poruka. Lakoca i brzina dostupnosti informacija, kao i tim lekara - strucnjaka koji se trudi da za svaku nedelju trudnoce da odgovore na najvažnija i najcešca pitanja buducih majki, bili su dovoljan razlog da i NJiener Städtische pomogne ovaj nacionalni projekat koji je pokrenut pocetkom godine. Projekat su podržali Ministarstvo zdravlja Srbije, Evropska agencija za rekonstrukciju, narodna kancelarija predsednika republike, Crveni krst Srbije i veliki broj kompanija, medu kojima i NJiener Städtische.

U pokretanje projekta uloženo je 70 hiljada evra ugovorenih sredstava sa ciljem da se podrži materinstvo sa manje problema, a više zadovoljstva za mamu i bebu.

Osiguranje za obrazovanje

Osim inicijalnih sredstava koje je NJiener Städtische osiguranje izdvojilo za pokretanje projekta, ova osiguravajuca kuca svim polaznicima ovog edukativnog programa, buducim mamama tj. roditeljima dece starosti do 11 meseci, daruje prvu godišnju premiju osiguranja za obrazovanje deteta u iznosu od 300 evra. Rec je o paketu “Osiguranje za obrazovanje” , koji je javnosti predstavljen i na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare održanoj u požarevackoj Filijali kompanije. Majkama je tom prilikom urucena prva godišnja premija a bebe su obradovane i igrackama.

LJubica Vracar, direktor NJiener Städtische filijale Požarevac podsetila je tom prilikom da je Kompanija stara 184 godine a da na podrucju Srbije posluje pet godina . Za to vreme postignuti su znacajni rezultati jer je NJiener Städtische osiguranje uspelo da se plasira medu tri vodece kompanije u Srbiji.

Doktor Vojislav Stojšin naglasio je da je za godinu dana poslato preko 130 hiljada SMS poruka zdravstvene sadržine, a preko 6000 žena iz 147 razlicitih gradova Srbije koristilo je ovu uslugu. Projekat ce se razvijati u pravcu kalendara preventivnih zdravstvenih usluga tj. kalendara koji bi svaku ženu podsecao kada bi se trebalo obratiti lekaru, rekao je dr Stojšin.

Slavica Mišic, koordinator NJiener Städtische filijale Požarevac naglasila je da roditelji putem Osiguranja za obrazovanje razmišljaju o buducnosti svoje dece a NJiener Städtische im pomaže uplatom prve godišnje premije.

Buduce majke svoje ucešce u programu Beba dolazi mogu ostvariti pozivanjem broja 3377, posle cega ce redovno dobijati zdravstvene informacije putem SMS-a i e-maila, koji prate svaku nedelju trudnoce, a svoje pravo na prvu godišnju premiju osiguranja za obrazovanje deteta mogu ostvariti ukoliko se obrate najbližoj filijali NJiener Städtische osiguranja, kao i saradnicima ove kuce.

T.R.S.

DŽIU-DŽICU U VLAŠKOM DOLU

Jedno od strateških opredeljenja Saveta MZ Vlaški Do je stvaranje uslova za ostanak mladih na selu. U tom pravcu, nastoji se da se mladoj populaciji omoguci da slobodno vreme ispuni korisnim aktivnostima kroz koje mogu da iskažu svoje potencijale, ostvare licnu afirmaciju i satisfakciju.

Veoma originalna ideja zaživela je septembra ove godine: u Vlaškom Dolu formiran je DŽiu-džicu klub. Ideja je privukla trecinu daka seoske osnovne škole, 40 - ak decaka i devojcica od prvog do osmog razreda. To je novi Jujutsu klub, u kome se vežba Šinbudo - mešavina sportskog jujutsua i sportskog macevanja. Trener kluba je Vladan Stevic, clan Šinbukan škole iz Požarevca, nosilac crnog pojasa - Prvi dan.

Klub u Vlaškom Dolu izdanak je požarevacke Šinbukan neprofitne škole borilackih veština. Glavni instruktor ove škole je Dr Ivica Zdravkovic, Šinbukan Jujutsu i Kenjutsu Šihan. Rec “Šinbukan” sastoji se na japanskom od tri simbola, koji znace: “mesto za vežbanje novih borilackih veština”.

Predsednik Kluba je Zoran Bosijokovic, nacionalni sudija BSS-a za Midž Kumite i za sport kenjutsu (canbaru).

- U saradnji sa Osnovnom školom, zahvaljujuci razumevanju i preduzimljivosti direktorke Danijele Radovanovic, sredstvima Mesne zajednice smo školsku trpezariju, koja se vec godinama ne koristi, preuredili i renovirali i stvorili veoma kvalitetan prostor za treninge clanova DŽiu-džicu kluba, ali i za izvodenje školske fiskulturne nastave. Nastojacemo da Klubu obezbedimo i finansijsku podršku lokalne samouprave. U nacrtu budžeta za iducu godinu, predvideno je da Karate klub Žabare dobije 100.000 dinara. Oni su uputili zahtev na 117.000, mi smo uputili zahtev za 108.000, ocekujemo pozitivan odgovor. Inace, mogu vam reci da je interesovanje dece i roditelja sve vece, Klub dobija ogromnu podršku u svojoj sredini i, sudeci po tome koliko se na treninzima ozbiljno radi, bice rezultata za ponos, - kaže Dragiša Paunovic, predsednik Saveta Mesne zajednice Vlaški Do.

DŽiu-džicu klub u Vlaškom Dolu, iako kratko vreme postoji i radi, ima cime da se pohvali. Dve sestre, Marija Bosijokovic, aktuelni prvak Srbije, i njena mlada sestra Aleksandra, vicešampionka, pre formiranja DŽiu-džicu kluba u svom selu, ovom borilackom veštinom bavile su se u požarevackom klubu.

Sestre Bosijokovic prvakinje su u japanskom macevanju, džiu-džicu borbama, džiu-džicu prikazima samoodbrane, a osvajaci su i medalja u istim disciplinama na Svetskim borilackim igrama u Nemackoj ove godine i cetvrtoplasirane na Evropskom prvenstvu u japanskom macevanju u Ukrajini, takode ove godine.

Za postignute sportske rezultate, sestre Bosijokovic su nedavno, na Dan opštine Žabari, dobile posebno priznanje lokalne samouprave.

Za kratko vreme, od septembra do danas, svojim kvalitetima se izdvojio i Marko Josic, ucenik šestog razreda, koji je veoma lep uspeh postigao na nedavno održanom prvenstvu u Šapcu.

- Najuspešniji clan Kluba je Marija Bosijokovic sa 8 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzane medalje. Aleksandra Bosijokovic osvojila je 5 srebrnih i 8 bronzanih medalja. Marko Josic osvojio je 1 srebrnu medalju, Ivana Stokic, Stefan Ðordevic i Nikola Josic osvojili su po jednu bronzanu, i to su nam za sada najuspešniji takmicari, - kaže predsednik vlaškodolskog Kluba Zoran Bosijokovic.

Clanovi vlaškodolskog DŽiu-džicu kluba ucestvovace ovih dana na takmicenju u Velikom Gradištu, a posebno se pripremaju za dvodnevno prvenstvo u Vršcu, koje ce se održati u prvoj dekadi decembra.

- Na tom takmicenju je prvog dana džiu-džica, a drugi dan je japansko macevanje. Nadam se da cemo se vratiti sa najmanje desetak medalja. Deca pokazuju zavidan talenat, interesovanje je izuzetno i ocekujem da ovaj klub postigne veoma velike uspehe u narednom periodu. To je, moram istaci, prevashodna zasluga Mesne zajednice, koja je pokrenula i realizovala inicijativu da se stvore neophodni uslovi i u selu formira ovakav klub, a zahvalnost dugujemo i Osnovnoj školi u cijem prostoru treniramo svakog cetvrtka i nedelje. Interesovanje i trud ove dece, siguran sam, rezultirace uspesima kojima cemo se na najbolji nacin odužiti svima koji su verovali u nas i podržavali nas od prvog dana, - dodaje Bosijokovic.

