Header

OBELEŽEN 7. APRIL - SVETSKI DAN ZDRAVLJA

UDVOSTRUCEN BROJ NOVOOTKRIVENIH DIJABETICARA

Povodom 7. aprila- Svetskog dana zdravlja, u organizaciji Crvenog krsta Požarevac u opštinskom zdanju održana je konferencija za štampu kojoj su prisustvovali i u njenom radu aktivno ucestvovali predstavnici Zdravstvenog centra Požarevac, Patronažne službe Doma zdravlja Požarevac, požarevackog Zavoda za javno zdravlje, aktivisti Crvenog krsta i clanovi Komisije za zdravstvenu delatnost CK Požarevac. Ispred lokalne samouprave prisutne je pozdravio Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

- Dame i gospodo, dragi moji humanisti, pripala mi je divna dužnost da vas u ime rukovodstva opštine pozdravim, da vam poželim uspešan rad i da vam cestitam Svetski dan zdravlja. Lokalna samouprava opštine Požarevac itekako dobro saraduje sa zdravstvenim osobljem na celom Branicevskom okrugu, naravno, i sa našim Crvenim krstom. Više puta sam to govorio, a i sada kažem, da smo jako zadovoljni sa zdravstvenim osobljem opštine Požarevac, kao i radom opštinskog Crvenog krsta koji je u svim teškim situacijama pružao brzu i adekvatnu pomoc ljudima u nevolji. Od prošlogodišljih poplava, do nedavnog požara u takozvanom kartonskom naselju, naglasio je izmedu ostalog predsednik opštine Požarevac.

Hronicne nezarazne bolesti nisu jedina briga i nisu rešenje samo aktivnosti i zalaganja zdravstvenih radnika u jednoj sredini, hronicne nezarazne bolesti mogu da budu pobedene samo ako su sve službe, svi stanovnici na svoj nacin angažovani.

- Ovogodišnji moto obeležavanja 7. aprila, Svetskog dana zdravlja jeste Ulaganje u zdravlje- stvaranje bezbednije buducnosti , ništa konkretnije ne treba reci, a za današnju temu gde je šecerna bolest izabrana kao jedna od važnih hronicnih nezaraznih bolesti o kojima možda treba više da se kaže, mogu da kažem da nije slucajno izabrana. Dvadesetog decembra prošle godine Generalna skupština Svetske zdravstvene organizacije donela je rezoluciju o dijabetesu. Ta rezolucija koju su prihvatile 192 zemlje govori da je Svetska zdravstvena organizacija uvidela važnost šecerne bolesti u smislu broja ucestalosti javljanja ove bolesti medu stanovništvom, u smislu troškova koje lecenje bolesnika od ove bolesti izaziva, u smislu javljanja komplikacija posle ove bolesti, naglasila je dr Zorica Mitic, direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu Požarevac, uz napomenu da ovaj nacin rada, gde su pored zdravstvenih radnika i organizacija koje rade na slicnim poslovima, angažovani i organizacija Crvenog krsta, srednje i osnovne škole, pogotovo novinari bez kojih ovo ne može da prode, bez kojih ovo ne bi imalo nikakav znacaj, govore o znacaju ove teme o kojoj bi trebalo cešce govoriti.

Ispred “Savetovališta za dijabeticare” krace predavanje na temu “Uloga primarne zaštite u šecernoj bolesti” održala je dr Biljana Manic. Ona je tom prilikom iznela podatak da je u toku 2006. godine u opštini Požarevac registrovano 200 novootkrivenih dijabeticara, dok je u samo prva tri meseca ove godine registrovano njih 90.

- U našoj opštini skoro je udvostrucen broj novootkrivenih dijabeticara, ove, u odnosu na prošlu godinu u citavoj opštini i regionu, što nas obavezuje na pravovremeno dijagnostikovanje i adekvatno lecenje tih pacijenata. Savetovalište za šecernu bolest radi pri Opštoj službi Doma zdravlja Požarevac gde radi tim lekara, specijalista opšte medicine i medicinskih sestara koji obavljaju primarnu zdravstvenu zaštitu i uspešno saraduju sa lekarima Opšte bolnice Požarevac i pomažu obolelima od dijabetesa da promene nacin života, odnosno loše životne navike kao što su pušenje, nedostatak fizicke aktivnosti, navike u ishrani, konzumiranje alkohola. Recju, da steknu što više znanja o razlicitim problemima, odnosno komplikacijama koje se javljaju u toku ove bolesti, i naravno, uvodenje, nadzor i podešavanje medikamentne terapije, istakla je dr Manic.

Direktor Doma zdravlja Požarevac dr Svetlana Radovic istakla je da je tokom rada Centra za prevenciju od jula prošle godine uocena razlika u udelu obolelih osoba od dijabetesa u radnim organizacijama, mesnim zajednicama ili romskoj populaciji. Povišen nivo šecera u krvi i gojaznost najizraženiji su kod romske populacije, u pojedinim romskim naseljima udeo ljudi sa povišenim vrednostima šecera u krvi iznosi gotovo trecinu od ukupno pregledane populacije.