Veru u potencijal vlaškodolskih osnovaca koji su prihvatili izazov da se oprobaju u džiu-džicu veštinama potvrdio nam je i njihov trener Vladan Stevic, ocenjujuci da više od 80% polaznika ima realne šanse da napreduje do crnog pojasa. Naravno, dodaje on, uz uporan rad, puno znoja i sticanje novih iskustava.

BOGATIJI DRUŠTVENI ŽIVOT

- Nastojimo da oživimo, da ucinimo sadržajnim ukupan društveni život u selu. Jer, od oko 2.500 stanovnika, ukljucujuci i naselje Tocka koje je odnedanvo formiralo Mesnu zajednicu, 1.210 je u dijaspori. Medu njima je 130 dece školskog uzrasta koja u inostranstvu pohadaju školu. Kako naša zemlja sve odlucnije i brže “hvata korak” sa Evropom, zašto ne bi, kad se i školski programi ujednace, i ta deca u svom kraju, medu svojim vršnjacima pohadala školu i to njihove roditelje koštalo jeftinije? Mi smo tu da stvorimo što sadržajniji i savremeniji ukupan ambijent. Sportski sadržaji, kulturni sadržaji, ambijent koji nece zaostajati za urbanijim sredinama, to su dugorocni ciljevi ovog Saveta MZ i radimo postupno i bez odstupanja. Sastav Saveta je višestranacki, to nam nije nikakva prepreka, naprotiv: svako se svojoj stranci obraca za pomoc i podršku. Tako, uz podršku Ministarstva za sport i omladinu zapocela je izgradnja terena malih sportova u dvorištu naše škole. Škola nije dosad imala školsko igralište, ne poseduje ni mokri cvor, što sada, kad smo s jedne strane svedoci haranja žutice u nekim delovima Srbije, a na drugoj strani postoji propisana obaveza tople vode i tecnog sapuna u školskim toaletima, naša je namera da nastavimo dogovore i saradnju sa pomocnikom ministra g. Zlatanovicem, koji je za gradnju terena malih sportova potpisao tripartitni ugovor izmedu Ministarstva, Direkcije za izgradnju Opštine Žabari i PZP “Požarevac”, - kaže Dragiša Paunovic, predsednik Saveta Mesne zajednice Vlaški Do, dodajuci:

- Inace, prilika je da i javnost upoznamo da nastojimo da rešimo problem sa nedovoljnim prisustvom lekara u našoj Mesnoj ambulanti. Pokazuje se da dolazak lekara samo jednom nedeljno nije dovoljan i Savet MZ, poštujuci zahteve i inicijative gradana, morace da se izbori da lekar u naše selo dolazi tri puta nedeljno. Gradani se spremaju na peticiju, voleo bih da problem koji je rešiv na jednostavniji nacin ne dode baš na taj nivo.

Savet MZ Vlaški Do ima 21 clana, na celu su: Dragiša Paunovic, predsednik Saveta, zamenici predsednika Damir Ðordevic i Saša Milenkovic, sekretar Saveta je Mario Mituljevic.

D. Milenkovic

U BRANICEVSKOM I PODUNAVSKOM OKRUGU

NEMA ŽUTICE

- Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, u opštinama Branicevskog okruga, do 11. novembra ove godine nije evidentiran ni jedan slucaj oboljenja od zarazne žutice

- U cilju prevencije strucnjaci Zavoda za javno zdravlje pojacali nadzor i kontrolu opšte higijene i apeluju da to ucine i drugi koji su odgovorni za sprovodenje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Epidemija žutice u Nišu i Leskovcu i pojava ove bolesti u još nekih gradovima Srbije, alarmirala je zdravstvenu službu i ostale odgovorne u lancu zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Iz nadležnih republickih institucija stigle su smernice ponašanja u ovakvoj situaciji i akcenat je dat pojacanom nadzoru zdravstvenih i drugih službi. U Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu isticu da u periodu od 1. do 7. novembra ove godine, u opštinama Branicevskog i Podunavskog okruga nije evidentiran ni jedan slucaj oboljenja od zarazne žutice. Hepatitisa A na ovom podrucju, takode, nije bilo ni u oktobru. Pa i pored toga, u ovoj zdravstvenoj ustanovi preduzeli su sve mere u skladu sa Smernicama o pojacanom nadzoru.

- Zarazna žutica ili virusni heptitis je zarazno oboljenje koje se javlja sezonski i ovo je upravo vreme kada možemo da ocekujemo pojavu virusnog hepatitisa tipa A. Protiv ove bolesti, nažalost u našoj zemlji ne postoji vakcina, ali srecom postoji dobar nacin da se ona spreci, a to su sapun i voda, ciste ruke, zadovoljavajuca licna i opšta higijena. Podsecam, zarazna žutica tipa A spada u grupu crevnih zaraznih bolesti, u bolesti prljavih ruku. Samo oboljenje traje oko desetak dana, teže komplikacije može izazvati kod dece ispod pet godina, starijih osoba i trudnica. Kod ostalih daje blagu klinicku sliku i ostavlja doživotni imunitet. Simptomi bolesti su kao kod ostalih bolesti iz grupe crevnih zaraznih bolesti a to su mucnina, nelagodnost u trbuhu, proliv, osip po koži, glavobolja, bolovi u kostima. Šta ciniti da se bolest ne pojavi? Najvažnije je održavati uslove jedne dobre higijene, i licne i opšte. Veoma su bitne i mere pojacanog nadzora koje se i inace sprovode kontinuirano i u skladu sa zakonom o zaštiti stanovništa od zaraznih bolesti. Pojacan nadzor se podrazumeva nad radom zdravstvenih ustanova, nad kontrolom vodenja protokola zaraznih bolesti i njihovog obaveznog prijavljivanja ukljucujuci i privatne ordinacije, zatim nad radom društvenih i privatnih objekata kolektivne ishrane sa posebnim naglaskom na predškolske ustanove... Mere prevencije su i edukacija osoblja koje radi na pripremi i distribuciji hrane, koje se brine o higijeni u tim objektima, u decjim vrticima, u osnovnim i srednjim školama. Posebno se insistira na održavanje sanitarno-higijenskih mera, na obezbedenje ispravne vode za pice i održavanje licne higijene, na pravilno odlaganje otpadnog materijala. Jedan zdravstveno-vaspitni rad na svim nivoima društvene zajednice višestruko koristi u ovakvim sutuacijama, pojašnjava dr Vera Jokovic Kostic, nacelnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, uz podsecanje da inkubacioni period kod virusnog hepatitisa A prosecno traje oko 30 dana.

Svemu ovome dodajmo i podatak da su u periodu od 2002. do 2006. godine u Srbiji najcešci uzrocnici epidemija hepatitisa bile prljave ruke i zagadeni predmeti, a da je samo u cetiri epidemije dokazan hidricni put prenošenja virusa odnosno da je voda bila uzrocnik oboljevanja.

S.E.

MERE ZAŠTITE OD ZARAZNE ŽUTICE

RIZICNO “KARTON NASELJE”

- Pojacati kontrolu opštih i higijenskih uslova života romskih porodica izbeglih sa Kosova, a nastanjenih na Lucickom putu, u “Karton naselju”

Epidemija žutice u Nišu i Leskovcu i prognoze nekih strucnjaka za zarazne bolesti da bi uskoro svi veliki gradovi u Srbiji mogli biti ugroženi od ove bolesti, dodatno su opomenule i odgovorne u Požarevcu u smislu da se pojacaju higijenske i druge preventivnih mera. Na vecu brigu o opštoj i licnoj higijeni ukupnog stanovništva i redovnu analizu vode za pice instistirali su ovih dana i u Crvnom krstu Srbije apelujuci posebno na pracenje stanja u naseljima kakvo je požarevacko Karton naselje gde trenutno, u veoma teškim uslovima žive 22 izbegle romske porodice sa Kosova sa ukupno 115 clanova medu kojima je veliki broj dece.

- I pored svih mera koje smo preduzeli oni i dalje žive u veoma teškim uslovima i ja se plašim kako ce se snaci ove zime. Ove godine u naselju je izbio i požar koji je, ionako teške uslove, ucinio još težim. Jedina dobra stvar je što je broj tih porodica sada prepolovljen, prvobitno ih je bilo pedesetak, a vremenom su se neki odselili u druge gradove, jedan broj njih skucio se u okolnim selima, ima i onih koji su se vratili na Kosovo. Od juna meseca ove godine svim stanarima Karton naselja, zahvaljujuci sredstvima koja se izdvajaju iz budžeta Opštine Požarevac, Narodna kuhinja požarevackog Crvenog krsta distribuira dnevno po jedan kuvani obrok. Ovih dana posekli smo neku šumu i dogovorili se da ta drva raspodelimo stanovnicima ovog naselja, obezbedili smo im i prevoz, ali oni, evo, nisu došli da to natovare i odnesu, pomalo su inertni, morali bi više da se ukljucuju u rešavanje svojih problema, napominje sekretar Crvenog krsta u Požarevcu Branislav Živulovic.

Lokalna zajednica je u saradnji sa Domom zdravlja svoj deci iz ovog naselja obezbedila besplatnu zdravstvenu zaštitu, a zahvaljujuci osnovnim školama “Desanka Maksimovic” i “Kralj Aleksandar Prvi”, veliki broj njih pohada školsku nastavu. Takode je svoj toj deci kupljen kompletan školski pribor, a u toku je raspodela odece i obuce. Ono cemu ce se ovih dana posvetiti posebna pažnja je kontrola vode koju piju i održavanje licne higijene.

- Hepatitis A je bolest prljavih ruku. Uzrocnik može da bude i nezdrava vode. Koliko još ove nedelje obavicemo raspodelu izvesnih kolicina sapuna i šampona, a ocekujemo da se u sve ovo ukljuci zdravstvena služba vanrednim kontrolama vode i savetima upucenim gradanstvu a posebno ovoj kategoriji stanovništva kako da se ponašaju u ovakvoj situaciji. Crveni krst ce uciniti sve što je u njegovoj moci da se eventualne rizicne situacije prevazidu, ali ocekujemo da nam se u ovome pridruže i sve druge relevantne ustanove i službe pre svega zdravstvene, napominje Živulovic.

S.E.

OBELEŽEN DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU

POCAST RATNICIMA PRVOG SVETSKOG RATA

Dan kada je potpisan mir u Prvom svetskom ratu, 1918. godine, 11-og meseca u 11 sati i 11 minuta, obeležen je u nedelju i u Požarevcu, polaganjem venaca na Spomenik srpskom vojniku. Predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova do 1918. godine, Srbislav Stojanovic istakao je da je ovaj dan znacio veliko olakšanje i prestanak ratnih napora. Clan uprave Društva, Mica Jevremovic govorio je takode o znacaju ovog dana za celokupnu istoriju. Ispred lokalne samouprave, venac je položio Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine, sa saradnicima. Pomen palim ratnicima Prvog svetskog rata služio je otac Zoran. Okupljeni gradani odali su im pocast paljenjem sveca.

L.L.

NARODNA KUHINJA CRVENOG KRSTA U POŽAREVCU

NE PRESTAJE SA RADOM

- Za razliku od mnogih narodnih kuhinja koje su se ugasile nakon izostajanja stranih donacija, kuhinja u Požarevcu i dalje radi zahvaljujuci lokalnoj samoupravi koja sredstva za njeno funkcionisanje obezbeduje iz budžeta

Pri Organizaciji Crvenog krsta u Požarevcu, 1992. godine otvorena je Narodna kuhinja koja do današnjih dana, iako je bilo kriznih trenutaka, nije prestajala sa radom. U proteklih deset ovogodišnjih meseci u kuhinji je spremljeno 111 hiljada obroka, u proseku dnevno je isporucivano po 500 obroka. Korisnici ovih obroka su kako gradani Opštine koji se nalaze u takozvanom stanju socijalne potrebe tako i raseljena i izbegla lica. U porodenju sa istim periodom prošle godine, ova brojka od 111 hiljada obroka je znatno veca što je ocigledan dokaz da broj siromašnih raste.

- Jedan od razloga ovog povecanja je i taj što naša Opština od juna meseca ove godine pored ostalih finansira i pripremu 115 besplatnih obroka namenjenih stanovnicima “Karton naselja”. To ce tako biti i naredne godine, Opština Požarevac dakle ostaje naš najveci donator mada ima najava da ce se u finansiranje ukljuciti Vlada Srbije i Crveni krst Norveške u okviru programa suzbijanja siromaštva. Dok se to ne desi, mi zavisimo iskljucivo od budžetskih sredstava Opštine Požarevac kojima se pokrivamo 80 posto, a preostalih 20 posto obezbedujemo prodajom obroka, isticu u Crvenom krstu.

Kako saznajemo, u predlogu budžeta Opštine za narednu godinu, za rad Narodne kuhinje predvideno je mesecno 250 hiljada dinara za pripremu obroka za sve korisnike i plus oko 100 hiljada dinara za stanovnike “Karton naselja”. Pored takozvanih obroka za socijalu cija je raspodela besplatna i vrši se iskljucivo po predlogu Centra za socijalni rad u Požarevcu, postoji i komercijalni program namenjen tržištu, ostalim kategorijama gradana. To su uglavnom penzioneri, ljudi koji žive sami i oni ovde mogu da kupe obrok po ceni 50 posto nižoj nego što ona stvarno iznosi. U proseku se dnevno taj broj korisnika krece od 3o do 50. Najskuplji obrok sa salatom i hlebom je 120 dinara. U vezi sa radom Narodne kuhinje u Požarevcu zavreduje pažnju humani gest ovogodišnjeg dobitnika Oktobarske nagrade Opštine Požarevac Dragoša Milosavljevica, sudije Okružnog suda u penziji koji se odrekao novcanog dela nagrade u korist aktivnosti Crvenog krsta, a pre svega rada Narodne kuhinje.

S.E.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC

NISKE PENZIJE SVE NIŽE

Opštinska organizacija penzionera u toku 2007. godine imala je znacajne aktivnosti ostvarujuci program koji je usvojen, tako da je akcenat stavljen na razmatranje položaja penzionera, Zakona o invalidsko - penzionom osiguranju i uskladivanju penzija. Zakoni koji su doneti sa primenom od 1.januara 2006. godine izuzetno su pogodili penzionere, jer su penzije zaostale za rastom licnih dohodaka. Tako recimo, za ovu godinu su penzije u odnosu na prosecne plate pale na 53%, iako je Zakonom o penziono - invalidskom osiguranju predvideno da one u proseku ne mogu iznositi manje od 60% u odnosu na prosecne plate.

Sve opštinske organizacije penzionera na teritoriji Srbije su dale odredene sugestije i Savez penzionera Srbije je uradio predlog izmena i dopuna nacrta Zakona o penziono - invalidskom osiguranju.

“U tom našem predlogu koji je dostavljen Vladi Srbije predvida se da se penzije uskladuju sa rastom licnih dohodaka, da najviše penzije ne mogu biti razlicite. Prema starom zakonu najveca penzija je 49.000, a prema novom 70.000 i više. Isto tako kada se radi o najnižim penzijama, one su još više umanjene u odnosu na prethodni zakon, tako da je to pogubno za penzionere. Našim predlogom koji je zaista uraden kvalitetno, predvideno je da u Fondu kod penzionera mogu ucestvovati samo one organizacije koje imaju preko 100.000 penzionera, a ne da odlucuju organizacije koje broje 20 - 30 hiljada clanova. Što se tice zakona o zdravstvenom osiguranju isto tako on je izuzetno poguban za penzionere, jer je cena lekova u 2007. godini povecana za 12,5 %, ukinuto je ucešce u pogrebnim troškovima, nisu predvidena znacajnija i normalnija sredstva za društveni standard, za banje, tako da su i na taj zakon date odredene primedbe da bi on bio bolji”, istice Momir Pejanovic, predsednik Opštinske organizacije penzionera Požarevca.