M. K.

TRAGOM NESRECE NA VOJNOM STRELIŠTU “PESKOVI” KOD VELIKOG GRADIŠTA

DECAK OSTAO BEZ OBE NOGE

Prošle srede dogodila se nesreca na Vojnom strelištu “Peskovi” nadomak Velikog Gradišta. Desetogodišnji Nenad Jovanovic iz Kusica je ostao bez obe noge, a njegov drug Igor Nikolic nepovreden. Naime, Nenad Jovanovic sakupljao je caure i staro gvožde pa se prvo pretpostavljalo da je nagazio na minu.

Medutim, Vinko Markovski, komandant Garnizona u Požarevcu negirao je da je nesrecni decak stao na nagaznu ili protivtenkovsku minu, jer se na tom poligonu vežba iskljucivo pešadijskim naoružanjem. Prema prvim nalazima Opštinskog suda u Velikom Gradištu, Nenad Jovanovic je povreden usled samoaktiviranja ostatka upaljaca raketnog bacaca tipa “zolje”. Buduci da je upaljac dva puta jedan samtimetar, prilikom pretrage terena vojska ga nije uocila.

Inace, decak je prenet iz Beograda u bolnicu i prema poslednjim informacijama njegov život više nije u opasnosti.

R.N.

APRIL- MESEC GENERALNOG UREÐENJA OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

I VAROŠ I NASELJA KAO NOVI

Kao i svake godine, u opštini Veliko Gradište pocetkom aprila otpocelo je generalno cišcenje i uredenje grada i svih naselja. Nosioci ove akcije su javna preduzeca «Standard» i Direkcija za izgradnju i Komunalna inspekcija, koordinator je Špiro Jokic, a svi gradani opštine akteri.

U gradu se sreduju: putevi, ulice, park, saobracajni znaci, solana, glavna deponija i deponije u Belom bagremu i naseljima. U Turistickom naselju Beli bagrem-Srebrno jezero, takode se obavlja detaljno cišcenje, kako bi se predstojeca turisticka sezona što spremnije docekala.

Svake subote vrši se otklanjanje kabastog smeca, a svakodnevno se odnosi obicno smece.

Organizator akcije, opština Veliko Gradište ocekuje maksimalno angažovanje svih ucesnika i , sudeci po dosadašnjem toku, znatno bolje rezultate, nego do sada.

V.M.

USKRŠNJI SAJAM SUVENIRA U VELIKOM GRADIŠTU

LEPO ZA OCI I DUŠU

U organizaicji „Etno mreže”, ADF USAID, „Asocijacije gradana Veliko Gradište” i „Umetnicko Zanatske Zadruge Jefimija”, organizovan je „Uskršnji sajam suvenira - Veliko Gradište 2007”.

Cilj ovog okupljanja kreativnih grupa iz Kladova, Negotina, Kuceva, Golupca i Velikog Gradišta, pored negovanja tradicije našeg narodnog stvaralaštva starih zanata - tkanja i keramike, podsticanja zapošlja-vanja i samozapo-šljavanja prvenstveno ženske populacije, razvoja turizma kroz povecanja broja turista i proširenje turisticke ponude, bio je i priprema za nastupajucu sezonu sajmova, festivala i letnjih dešavanja.

Radi stimulisanja daljeg rada i uspostavljanja kvaliteta i visokih standarda u proizvodnji suvenira, troclani žiri, etnolog Danica Ðokic iz Narodnog muzeja Požarevac, istoricar Nenad Mihajovic iz V. Gradišta i slikar Dragoljub Virulovic iz Negotina, odabrali su najbolje radove. To su vinski komplet kermicara iz Negotina, tradicionalni srpski peškir u kombinovanoj tehnici tkanja, veza i heklanja iz V. Gradišta i keramicki idol iz Kladova. Nagradeni umetnici svog zanata dobili su vredne knjige od donatora ADF, USAID, koji su podstakli rad ovih grupa obezbedivši im opremu za rad, obuku i pomažuci im kod promocije, prodaje, pakovanja i dizajna proizvoda.

Ovaj sajam suvenira obeležio je i otvaranje Etno centra u V. Gradištu u kome ce se odvijati škola tkanja, keramike, i koje ce predstavljati sedište UZZ Jefimija, koja okuplja grupe, uglavnom žena, iz Kuceva, Golupca i V. Gradišta. Centar je renoviran i opremljen u okvirima CRDA-e programa naporima ADF USAID-a i opštine V. Gradište. Projekat je potekao iz klubova žena i velikim zalaganjima asocijacija za razvoj pomenutih opština.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

POSAO - "PUNOM PAROM"

- Program Direkcije za ovu godinu opštinski budžet podržava sa 522 miliona dinara

- Racuna se i na sredstva NIP-a, EPS-a, Fonda za razvoj, eventualno i budžetskog rebalansa

Nakon tenderskih procedura, zapocetih u januaru, odmah po usvajanju opštinskog budžeta, Javno preduzece Direkcija za izgradnju opštine Požarevac ušla je u realizaciju poslova predvidenih programom za ovu godinu.

Tamo gde su odabrani izvodaci, posao vec krece, dok se istovremeno rade projekti i raspisuju tenderi za naredne poslove. Direkcija unapred najavljuje da ce, osim ukoliko ne budu manjkala sredstva, ovogodišnji plan i program realizovati u potpunosti.

Kako su glavni kreatori programa mesne zajednice, dešava se da dinamiku usporava i to što se u pojedinim sredinama "predomisle", pa umesto jednog, traže da Direkcija odradi sasvim drugi posao, u nekoj drugoj ulici.