SKROMNA POMOC UGROŽENIMA

Teško je pomoci penzionerima zato što se opštinska organizacija uglavnom finansira iz clanarina koja na godišnjem nivou iznosi 150 dinara po clanu. Postoje doduše odredene donacije od organizacija koje imaju razumevanja prema ovoj kategoriji stanovništva i prihodi od delatnosti same organizacije.

“Naš godišnji prihod je ispod dva miliona dinara i mogucnosti da pomognemo ugroženima su veoma skromne. U toku oktobra meseca 230 penzionera je dobilo po 500 dinara, ali to ne može da se posmatra kao pomoc, vec kao jedan vid pažnje. Na podrucju opštine Požarevac ima 11.587 penzionera koji primaju penzije kod Fonda PIO, cije su penzije u proseku 13.724 dinara. Od tog broja 1.461 penzioner ima penziju ispod 7.600 dinara, tako da je jasno kako su doneti zakoni pogodili ovu populaciju. Pored toga imamo oko 2.770 poljoprivrednih penzionera gde su penzije u proseku 5.222 dinara i 503 penzionera iz samostalnih delatnosti koji imaju poseban fond i cije su penzije 13.300 dinara. Od 1.januara 2008. godine najverovatnije ce doci do ujedinjenja sva tri penziona fonda.

Da bi pomogli penzionerima u toku prošle godine upisali smo oko 10.000 tona uglja na šest mesecnih rata, za one koji primaju penzije preko Fonda PIO. Onima drugima kao što su poljoprivredni penzioneri, zanatlije i vojni penzioneri omoguceno je da ugalj nabave na cetvoromesecnu otplatu. Ugalj je izuzetno poskupeo u prošloj godini prvo za 64,5%, a u toku ove godine u aprilu za još 20% tako da je to znacajno opterecenje penzionog fonda. U toku ove godine organizovana su druženja, obilasci mnogih opštinskih organizacija penzionera, kulturno - istorijskih i znamenitih mesta. Izuzetna saradnja je ostvarena sa penzionerima iz Vranja, Novog Beograda, Kruševca... Što se tice našeg regiona dobri odnosi su uspostavljeni sa svim opštinskim organizacijama iz Golupca, Velikog Gradišta, Žagubice, Petrovca, Kuceva, Malog Crnica, Žabara, tako da postoje zajednicki sastanci, a u okviru okružnog odbora razmenjuju se mišljenja, dogovaraju se zajednicki programi i akcije koji treba da se sprovedu”, dodaje Pejanovic.

Opštinski odbor je u avgustu podneo zahtev Skupštini opštine Požarevac da u budžetu za iducu godinu planira odredena sredstva za besplatan prevoz penzionera starijih od 70 godina, da svima onima koji žive samo od penzije i nemaju drugih prihoda, a takvih je oko sedamstotina, opština ucestvuje u kupovini lekova. Predloženo je takode, da tamo gde je opština osnivac javnih preduzeca predvidi se popust kod cene grejanja, vode, iznošenja smeca. Sada je nacrt budžeta pripremljen i penzioneri se nadaju da ce opština imati razumevanja, jer mnoge opštine na teritoriji Srbije kao što su Kucevo, Jagodina, Beograd, vode racuna o penzionerima, jer su oni svojim radom stvorili odredena materijalna i druga dobra.

Za Clanove dnevni boravak

“Nastojacemo da osposobimo prostorije za dnevni boravak, kako bi naši clanovi mogli da dodu i udobno se osecaju, igrajuci domine, karte, citajuci novine, gledajuci televiziju. Postoje organizovane sekcije i komisije koje rade odredenim kapacitetom. Posebno treba istaci sekciju žena koja okuplja svakog cetvrtka 70 do 100 žena i organizuje druženja sa odredenim programom, predavanjima, saradnjom sa školama itd. Dobra saradnja je ostvarena sa Crvenim krstom, Centrom za socijalni rad, organima Skupština opštine i ona se iz dana u dan unapreduje. Centar za kulturu ima razumevanja za ovu populaciju i priprema odredene programe koji su najvecim delom besplatni.

Prilikom pripreme programa za iducu godinu poseban akcenat cemo staviti na položaj i standard penzionera. Napravicemo odredena snimanja, kako bi videli u kakvom su položaju penzioneri koji žive sami. Isto tako, obezbedicemo penzionerima ugalj na 6 mesecnih rata i radicemo na organizovanju putovanja i druženja sa drugim opštinskim organizacijama na teritoriji Srbije. Izboricemo se da imamo svoje predstavnike u svim organima od opštine do republike, iako u tom pogledu ima problema sa mnogim politickim partijama koji smatraju da su penzioneri njihova glasacka mašina i da njima pripadaju. Preovladava mišljenje kod penzionera da treba da se okrenu sebi i da imaju svoje predstavnike, jer ce oni sigurno voditi racuna o integritetu države, moralu, privredi, školstvu, zdravstvu, odnosno o interesima gradana”, rekao je na kraju Momir Pejanovic.

D.Dinic

U MESNOJ ZAJEDNICI “GORNJA MALA”

PROBLEM KANALIZACIJE BICE REŠEN NAREDNE GODINE

- Tokom 2008. u svim ulicama preko lucicke pruge i u naselju Busije bice izgradena kanalizaciona mreža

- Mesna zajednica traži od opštine saglasnost i sredstva za izgradnju sportskog centra i vrtica

Jedna od najvecih mesnih zajednica u požarevackoj opštini je MZ “Gornja Mala” na cijem podrucju živi oko 6 000 biraca. U njenom sastavu sve donedavno bilo je i naselje LJubicevo koje je dobilo saglasnost opštine i Mesne zajednice da se izdvoji u posebnu mesnu zajednicu i to ce se verovatno desiti tokom 2008.

U velikoj mesnoj zajednici logicno je da postoje brojni i veliki problemi. O njima i njihovom rešavanju razgovarali smo sa predsednikom Saveta MZ Novicom Rajkovicem.

—Prioritet u ovoj godini dali smo pitanjima od znacaja za citav grad, a ne samo za ovu mesnu zajednicu. Tako je zaštita bunara iz kojih se grad snabdeva vodom bila naša osnovna preokupacija. Nastojali smo da izgradimo što dužu i širu mrežu kanalizacije u delu naselja preko pruge i time zatvorimo veliki broj septickih jama-realnih zagadivaca vodovodnih izvorišta. Konkretno tokom ove godine fekalnu kanalizaciju dobile su ili ce do kraja godine dobiti sledece ulice: Gradištanska, Vranjska i Milivoja Popovica. Glavni vod je prošao i kroz ulicu 27. april, a u naselju Busije kroz ulicu 8. jun u kojoj je do sada uradeno 50 posto, a do kraja godine realizovace se svih 100 posto kanalizacione mreže. Takode, kraj godine je i rok za završetak kompletne kanalizacije i u ulici Viktora Bubnja. Vecina ovih investicija finansirana je planiranim sredstvima budžeta za ovu godinu, medutim, imali smo potrebe i za nekim drugim radovima pa smo od opštine tražili i dobili i dodatna sredstva kojima smo asfaltirali jedan broj ulica, Do kraja godine pod asfaltom ce biti i ulica Starine Novaka u dužini od preko jednog kilometra, završicemo kanalizaciju u Žagubickoj i zapoceti sa poslovima na otvaranju za sada slepe Kucevacke ulice. Ove poslednje kiše skrenule su nam pažnju na brojna “jezera” po neasfaltiranim ulicama. Cekamo prestanak padavina pa da Direkcija u skladu sa spiskom ulica koji smo dostavili iz MZ, naloži popunjavanje rupa.

Veliku investicionu aktivnost ove godine u vašoj Mesnoj zajednici potvrduju i radovi koji su u toku na sredivanju druge strane Kosovske ulice.

—Zbog prirode posla koji profesionalno obavljam, u prilici sam da mnogo putujem tako da sam vec video mnoge ulice u Srbiji kakva je naša Kosovska. Ima mnogo primedbi gradana zašto ovo radimo, zašto secemo lipe, medutim, jedino tako ulicu kompetno sredujemo, menjamo dotrajale instalacije, uvodimo toplifikaciju, poplocavamo trotoar, gradimo parkinge, postavljamo novu rasvetu... Velika je to investicija, mnogo košta ali vredece.

A zašto su blagovremeno zapoceti radovi na njenom uredenju u jednom trenutku zaustavljeni, da bi sada, kad im vreme nije, bili intenzivirani. Da li je to tako moralo da bude?

—Naravno da nije moralo, zatajio je izvodac radova, ali ja mislim da ce se sve završiti do kraja godine kao i u Nevesinjskoj ulici koja je takode cela prokopana zbog širenja toplovoda, ali sam dobio uveravanja da ce se gradani do kraja godine prikljuciti na grejanje, a raskopana ulica dobiti asfalt.

Pri kraju smo 2007. godine, pravo je vreme da se rade programi za narednu, 2008. Da li ste vec nešto stavili na papir kao orijentaciju i prioritete?

—Kako da ne, imali smo više razgovora na nivou Mesne zajednice u kojima su ucestvovali i predstavnici opštine i Direkcije za izgradnju. Globalni plan vec imamo i on je dostavljen Direkciji. U narednoj godini planiramo asfaltiranje svih ulica u kojima je uradena kanalizacija, zatim dovodenje kanalizacije tamo gde je nema i da jednom to pitanje skinemo sa dnevnog reda. Predvideli smo i širenje toplovoda, grejanje je došlo do Litasa, treba samo mrežu provuci ispod pruge i eto nas kod zgrada na Lucickom putu. Toplifikacija ce biti nastavljena i u Busiju. Tražimo da se u ovom delu Lucickog puta izgradi i jedan sportski teren gde bi se okupljali pre svega mladi, a mnogo bi nam znacilo kada bi ovaj deo grada dobio i jedan objekat za potrebe zbrinjavanja predškolske dece. To smo tražili i ranijih godina, a evo i za narednu smo predvideli. U saradnji sa SUP-om energicnije nego ove, naredne godine suprotstavicemo se vlasnicima vozila koji svoje automobile parkiraju na trotoare i biciklisticke staze. Ranije je bio problem što trotoara i tih staza nema, sada kada smo ih izgradili ponovo ih nemamo jer su ih uzurpirali vozaci. I najzad predstoje nam i ozbiljni poslovi na rešavanju problema u takozvanom “Karton naselju”. Nešto smo zapoceli u ovoj godini, ali je mnogo toga ostalo nedovršeno, nerešeno.

Koliko vam je finansijskih sredstava trebalo u ovoj godini za sve radove prema programu, a koliko ce taj fond iznositi za 2008?

—Od lokalne samouprave smo za ovu godinu dobili 18,5 miliona dinara, a u toku godine odobrena su nam i dodatna sredstva, otprilike u istom iznosu. Direkcija je, medutim, izracunala da nam za sve ono što smo ovogodišnjim planom predvideli treba oko 132 miliona dinara. A eto, dobili smo samo 12 posto. Program koji nudimo za 2008. “težak” je oko 200 miliona, ali mi toliko svakako necemo dobiti, nadamo se iznosu od oko tridesetak miliona u prvoj raspodeli i dodatnim sredstvima nešto kasnije. Svakako cemo vršiti selekciju radova, utvrdivati prioritete jer je nemoguce da u jednoj godini rešimo sve ono što nas muci, kaže Rajkovic.

S.E.

SVECANO OBELEŽEN 7. NOVEMBAR - DAN OŠ “VUK KARAYIC” IZ POŽAREVCA

REZULTATI DOSTOJNI JUBILEJA

Svecanom akademijom kojoj su prisustvovali brojni gosti i na kojoj su najuspešnijim ucenicima, njihovim nastavnicima i profesorima dodeljene knjige i zahvalnice, kao i pojedincima i kolektivima za uspešnu saradnju sa školom, prošle srede obeležen je 7. novembar - Dan Osnovne škole “ Vuk Karayic” iz Požarevca. Goste, ucenike, njihove roditelje i radnike kolektiva pozdravio je Radivoje Jakovljevic, direktor škole.

- Poštovani gosti, dragi prijatelji Osnovne škole “Vuk Karayic”, zadovoljstvo mi je da vas pozdravim i poželim dobrodošlicu u ime ucenika, roditelja, radnika i svoje licno ime. Posebno želim da pozdravim delegaciju opštine Požarevac koju predvodi predsednik Dušan Vujicic, clanove Školskog odbora, clanove Saveta roditelja, prisutne ucenike i njihove roditelje, bivše radnike škole, kolege iz Školske uprave na celu sa nacelnikom Sinišom Ognjanovicem, kolege direktore osnovnih i srednjih škola, predstavnike Mesne zajednice, predstavnike organizacija firmi i ustanova, i naravno, sve predstavnike medija. Danas obeležavamo 120 godina rada škole u kojoj je za to vreme obrazovano na desetine hiljada mladih ljudi koji su postali znacajne licnosti ovog grada, države pa i šire. Školu danas pohada oko 1160 ucenika rasporedenih u 52 odeljenja, a na obrazovanju tih ucenika radi 77 nastavnika i profesora. U godini kada obeležavamo ovaj jubilej, ucenici naše škole su postigli najbolje rezultate, narocito iz oblasti matematike, fizike, srpskog jezika, geografije i tehnickog obrazovanja. Škola je ponosna na njih i njihove nastavnike jer su oni prava slika naše škole. Svakako, najbolji rezultat postigli su ucenici iz tehnickog obrazovanja, iz oblasti “Šta znaš o saobracaju” osvajanjem prvog mesta na evropskom takmicenju održanom septembra meseca u Španiji. Ja im još jednom cestitam, kako ucenicima tako i nastavniku Vladanu Vidojevicu koji ih je vodio, naglasio je u pozdravnoj reci direktor Jakovljevic.

Nagrade ucenicima i nastavnicima koje je licno predložio, urucio je predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic.

- Stvarno sam radostan što sam danas ovde sa vama da direktoru škole, nastavnom osoblju i dacima u ime lokalne samouprave cestitam Dan škole. Lokalna samouprava je uvek uz školstvo, uvek uz zdravstvo i svih drugih struktura. Bilo ko da obavlja lokalnu samoupravu njegova je dužnost i obaveza da saraduje sa školama u kojima imamo dobro nastavno osoblje, ima ko da vaspitava i vodi brigu o našoj deci, baš kao što to cine i njihovi roditelji. Pre mesec dana u gostima smo imali direktora škole, profesora i dake koji su osvojili nagradu u Madridu. Obradovani uspehom kojim su proneli slavu Srbije i opštine Požarevac u celini, tada smo obecali da ih nagradimo što sada i cinimo. Pozivam Jovanu Rakic, Nikolu Mladenovica i nastavnika Vladana Vidojevica da prime po dvanaest hiljada dinara, skroman dar lokalne samouprave.

Nagrade

Nagrade ucenicima i ekipama koje su ucestvovale na okružnom i državnom takmicenju: Jovana Rakic, Nikola Mladenovic, Ilija Peric, Sanja Jovanovic, Ikonija Dabižljevic , Aleksandar Mitrovic, Jelena Mihajlovic (matematika, fizika, srpski jezik), Igor Jeremic, Ana Filipovic, Marina Ilic, Jelena Milanovic, Jovana Milanovic, rukometna ekipa- decaci, rukometna ekipa- devojcice. Nagrade je urucio LJubiša Mitic, pomocnik direktora škole.