Širenje kanalizacione mreže

- Svi poslovi iz domena održavanja su ugovoreni. To nam je prioritet i sada se posvecujemo investicijama, - kaže Zoran Ðordevic, rukovodilac sektora investicija u JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac.

- U delu investicija, ugovorili smo izradu 11 projekata za fekalnu kanalizaciju i 12 projekata za asfaltiranje. Za oko mesec dana može se ocekivati da i po tim projektima sprovedemo javne nabavke i zapocne realizacija posla. Od gotovih projekata iz prošle godine, zapocela je gradnja fekalne kanalizacije u Gradištanskoj ulici u MZ "Gornja mala" a krecu radovi i u Vranjskoj ulici. Oba posla radi požarevacka "Hidrogradnja i erozija". Sa JKP "Vodovod i kanalizacija" sklo-pili smo ugovore o izradi kišne i fekalne kanalizacije u ulici Miodraga Vasica i Brežanskoj, u MZ "Burjan". Sa istim preduzecem je sklopljen i ugovor za kapitalnu investiciju - izrada fekalnog kolektora u ulici Rade Slobode, vredan 36 miliona dinara. Taj kolektor otvara mogucnosti kasnije izrade sekundarne mreže u MZ "Sopot" i "Burjan", - kaže Zoran Ðordevic.

Ovogodišnji plan i program Direkcije predvida izgradnju kanalizacije i u Hajduk Veljkovoj, Sopotskoj, Karadordevoj, Skadarskoj, Branislava Todorovica, 8. juna, Milentija Popovica, Viktora Bubnja, Mihajla Pupina, Sjenickoj i Ivana Gorana Kovacica.

Krecu i radovi u seoskim mesnim zajednicama. U adaptaciju Doma kulture u Klicevcu uložice se 5 miliona dinara iz Fonda za razvoj, nastavljaju se i poslovi na gradnji cevovoda ka Dragovcu.

Pocela popravka puteva

Ove godine je za održavanje lokalnih i nekategorisanih putnih pravaca u Opštini Požarevac budžetom predvideno 55 miliona dinara. Posao je dobilo PZP "Požarevac". To preduzece bice angažovano i na održavanju horizontalne i vertikalne signalizacije.

Saniranje udarnih rupa je vec pocelo, ovih dana zapocelo je i nivelisanje šahti u gradskim ulicama, a krece i uredivanje vertikalne signalizacije, dok ce obeležavanje ulica uslediti krajem ovog meseca.

- Napravljen je plan po kome cemo pojedine ulice ponovo da presvucemo asfaltom. Ima deonica na kojima više ne ide stavljari "krpu pored zakrpe", pa ce ove godine biti presvucene ulice: Požarevackog partizanskog odreda, Knez Lazara, Takovska, Trg oslobodenja, LJubovijska, Vuka Karadžica, Nemanje Tomica, deo Kosmajske, Miloša Obilica, deo Vojvode Dobrnjca, deo ulice Ilije Bircanina od MZ do Miloša Pocerca, dok se deo od Vojske Jugoslavije do Ilije Bircanina upravo rekonstruiše i bice asfaltiran. Ukoliko dobijemo sredstva od NIP-a, rekonstruisala bi se i ulica Vojske Jugoslavije. Tamo ne pomaže presvlacenje, jer je ispod kocka koja "radi" pod teretom kamiona i asfalt propada. Rešenje bi bilo ukloniti kocku, uraditi novu podlogu i novi asfalt. To je skup i obiman posao, ali jednom ce morati tako da se uradi, - kaže Aca Pavlovic, rukovodilac održavanja.

Asfalt u 23 ulice

Ove godine u planu je rekonstrukcija i asfaltiranje 23 ulice u Požarevcu i Kostolcu. To su: Uskocka, Pavla Jurišica - Šturma, Sremska, Ilije Petrovica, Stiško Sokace, Borska 2 i 4, deo Lole Ribara, deo izmedu Proleterske i Dalmatinske, Ðurda Brankovica, deo Svetosavske, Kosmajska - rekonstrukcija, deo ulice u LJubicevu, Zmaj Jovina, Petrovacka, Stiška - pored pruge, Ilije Bircanina, Senjanin Ive, Skojevska, kao i Drvarska i Sarajevska u Kostolcu.

- Nastavlja se gradnja puta prema manastiru Rukumija, gde je problem obezbediti sredstva za novi most. Posao na gradnji tog puta prošle godine je na našem tenderu dobio "Neimar put". U toku su i radovi na obilaznici Kostolac - Požarevac. Pripremni radovi su prošle godine uraceni i deonica od 705 metara je spremna za asfaltiranje. Ove godine se posao nastavlja, rec je o zajednickoj investiciji NIP-a, EPS-a i lokalne samouprave. Planom je predvideno spajanje asfaltnim putem naselja Bare i Beranje. Deo sredstava nedostaje, ali se nadamo da ce se u budžetu Opštine iznaci mogucnost da "Neimar put", koji je taj posao dobio na tenderu, odradi celu deonicu. Nastojace se da put bude gotov pocetkom maja, s obzirom da je prošle godine odradena priprema, - dodaje Aca Pavlovic.