Zahvalnice

Zahvalnice nastavnicima ciji su ucenici ucestvovali na ovim takmicenjima: Vladan Vidojevic, Mioljka Joknic, Saša Stojanovic, Slobodan Jovanovic, Dragica Milojevic, Nikola Dimitrijevic, Svetlana Ilic, Živodanka Ristic, Marica Ognjanovic, Zorica Cupic, Smilja Roman i Branislav Jovanovic. Zahvalnice je urucila Gordana Bratic, predsednik Školskog odbora.

Zahvalnice pojedincima, organizacijama i ustanovama za ljubav prema deci i školi, i stvaranju boljih uslova za vaspitno - obrazovni rad: Tihomir Jovanovic, Ruža Radenkovic, Janoš Balint, Vojislavka Markovic, Aleksandar Lakic, ED “Elektromorava”, “ Dunav osiguranje”, “ Adrija komerc”, “ Elektroluks”, TPD “ Nikola”, SZR “ Laza”, “Rec naroda”, SAT televizija i Radio Požarevac. Zahvalnice je urucio Radivoje Jakovljevic, direktor OŠ “ Vuk Karayic”.

OŠ “ VUK KARAYIC”, PODRUCNO ODELJENJE U DUBRAVICI

JEDNA OD NAJSTARIJIH U SRBIJI

Uciteljica Budimka Miladinovic 31 godinu obrazuje i vaspitava najmlade, a poslednjih 27 godina je u svom selu Dubravica. Lepo je raditi sa decom, jer su pametna i talentovana.

- Ovo je jedna od najstarijih škola u Srbiji, smatra se da je pocela sa radom 1845. godine, mada ima podataka da je krenula još 1829. godine. Škola je radila po seoskim kucama, prema podacima prvo u kuci Živorada Ilica, a zgrada u kojoj se i danas odvija nastava, sazidana je 1892. godine. Od tog vremena renovirana je u više navrata, a kao cetvorogodišnja škola radila je sve do 1961. godine i nosila ime Branislava Nušica. Te iste godine postaje osmogodišnja škola, a direktor je bio Vasa Kuzmanov. Školske 1965 - 66. godine dolazi do integracije sa OŠ “ Vuk karayic” iz Požarevca od kada i nosi to ime kao podrucna škola. Danas imamo cetiri razreda u tri odeljenja, imamo dva cista odeljenja, drugog i cetvrtog razreda, i kombinaciju prvog i treceg razreda. Malo je dece, imamo samo 40 ucenika, mladi su otišli u inostranstvo a ima i onih koji su se odselili, kaže Budimka Miladinovic.

Pored Budimke Miladinovic, u podrucnoj školi OŠ “ Vuk Karayic” u Dubravici rade i uciteljice Dušanka Dodig i Vera Peric.

- Prosvetni staž od 34 godine zapocela sam 1971. godine u Bosni, a u ovoj školi sam od 1996. godine. Nama je lepo da radimo sa decom koja su vesela, razdragana, imamo dobru saradnju sa roditeljima i selom u celini. Posmatrano iz drugog ugla, ima tu i poteškoca, pogotovo kad je u pitanju prvi razred, program je nov, gradivo je obimno i teško. S obzirom na to da živimo ovde, naš posao nije vezan za vreme, takoreci preko citavog dana smo u školi, i sa decom i sa roditeljima. Meni predstavlja veliko zadovoljstvo rad sa folklornom sekcijom koji sam nastavila i u ovoj školi, i bez obzira na brojne poteškoce, ovaj poziv bih opet izabrala da sam kojim slucajem na pocetku izbora životnog poziva, kaže uciteljica Dušanka.

M. Kuzmanovic

HUMORESKA

NJEMU VIŠE TREBA

Vecina naših firmi, preduzeca i ustanova, uglavnom u kasnu jesen i ranu zimu slavi dan osnivanja i naredno, takode, uspešno leto kao i sva prethodna.

Naravno, tada se direktori, njihovi pomocnici i zamenici, na prigodnoj svecanosti, osvrnu na istorijat firme i na postignute rezultate u protekloj godini, a i šta se planira za narednu godinu (koja ce, takode, biti uspešna) i za naredni period (petogodišnji plan razvoja).

Slavljenik pozdravi brojne ugledne goste iz politickih struktura, iz sveta biznisa i umetnosti. Mnogima od njih podele se zahvalnice za uspešnu i dugotrajnu saradnju na obostrano zadovoljstvo svih prisutnih. Radnicima koji su u firmi 10, 20 i 30 godina (onima sa 40 godina radnog staža dodeli se posthumno), dodeljuje se odgovarajuci novcani iznos (eh, nema više na dar onih dobrih, ruskih satova!).

Radnici koji su se posebno zalagali u prošloj godini na poslu i povecali prihod firme za 2% u odnosu na prethodni period (ako za indeks uzmemo 100 - ovaca nigde jaganjaca!), nagraduju se sa tri prosecne plate.

U jednoj firmi, medu nagradenima, gle cuda, našao se i jedan radnik iz neposredne proizvodnje. Kad je trebalo da izade i primi nagradu, on ustade i rece:

- Hvala vam na nagradi i što mislite da sam ja dobro radio svoj posao, ali ja ne mogu da primim novac!

U sali nasta tajac, a radnik nastavi.

- Ja sam navikao na skroman život i na malo, pa ne bih znao šta da uradim sa tolikim parama. Zato se odricem nagrade i to u korist direktora, jer njemu sigurno više treba.

Radnik dobi zbog ovog humanog gesta ogroman aplauz, a direktor šapnu saradnicima da ovog radnika nagrade i iduce godine za dan kuce.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija ima sirotinju, Amerika uragane.

- Ako sam i na pradedovskoj zemlji, ne moram da jedem korenje!

- Ako nemate šta da radite, spojte radne dane s vikendom!

- Necu da kupim macku u džaku. Imam džakova koliko hoceš!

- Prodajem mrtve duše, tvrdi povez!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 02.11.2007.godine do 09.11.2007. godine u porodilištu opšte bolnice Dr ”Voja Dulic “ u Požarevcu rodeno je 25 beba ,muških 11 i ženskih 14.

Sinove su dobili: Vera i Andreja Rupar iz LJubiceva, Vesna Colic i Mirko Damnjanovic iz Požarevca, Marija i Boban Repic iz Kostolca, Zajde Salijevic i Enver Isailovic iz Požarevca, Benazira Ademi i Ferdi Cakatoli iz Požarevca, Snežana Prodanovic i Ðorde Staicic iz Požarevca, LJiljana i Radoslav Prljincevic iz Požarevca, Dosta i Saša Obradovic iz Požarevca, Jelena Jovanovic i Vojkan Lukic iz Požarevca,Senia i Jovan Radojkovic iz Stamnice ,Violeta Simic i Damir Nevjestic iz Boževca.

Kcerke su dobili: Tamara i Dalibor Radojkovic iz Petke,Nikoleta i Zoran Blagojevic iz Velikog Gradišta,Jelena Golubovic i Miloš Tufegyic iz Izvarice,Sladana i Bojan Slovic iz Kostolca,Božica i Zvonko Sikiruš iz Osanice, Maja i Nedad Jašarevic Požarevca,Sanja i Ivan Živic iz Cirikovca,Marija Vuckovic i Stojanovic Darko iz Šetonja,Slavica Jovanov i Dejan Najdanovic iz Dubravice, Olivera Paunovic i Dragan Nikolic ,Mirsada Ademaj i Dragan iz Kostolca, Svetlana Kostic i Goran Budimirovic iz Lucice, Jelica i Dejan iz Kobilja, Remzije Demiri i Emil Cemail iz Kostolca,

OPŠTINA MALO CRNICE PROSLAVILA SLAVU MITROVDAN

MITROVDAN - NA MNOGAJA LETA

Opština Malo Crnice obeležila je proteklog cetvrtka svoju slavu, Mitrovdan. Svecana akademija održana je u Domu kulture Malo Crnice, uz bogat kulturno-umetnicki program. Proslavi dana Svetog Dimitrija prisustvovali su nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic, predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, kao i brojni drugi saradnici, prijatelji i gradani.

Predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic cestitao je slavu predsedniku malocrnicke opštine, kao i svim gradanima.

-Danas sam došao da cestitam slavu svom kolegi i velikom prijatelju i kolegi od ranije iz Poreske uprave, kome želim srecnu slavu, da je dugo slavi, kako njemu, tako i žiteljima opštine Malo Crnice. Ovo je jedna uzvratna poseta, jer Dragance prisustvuje slavi Požarevca.

Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice, u obracanju novinarima, rekao je:

- Gradanima opštine Malo Crnice cestitam slavu Svetoka velikomucenika Dimitrija, poznatiju u narodu kao Mitrovdan. Posebno mi je drago što slavu proslavljamo uz akademiju koju su pripremili naši mladi, naša mladost. Ova raspevana mladost i ovo cuvanje tradicije, obicaja i ponosa srpskog naroda jeste to što nam uliva nadu i poverenje da nam je sadašnjost dobra, a buducnost izvesna. Ubeden sam da opština Malo Crnice slavi ove godine slavu sa dosta radnih pobeda kada je u pitanju komunalna infrastruktura i ono što je najbitnije je da se stvaraju pretpostavke da se u saradnji sa Branicevskim okrugom i Vladom Republike Srbije, a da pri tom, koristeci sve pogodnosti sredstava Nacionalnog investicionog plana i ravnomernog regionalnog razvoja zajedno žurimo da što više uradimo, da stvorimo što bolje uslove života na podrucjima naše Srbije, našeg okruga i naših opština. Ono što je meni posebno drago jeste što ce se sigurno stvarati mogucnosti da se što više mladog sposobnog stanovništva sa podrucja opštine zaposli kroz izgradnju industrijske zone, privatnog preduzetništva i kroz osmišljavanje svih onih sadržaja gde ljudi mogu da žive od svog rada, pri tom imajuci na umu da je poljoprivreda osnovna grana razvoja i privredivanja opštine i sa pokretanjem odredenih preradivackih kapaciteta na podrucju opštine, cini mi se da ce i poljoprivreda da doceka bolje dane. Zadovoljan sam i srecan da kao predsednik opštine vec trecu godinu slavim opštinsku slavu, a želim da generacije posle nas to dugo slave i da sve slave provode u zdravlju, uspesima i veselju.

Proslava je nastavljena u prostorijama Osnovne škole u Malom Crnicu, a slavski kolac prerezao je sveštenik Slobodan Stanic.

L.L.

ZAPOSLENI U JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

PROSLAVILI MITROVDAN

- Krsnu slavu - Svetog velikomucenika Dimitrija - požarevacko Komunalno preduzece “Komunalne službe” proslavlja od 2000. godine

Zajedno sa brojnim prijateljima i saradnicima, radnici Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” Požarevac, na celu sa direktorom Sašom Valjarevic, proslavili su prošlog cetvrtka svoju krsnu slavu Mitrovdan. Proslava je otpocela u Sabornoj crkvi u kojoj je svetu arhijerejsku liturgiju služio vladika Branicevske eparhije dr Ignjatije Midic. Za razliku od prošle godine kada je kolac rezan u crkvi Svete Petke u požarevackom naselju Busije, ovoga puta lomljenje kolaca oba-vljeno je u Sabornoj crkvi, a ovogodišnji kolacar bio je Vladan Pajkic, šef grobljanskih usluga u Preduzecu. Cestitajuci slavu vladika Ignjatije poželeo je zdravlje i srecu svima koji slave Mitrovdan, a preduzecu “Komunalne službe” slogu i dalji prosperitet na dobrobit cele društvene zajednice i njenih gradana.

Slavski rucak za sve zaposlene i njihove brojne goste prireden je u restoranu Hotela “Kostolac” u Kostolcu.

Srpski sv. velikomucenik Dimitrije roden je u Solunu kao Demetrios. Kako je bio vojvoda solunski, tadašnji car Maksimilijan mu je naredio da proganja hrišcane, ali ga on nije poslušao vec je javno propovedao hrišcanstvo. Zato je car naredio da ga bace u tamnicu i tamo su ga vojnici ubili kopljima. Danas se njegove mošti nalaze u crkvi koja je jedna od najvecih atrakcija Soluna.

Svetog Dimitrija, Mitrovdan praznuju mnoge srpske porodice, ustanove i organizacije kao krsnu slavu. Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” Požarevac Mitrovdan je za slavu ustanovilo pre sedam godina.

S.E.

ZBOG UBISTVA BRACNOG PARA DRAGANA I MIRE ÐURIC IZ POŽAREVCA NENADU CIMBALJEVICU IZRECENA PRESUDA

ZA DVA UBISTVA 35 GODINA ROBIJE

Krivicno vece Okružnog suda u Požarevcu izreklo je ovih dana presudu bivšem policajcu Nenadu Cimbaljevicu (36) zbog ubistva bracnog para Dragana i Mire Ðuric, oboje iz Požarevca. Cimbaljevic je dobio 35 godina zatvora za oba ubistva pocinjena 9. februara ove godine.

Cimbaljevic je priznao delo koje mu je stavljeno na teret, ali je utvrdio kako se mnogo cega ne seca, kao ni okolnosti da je pucao u Miru. Inace, Ðurici su ubijeni u automobilu, ispred svoje kuce, a usmrceni su sa tri projektila iz pištolja.

Tužilac je tražio maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina imajuci u vidu da je Cimbaljevic imao nameru da ubije Ðurice. Inace, tokom sudenja nepobitno je dokazano da je Cimbaljevic bio u trenutku izvršenja dela u fazi smanjene uracunljivosti.

R.N.

ZAHVALJUJUCI POSLOVNO - TEHNICKOJ SARADNJI IZMEÐU PROCREDIT BANKE I AUTOCENTRA NR U POŽAREVCU

BRŽE I LAKŠE DO VOLKSNJAGEN VOZILA

- Predstavnici banke i Autocentra promovisali prošle subote kreditne uslove po kojima pravna i fizicka lica, za samo nedelju dana, mogu doci do sopstvenog vozila

Imajuci u vidu veliko interesovanje pravnih i fizickih lica za kupovinu automobila putem kredita, ProCredit banka i Autocentar NR Ekspozitura u Požarevcu potpisali su ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji kojim se stvaraju realne mogucnosti da se to interesovanje mnogobrojne klijentele i realuzuje. O samom ugovoru i uslovima kreditiranja bilo je reci na prošlonedeljnoj prezentaciji organizovanoj u ProCredit banci u Požarevcu.

— U skladu sa odredbama ovog ugovora, pravnim i fizickim licima i poljoprivrednicima omogucava se kupovina vozila iz Volksnjagen programa po veoma povoljnim uslovima, od jedan posto kamate na vecinskom nivou do 1,2 posto kamate u zavisnosti od toga da li klijenti posluju sa našom bankom ili ne. Klijentima izlazimo u susret i time što vreme obrade kredita i isporuke vozila svodimo na veoma kratak rok, otprilike na nedelju dana. Ugovor, inace važi na teritoriji citave Srbije, znaci, svuda tamo gde se nalazi ProCredit banka, napomenuo je na prezentaciji Dušan Milatovic, kreditni službenik banke za privredni program. On je takode podsetio da je ProCredit banka prva u Srbiji pocela sa kreditiranjem privrede i da su danas, pored ostalih, njeni veci deponenti Evropska banka za privredu i razvoj, Koments banka iz Nemacke... Poslovanje se odvija u 64 filijale širom Srbije i do sada ProCredit banka ima neki opus od milijardu i 300 hiljada evra plasiranih u Srbiji. Istovremeno je postignut depozitni nivo od oko 250 miliona evra štednje gradana. ProCredit banka je u Požarevcu od marta 2006. godine i prema najavama Milatovica predstoji njeno širenje kako u Okrugu tako i u samom gradu.