Uskoro gumeni "policajci"

U oblasti održavanja kišne kanalizacije, Direkcija je preduzela niz aktivnosti - od nivelisanja šahti i slivnika, revizije i popravke, do cišcenja kanalizacionog sistema. Posao odraduje požarevacko JKP "Vodovod i kanalizacija", od nedavno opremljeno specijalizovanom tehnologijom za otpušavanje kanalizacione mreže.

- Ovih dana je Završen posao u Kostolcu, detaljno je citav sistem ocišcen, 267 slivnika i slivnickih veza je uredeno. Ovih dana taj posao se radi u Požarevcu, gde ce svih 1.060 slivnika biti obuhvaceno cišcenjem. Taj posao ce se raditi kontinuirano tokom cele godine, - kaže referent za puteve Zoran Peric, dodajuci:

- Što se tice vertikalne i horizontalne signalizacije, do kraja aprila bice ofarbane sve linije i pešacki prelazi na kolovozu u centru grada. Nalog PZP-u je dat, krenuce vec ovih dana ulicom Cede Vasovica do Bulevara. Kasnije, do polovine maja, ocekujemo da ceo Požarevac i Kostolac imaju novu horizontalnu kanalizaciju, a obeležavanje središne linije kolovoza zanovice se i na ostalim asfaltnim putevima u Opštini, - dodaje Peric.

Direkcija namerava da sve usporivace brzine, popularno nazvane "ležeci policajci", svojevremeno sagradene od asfalta, zameni novim, gumenim, koji znatno manje oštecuju vozila i duže traju.

Rekonstrukcija niskog napona

Rekonstrukcija niskonaponske mreže ove godine, u reralizaciji "Elektromorave" Požarevac, uradice se u ulicama: Krajinska, Vojvodanska, Stanoja Glavaša, Uglješina, Sremska, Izvorska - prvi deo, Užicka, Dalmatinska, Mlavska, Šumadijska, Tršcanska, Jugoviceva, NJegoševa i na Bulevaru. U Kostolcu ce se raditi na osvetljavanju raskrsnica i postavljanju rasvete u Partizanskoj, Trudbenickoj i Drvarskoj ulici.

Radice se i na rekonstrukciji niskonaponske mreže u selima Maljurevac, Trnjane i Poljana.

Za svetliji grad

Održavanje javne rasvete i ove godine Direkcija je poverila požarevackoj "Elektromoravi". Na raspolaganju je 5 miliona dinara.

Izgradnja ili rekonstrukcija rasvete vršice se u Svetosavskoj ulici, Karadordevoj, na Branicevskom skveru. Najveca ulaganja ce biti u MZ "Braca Vujovic i MZ "Vasa Pelagic", kao i rekonstrukcija rasvete Starog i Novog LJubiceva.

- Nažalost, samo mali deo naših predloga i zahteva iz oblasti rasvete je usvojen. Odobrenih 5 miliona dinara je 1% od ukupnog investicionog budžeta Direkcije. Tako, u plan i program nisu ušli mnogi radovi. Jedan od njih je rekonstrukcija rasvete na Cacalici, koja je postala šetalište za veliki broj gradana i postoji potreba da je gradani koriste i u vecernjim satima. Takode, imali smo plan generalne rekonstrukcije gradske rasvete. To bi bila kapitalna investicija koja bi ostvarila znacajne uštede u potrošnji elektricne energije, po našim proracunima, budžetski izdatak za utrošenu elektricnu energiju gradske rasvete smanjio bi se za 40%. Prakticno, trošak bi se sa 10 sveo na 6 miliona dinara. Rec je o zameni živinih svetiljki, kakve i svet izbacuje iz upotrebe kao ekološki štetne, natrijumovim sijalicama, koje daju isti osvetljaj a troše 40% manje elektricne energije. Uz to, duže traju, pa se smanjuju i troškovi održavanja. Smatramo da je krajnje vreme da se u centru Požarevca izvrši potpuna rekonstrukcija rasvete, dotrajale i loše. Takvom rekonstrukcijom dobili bi smo bolju rasvetu, i estetski i funkcionalno primereniju centru Požarevca. Nažalost, razumevanja i para nije bilo dovoljno, jer se pri usvajanju naših predloga rukovodi ravnomernošcu rasporedivanja ulaganja po mesnim zajednicama i, pošto centar pripada MZ "Park", ispalo bi da se tu ulaže mnogo više nego u perifernim delovima grada. Mislim da to nije sasvim ispravno stanovište, jer svaki grad nastoji da izgledom svog centra ostavi najlepši utisak, kako žiteljima, tako i gostima i posetiocima brojnih manifestacija koje se, po pravilu, organizuju u centru. Svakako, ne bi bilo nimalo korektno zapostaviti bilo koji deo grada i Opštine, ali svi mi iz grada i okoline uvece prošetamo Tabackom caršijom i Starim korzoom, a oba prostora su u polumraku, - kaže Milinko Zdravkovic, strucni saradnik u Direkciji za elektro održavanje.

Malo para za zelenilo

Sa ogranicenim sredstvima radice se i u oblasti gradskog zelenila. Orezivanje drvoreda je u toku, obuhvata ulice Cede Vasovica, Stari Korzo, Lole Ribara, Bože Dimitrijevica, Voje Dulica, Šumadijska i Hajduk Veljkova. Na tom poslu je angažovano JKP "Komunalne službe", a podizvodac je RIO Kostolac.

- Odobrena su nam minimalna sredstva, kao i prošle godine. Uputicemo Osnivacu zahtev za dodatnim sredstvima, jer je krajnje vreme da se orežu stabla u Dunavskoj, Partizanskoj, Cede Vasovica, Zelengorskoj, Nevesinjskoj, Moše Pijade i drugim, gde se godinama stabla ne orezuju i uveliko smetaju elektricnim, vodovima, pa i fasadama, terasama i krovovima zgrada. Inace, u sklopu investicionog programa, odvojeno je 3,2 miliona za uredenje zelenih površina pri stambenim blokovima. Mesne zajednice su navele konkretne lokacije i nakon tenderske procedure, za oko mesec dana, odredice se izvodac i pocece i ti radovi. Korak iza toga bice i izgradnja mobilijara na novouredenim prostorim, za šta je predvideno 1,9 miliona dinara. Postavice se rekviziti za igru dece, korpe i klupe. Ove nedelje cemo izabrati najboljeg ponudaca sa tendera koji je okoncan krajem prošle nedelje. Istovremeno, prioritet ce biti zamena dotrajalih talpi na klupama u požarevackom parku, zamena oštecenih korpi i stubica na Starom korzou, nakon cega cemo graditi na novim prostorima, - kaže Vesna Veljkovic, strucni saradnik u Direkciji za održavanje zelenila

D. Milenkovic

NAGRAÐENI PROIZVOÐACI MLEKA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

SABOR NAJBOLJIH

U organizaciji požarevacke Mlekare proteklog utorka u restoranu “Hipodrom” prireden je svecani skup na kome su nagradeni proizvodaci mleka koji su u toku 2006. godine predali od 30.000 do 75.000 litara mleka.

U svom obracanju dr Darko Jakovljevic, menadžer za razvoj farmi i kvalitet mleka poželeo je proizvodacima da u ovoj godini ostvare proizvodnju vecu od 75.000 litara mleka. “Imamo u planu odredene kredite, ali su kamate visoke oko 9%, tako da ih još uvek nismo uzeli da bi ih plasirali vama. U toku su pregovori i nadamo se povoljnijim kreditima. Mi pružamo podršku za razvoj velikih farmi sa 50 krava u slobodnom nacinu držanja ili 20 u vezanom nacinu držanja. Radimo na kvalitetu mleka, tako što držimo edukacije, vodimo racuna da mleko bude po zahtevima Evropske unije da bi mogli da ga izvezemo. Kao firma dobili smo Hasap, tako da imamo obavezu da sirovina bude u skladu sa Hasap sertifikatom koji smo dobili. Inace, u našem programu za razvoj stocarstva nalazi se i sertifikacija farmi po sistemu Hasapa, tako da smo uspeli da prošle godine sertifikujemo pet farmi u Imleku i tri farme van Imleka u Subotickoj mlekari. Ove godine sertifikovali smo jednu farmu u okolini Šapca (farma “Milutinovic”), a u planu je sertifikacija još dvadesetak farmi”, istakao je dr Darko Jakovljevic.

Na regionalnoj proslavi Miomir Mihajlovic, regionalni menadžer za razvoj sirovine mleka mlekare Požarevac i Petrovac dodelio je zahvalnice i priznanja najuspešnijim proizvodacima mleka sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, a medu njima izdvojio se Igor Miljkovic iz Kladurova koji je u toku prošle godine predao 73.836 litara mleka.

D.Dinic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

SETVA KUKURUZA U PUNOM JEKU

Ozima pšenica se u zavisnosti od vremena setve nalazi u fazi pocetka vlatanja do pojave treceg kolenca. Setva kukuruza je u toku i do sada je kukuruz posejan na 25% od ukupno planiranih površina. Setva krmnog bilja je pri kraju, zasejano je 97% od ukupno planiranih površina, što je blizu 6.000 hektara. Predsetvena priprema na onim površinama koje nisu obradene je i dalje u toku i sada je pripre-mljeno oko 80% od ukupno planiranih površina za setvu kukuruza, suncokreta i soje. Što se tice same setve suncokreta i soje i ona je u toku i zasejano je 15 -20% od planiranih površina.

Ovih dana kukuruz se seje intenzivno tako da se ocekuje da u narednih 5 -6 dana dode do završetka setve. Navika naših zemljoradnika je da obavljaju prskanje odmah posle setve, a pre nicanja što je dobro. Za tu namenu Siniša Stojšic, strucni saradnik za zaštitu bilja predlaže upotebu graminicida kao što su: “valsagard” “trofi”, “dimetrogal”, “gvardijan” u dozi 2 -2,5 litara po hektaru. Na zemljištima peskovitim i lake strukture treba ici na 2 litara po hektaru, a ukoliko je zemljište teže može se slobodno primeniti od 2,5 litara po hektaru.