Otilija Radojcic. direktor prodaje u Autocentru NR podsetila je da je ovaj centar u decembru 2005. postao ovlašceni prodavac i serviser za Volksnjagen vozila na teritoriji Branicevskog, Podunavskog i Pomoravskog okruga.

—Odlucili smo se na poslovno-tehnicku saradnju sa ProCredit bankom s obirom na to da su se pojavili klijenti zainteresovani za kupovinu automobila na kredit. Procenili smo da je ProCredit banka jako interesantna za te klijente i na osnovu pregovora i dogovora sacinili smo ugovor o poslovno -tehnickoj saradnji po kome su uslovi za kupovinu automobila jako povoljni. Autocentar NR prodaje iskljucivo nova Volksnjagen vozila što ne znaci da ne dolazi u obzir i neka druga varijanta u smislu staro za novo, ali o tim detaljima informacije se mogu dobiti u našem prodajnom salonu. Ja se nadam da ce ova naša poslovno -tehnicka saradnja sa ProCredit bankom biti jako uspešna s obzirom na to da je interesovanje za kupovinu automobila pod ovim uslovima, veliko. Klijentima je kredit interesantan iz prostog razloga što je prilikom kupovine automobila, auto njihovo vlasništvo i što nisu obavezni da plate ful kasko osiguranje koje je u nekim drugim slucajevima obavezno. Kreditiranje ce posebno biti interesantno za poljoprivrednike s obzirom na to da postoje mogucnosti kreditiranja sa i bez ucešca. Kreditiranje kupovine automobila radimo iskljucivo preko ove banke, a pored kredita nudimo i druge nacine kupovine kao što su lizing, stara devizna štednja... Za sve zainteresovane naša adresa je Autocentar NR Požarevac, Beogradski put bb, ispred Moravskog mosta. Brojevi telefona su O12/ 285-103 i 285-073, podseca Otilija Radojcic, direktorka prodaje u Autocentru NR Požarevac.

NOVOGODIŠNJI POPUST I DO 2 000 EVRA

Od 12. novembra ove godine Autocentar NR casti potencijalne kupce specijalnim novogodišnjim popustom. Popust se odnosi na kompletnu ponudu Volksnjagena, na Polo, Golf. Cetu, Pasat... i kretace se od 600 do 2 000 evra u zavisnosti od modela za koji se kupac opredeli. Novogodišnji popust važi i kod kupovine automobila na kredit. Iz Autocentra NR skrecu pažnju na uslov da se ova povoljnost odnosi samo na vozila proizvedena u ovoj godini, ne i na automobile koji pristižu u 2008.

S.E.

“ENEL” NOVITETI

ZAOKRUŽIVANJE PONUDE

Predstavnici “Enel”-a prošle nedelje najavili su ucešce na ovogodišnjem Sajmu nameštaja u Beogradu, sa koga su se prošle godine vratili noseci Zlatni kljuc. Konferencija je bila prilika da se podsetimo ovogodišnjih akcija firme koja je u decembru prošle godine proslavila deset godina rada. Tu je najpre tradicionalna zimska akcija ugradne kuhinjske tehnike a zatim februarsko otvoranje izložbeno - prodajnih salona u Beogradu i Podgorici. April je obeležila Uskršnja akcija ugradne kuhinjske tehnike a jul nov broj “Enel info”-a . Letnji meseci bili su ponovo rezervisani za akciju ugradne kuhinjske tehnike, akciju u Robnoj kuci “Enel”, koja zbog selidbe prestaje sa radom u septembru zbog velikog projekta Enel marketa, cije se otvaranje ocekuje krajem ovog meseca.

Hrabro na Sajam

“Enel” je prepoznatljiv po mini-kuhinjama, a sada i specificnom nacinu opremanja turistickih objekata. Prošle godine na Sajmu su predstavljene stambene, velike kuhinje kojima se “ušlo” u projekat opremanja stambenih i poslovnih prostora. Ove godine na zahtev tržišta pokrenuto je kompletno opremanje enterijera - turistickih, stambenih i poslovnih. Generalni direktor “Enela” Jovica Nikolic posebno je istakao kompletno opremanje enterijera Doma zdravlja 012 u Požarevcu, poslovnog objekta “Atos” u Novom Sadu, nekoliko poslovnih i stambenih objekata u Beogradu, a u fazi završetka je i kompletno opremanje kompleksa “Raška” na Kopaoniku. U saradnji sa kompanijom “Orbit” iz Podgorice opremljeno je nekoliko apartmanskih naselja na crnogorskom primorju. Novu apartmansku ponudu na primeru kompletno opremljenih De luks i apartmana sa 4 i 3 zvezdice “Enel” ce predstaviti u Hali 2 ovogodišnjeg Sajma nameštaja u Beogradu.

- Ovo je zaokruživanje tri godine ranije zapocetog projekta a “Enel” je “zatvorio”ponudu, izmedu ostalog, zahvaljujuci i dobroj kooperaciji sa partnerskim firmama. U sistemu opremanja tekstilom “Enel” je iznedrio firmu “Kristefa” , rekao je Nikolic i dodao da u “Enel”-u planiraju da narednih pet godina budu posveceni i u projektu zajednickog opremanja novoizgradenih stanova sa investitorima.

Noviteti koje “Enel” prikazuje ove godine, a odnose se na ugradnu tehniku, ticu se pre svega novih tehnologija, kao što su ugradne ploce, rerne i, narocito, plafonski ventilatori kuhinjskog prostora, koji ce biti predstavljeni na beogradskom i Sajmu nameštaja u Milanu aprila 2008..

“Enel” market

U “Enel” marketu, koji ce pokrivati preko 1200 kvadratnih metara, i kao takav naci se medu najvecima u istocnoj Srbiji, nalazice se kompletna ponuda iz nekadašnje Robne kuce “Enel”, koja je postala “tesna” za ono što ova kompanija nudi, ali i mnogo više od toga.

Direktor “Enel” marketa Srdan Kitanovic najavio je uvodenje asortimana posuda, stone dekoracije i decjih igracaka. Roditelji ce moci da se, od kupovine ili razgledanja, odmore u kafeu, a deca umore u igraonici koja ce se nalaziti unutar novog “Enel” objekta koji ce raditi i nedeljom.

T.R.S.

PREZENTACIJA VINA U RESTORANU “GEM”

U CETVRTAK U PONOC OTVARA SE MLADO VINO

Druge nedelje Festivala vina u restoranu “Gem” predstavile su se tri uvoznicke kuce koje uvoze vina iz Makedonije, Italije i Francuske. Pored njih iz požarevackog kraja vino je izložio gospodin Živkovic, dok je smederevski kraj promovisao podrum “Ilic”.

Firma Allometal iz Beograda plasira Kastelani vina na domacem tržištu, a prošlog petka u ponudi su bili: In Kardinale, San Agostino i San Ðoveze. Sva tri vina su kombinacija grožda San Ðoveze Merlo, s tim što In Kardinale sadrži jednu malu kolicinu Kabernea. To su jaka vina koja sadrže 12,5 - 13,5% alkohola i dobro se slažu uz crveno meso i divljac. Firma D Trade je uvoznik francuskih vina, sa akcentom na vina iz Burgundije. Na Festivalu su se pojavili sa jednom malo jeftinijom linijom, a inace su generalni distributeri Lois Madž vina sa dijapazonom cena od 400 - 11.000 dinara u zavisnosti od klase, regije i apelacije.

Podrum “Ilic” iz Vodnja ciji je godišnji kapacitet 15 tona vina godišnje, pojavio se na prezentaciji sa belom Smederevkom i crvenim vinom koji je kupaža Hamburga, Prokupca i Vranca. U cetvrtak na programu su ili vinari “sa peska” ili iz župskog Aleksandrovca, a u ponoc po tradiciji bice priredeno “Vece Božolea” kada ce se otvoriti mlado vino.

D.Dinic