“Ukorenjena navika da primenjujemo i atrazine uz graminicide ima nedostatak, jer atrazin primenjen tako rano u prolece sprecavace nicanje korova, ali preporucujem da se primeni kasnije u fazi porasta kukuruza od 4 -5 listova u dozi od jednog litra po hektaru uz neki drugi preparat na bazi 2,4 d (monosan, moto, esteron) da bi produžili vek upotrebe atrazina za narednih mesec dana. Ukoliko procenite da je potrebno suzbijati divlji sirak i pirevinu iz semena i rizoma, treba koristiti preparate kao što su “tarot”, “grid”, “ekvip” ili “motivel”. Oni se primenjuju najcešce dva puta. Prvi put kada je kukuruz u fazi 4 -5 listova, a druga primena kada kukuruz ima 6 -7 listova kako bi se sacekalo da novoiznikli korovi i novonarasli prime još jednu dozu herbicida, tako da uništavanje bude trajnije i za duži period”, istice Siniša Stojšic.

Što se tice zaštite višanja, trešanja i šljiva treba odmah po precvetavanju što podrazumeva otpalih 80% belih listica preparatima za suzbijanje monilije tretirati biljke uz dodatak nekog preparata za suzbijanje insekata. U tu svrhu treba koristiti “ronilan”, “perfektion”, “sistemin” ili “dimetrogal” koji rešavaju problem sa osama, jer dešava se da kad se ti rokovi propuste veliki broj mladih plodova otpadne.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA – IGOR MILJKOVIC IZ KLADUROVA

REKORDER ZA PRICU

Igor Miljkovic je mladi uspešni poljoprivrednik koji se intezivno bavi stocarstvom odnosno proizvodnjom mleka. U svojoj farmi u Kladurovu odgaja ukupno 48 grla, od cega 19 muznih krava (crni i crveni holštajn), 11 junica i 18 teladi. Sa svojim dedom od koga je nasledio ljubav prema ovom poslu obraduje oko tridesetak hektara zemlje koja je uglavnom pod kukuruzom, lucerkom, a nešto manje je zastupljena pšenica. Dnevna proizvodnja mleka na njegovoj farmi iznosi oko 400 litara mleka, a u prošloj godini Imleku je predao 73.836 litara cime se svrstao u red najvecih proizvodaca mleka na podrucju Branicevskog okruga. Od mehanizacije poseduje tri traktora, mešaonu hrane, kombajn za silažu, laktofriz i sve potrebne prikljucne mašine.

“Cena mleka iznosi 19 -20 dinara, plus premija od 3 dinara što je u principu zadovoljavajuce, mada bi realno trebalo biti veca za nekih 2 dinara po litri, jer je cena kukuruza porasla, a jedna krava dnevno pojede oko 10 kilograma jarme. Od kredita uzeo sam 65.000 eura za izgradnju štale u kojoj može da se odgaja 72 grla i u narednom periodu nadam se da cu popuniti kapacitete. Hranu proizvodim u dovoljnoj kolicini, a koristim i veoma kvalitetne koncetrate. Grla su izuzetnog kvaliteta, a veliku pažnju pridajem bakteriološkoj ispravosti mleka. Nadam se da cu sa povecanjem broja grla u toku ove godine premašiti granicu od 75.000 litara mleka i tako se svrstati u prvih šest proizvodaca u Branicevskom okrugu,” rekao je izmedu ostalog Igor Miljkovic.

D.Dinic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU?

ZAŠTITA POTROŠACA

U najrazvijenijem delu sveta vrlo je prisutna svest o zaštiti potrošaca. Kada cujemo da se francuskim seljacima (ili njihovim kolegama iz drugih zemalja Unije) placa „paušal” samo zato što proizvode prehrambene proizvode, kao i da brojne ustanove rade na kvalitetu i prometu hrane, treba da znamo da se to prvenstveno radi sa ciljem da se zaštite krajnji kupci - potrošaci hrane. I kod nas se radi na tome da gradanin bude zašticen, da država štiti prava gradanina u svakom pogledu, a ne samo život i imovinu. U domen zaštite dolazi i zaštita gradana kada su u ulozi potrošaca (svako se neprekidno nalazi i u toj ulozi).

Seljaci ne vole birokratiju, ne vole administriranje, pribavljanje raznih potvrda, uverenja i sl. Zaštita potrošaca zahteva još više administracije, kako bi se garantovalo da se proizvode i prodaju zdravstveno bezbedni proizvodi. Seljaci su skloni da kažu kako je njihov proizvod zdrav („jedu to i moja deca i ništa im ne fali”), ali pri tome zaboravljaju da su brojne zaraze na biljkama ili na životinjama u druge zemlje u okruženje prešle upravo od nas (zabrana izvoza nekih vrsta semenske robe, zabrana izvoza svinjskog mesa zbog zaraza svinja i dr. I ne samo da se zabranjuje izvoz, zabranjuje se i prodaja zaraženog materijala, pa cak i iznošenje na pijace.

Seljaci su sa negodo-vanjem prihvatili jednu od mera agrarne politike, koja uslovljava korišcenje po-voljnosti po svim drugim merama, a koja se zove registracija porodicnih gazdinstava. „Ako prijavimo sve što imamo, država ce nam povecati porez”, najcešce je objašnjenje „nevernih Toma”. Nije registro-vanje poljoprivrednika uvedeno radi podizanja poreza, vec je prva stepenica u uvodenju reda u proizvodnji i na tržištu, a služi pored ostalog i zaštiti potrošaca. Sama registracija ne, ali kad na to dodu druge mere, kao što su: registracija proizvodnih parcela, registracija rodnih stabala, registracija stoke... zatim kontrola tehnologije poljoprivredne proizvodnje, kontrola boniteta zemljišta i stocne hrane, kontrola zdravstvene ispravnosti gotovih proizvoda... sve to imace smisla. Kupac ce u svakoj prodavnici, bila ona najmanja piljarnica ili supermarket, svuda gde pazari prehrambeni artikal moci da zatraži dokumenat o proizvodacu, parceli, farmi, nacinu proizvodnje koji je obezbedio „zdravu hranu”. Prodavac ce biti dužan da takvu dokumentaciju stavi na uvid kupcu. Zbog mnoštva administriranja, seljaci ce biti upuceni na svoju zadrugu, jer ce tako pojeftiniti administriranje. Ako ga ne mogu izbeci, mogu ga uciniti finansijski podnošljivim.

Seljaci se mogu ljutiti što im kupci ne veruju na rec, ali - ko kome još veruje na obraz?

Pitanje dana je kada ce se i kod nas poceti sa masovnom kontrolom zdravstvene ispravnosti životnih namirnica. Autor ovog feljtona je pre nekoliko godina opštini nudio projekat da se na zelenoj pijaci otvori laboratorija koja bi uzorkovala životne namirnice i davala ih na analizu Zavodu za javno zdravlje. Ta analiza u pocetku treba da bude besplatna, bilo da je traži prodavac ili kupac. Tako nešto se u svetu radi, jednog dana ce i Požarevac, i druga mesta u Srbiji uvideti da se tako štite gradani, štite njihova potrošacka prava.

Bogdan Živanovic

ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA, PREKINUTA TRECA SEDNICA SO ŽABARI

PODRŠKA RAZVOJNOM KONCEPTU OPŠTINE

- Usvojena Strategija razvoja Opštine za period od 2006-2015. godine u 2007. sa Programom rada Opštinskog veca za ovu godinu. l Odbornici se saglasili i oko Operativnog plana za odbranu od bujicnih voda

Prošlonedeljna sednica Skupštine opštine Žabari koja je bila treca po redu u novom sazivu, nije privedena kraju, kako je, nakon jednocasovne rasprave o sadržaju dnevnog reda, dogovoreno. Prekinuta je kod sedme tacke dnevnog reda kada je zbog nedostatka kvoruma, predložena pauza. Kako se, posle dvadesetominutnog odmora odbornici nisu pojavili u sali u broju koji je neophodan za rad Skupštine, predsednica Silvana Ilic konstatovala je prekid sednice i njen nastavak zakazala za 20. april.

Na dnevnom redu ovog zasedanja našlo se ukupno 20 tacaka, plus odbornicka pi-tanja i tri pridodate, dopunske teme na samoj sednici. U radu sednice ucestvovali su Živorad Nastic, predsednik Opštine, Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika Opštine, Snežana Mišic, opštinski javni pravobranilac i direktori javnih preduzeca i ustanova.

Na pocetku je konstatovana ostavka odbornika dr Tomislava Pantica iz Ale-ksandrovca. On je ostavku podneo iz licnih razloga i odbornicki mandat vratio partiji, SPS-u sa cije je liste i kandidovan.

Strategija razvoja - po evropskim standardima

Predlog Strategije razvoja Opštine za period od 2006-2015. godine u 2007. izazvao je veliko interesovanje odbornika kako vladajuce koalicije tako i opozicije. Ovi drugi, smatrali su da je Strategija “spisak lepih želja”, da je u pitanju dokument “teško razumljiv i odbornicima a kamoli obicnim gradanima”, da se “ ponovo šansa pruža strancima kao na primer predstavnicima UNIFUD-a koji na ovom podrucju prethodnih godina nisu uspeli da obezbede ni jedan konkretan ugovor”. I tokom ove tacke dnevnog reda, kao i na samom pocetku sednice opozicija je insistirala na donošenju odluke o osnivanju Saveta, odnosno Fonda za poljoprivredu obzirom na osnovnu delatnost ovog podrucja, na šta je iz Poslanickog kluba SPS-a pojašnjeno da je procedura osnivanja saveta za poljoprivredu i za obrazovanje i sport, u toku. U raspravi o Strategiji razvoja i Programu rada Opštinskog veca ucestvovao je i predsednik Opštine Živorad Nastic:

—Svuda se partije demokratske opcije zalažu za što brži ulazak zemlje u Evropu. To je Strateški cilj Srbije i kao predsednik jedne opštine u Srbiji ja sam dužan da poštujem strategiju države. A u Evropu se ne ulazi samo zalaganjem na recima vec i delima. Dve su stvari ovde kljucne. Prvo, Srednjo-racni plan je usvojen i dostavljen tamo gde treba. Uz Srednjorocni plan je usvojena i Strategija upravljanja održivim razvojem Opštine Žabari uz primenu evropskih standarda usaglašenog na najvišem nivou. Mi moramo da imamo ovakva planska dokumenta zbog institucija i stranih asocijacija koje vec duže vreme žive u Srbiji i žele da finansiraju razvojne projekte u njoj. Nadležne institucije su dale saglasnost na ova naša dokumenta. Inace, Srednjorocni plan razvoja usvojio je Privremeni organ Skupštine. Koliko još juce predsednica Skupštine i ja bili smo u Boru na poziv Evropske agencije za rekonstrukciju. Tamo nam je saopšteno da ce 2007. i 2008. godine Evropska agencija za rekonstrukciju vršiti pripreme za ulazak Srbije u EU. Predocena su nam i sredstva koja ce biti uložena u razvoj lokalne infrastrukture. Inace, što se programa rada Opštinskog veca tice, mi takode morao i ovaj dokument da imamo. Zašto nema predloga odbornika za njegovo poboljšanje? Projekat “Žab-arske kasete je dobio saglasnost najviših institucija kao stožer, okosnica kvalitetnog razvoja poljoprivredno-povrtarske proizvodnje. Zašto država Srbija nije još razvila poljoprivredu, ja nemam odgovor na to pitanje. Drugo, države Srbija i Izrael su svojevremeno potpisale medudržavni ugovor o razvoju poljoprivrede i sa najvišeg mesta u državi nam je sugerisano da potpišemo ugovor sa UNIFUD-om. Mi smo to i uradili jer su u pitanju bile strane investicije. Što se zadrugarstva tice insistirali smo da se ono oživi i kod nas. Uz saradnju sa lokalnom samoupravom formirali smo tri poslovna udruženja i živece na teritoriji žabarske opštine, zato se i nalaze u programu, rekao je pored ostalog Nastic.

Vecinom glasova odbornici su usvojili Strategiju razvoja Opštine Žabari za period 2006-2015. u 2007. godini sa Programom rada Opštinskog veca u 2007.

Završni racun budžeta bez izveštaja revizije

U nastavku sednice je Vladan Stankovic obrazložio znacaj usvajanja Plana odbrane Opštine od bujicnih poplava i drugih pratecih pojava štetnog dejstva voda. Pored donošenja Plana formiran je i štab za odbranu od voda. Na ovu temu interesantne podatke izneo je odbornik iz Mirijeva Borica Ilic. On je Skupštinu obavestio da se svake godine u ovom selu pod vodom nade stotinu hektara, kao i da je ukupna dužina vodene mase koja prolazi kroz ovo selo negde oko desetak kilometara. To samo govori koliko je Plan odbrane od voda važan za ovo podrucje.

Burna rasprava na sednici je vodena i povodom predloga da se ove godine završni racun budžeta za 2006. usvoji bez izveštaja eksterne revizije. Ovakav predlog obrazložila je nacelnik Slavica Vukašinovic:

—Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu regulisano je da skupština lokalne vlasti do ustanovljavanja vrhovne revizijske institucije odlucuje o angažovanju revizora sa odgovarajucim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog racuna budžeta lokalne vlasti. Do danas ta institucija od strane Narodne skupštine nije ustanovljena, i zato je svim opštinama prosledeno da odluce same da li ce da angažuju revizore ili nece. U svakom slucaju završni racun mora da sadrži odluku Skupštine o tome. To je važilo i prošle godine i odluku o angažovanju revizora doneo je predsednik kao izvršni organ. Na nedavnom savetovanju u vezi ovih pitanja predstavnici malih opština poput naše, obavestili su da im revizijske kuce traže velika sredstva za izradu izveštaja. Iz tih razloga je iz Uprave za trezor preporuceno da skupštine mogu da odluce da završni racuni budžeta za prošlu godinu ne sadrže izveštaje eksterne revizije.

Vecinom glasova odbornici su odlucili da završni racun budžeta za 2006. ne sadrži izveštaj revizora i da naj nacin uštede sredstva koja ce usmeriti u neke druge poslove na primer u sanaciju mokrih cvorova po školama na cemu insistiraju iz sanitarne inspekcije.

Izveštaj o prošlo-godišnjem radu Opštinskog javnog pravobranilaštva odbornicima je podnela Snežana Mišic, opštinski javni pravobranilac. Ona je naglasila da su se pred Pravobranilaštvom lane našla 44 predmeta od kojih 18 parnickih, 8 vanparnickih, 4 izvršna, 13 upravnih i jedno pravno mišljenje.Od ukupnog broja obradivanih predmeta rešeno je 2o dok su 24 ostala nerešena. Snežana Mišic je pomenula i nekoliko velikih sporova koji se vode pred Trgovinskim sudom u Požarevcu i Opštinskim sudom u Novom Sadu a u kojima se Opština Žabari pojavljuje kao tuženi, odnosno tužilac. Izveštaj Opštinskog javnog pravobranilaštva odbornici su samo saslušali ali se o njemu nisu izjašnjavali jer nije bilo kvoruma potrebnog za donošenje takve odluke.

Prioriteti razvoja

Strategijom razvoja Opštine Žabari prioritet je dat poljoprivredi u okviru koje ce se insistirati na razvoju savremenih oblika udruživanja poljoprivrednih proizvodaca, odnosno na osnivanju specijalizovanih oblika zadrugarstva. Projekat "Žabarska kaseta" ostaje okosnica razvoja poljoprivredno-povrtarske proizvodnje na ovom podrucju. Radi ucešca na konkursu za raspodelu podsticajnih sredstava za razvoj sela, opština ce organizovano nastupati prema Ministarstvu za poljoprivredu. Strategijom se predvidaju i radnje kojima bi se realizovao projekat Zaštite vodotokova i vetrozaštitnih pojaseva na 17 hektara. Do 2015. godine svi lokalni putevi, saobracajnice i deo atarskih puteva bice asfaltirani. Inte-nzivno ce se raditi i na projektu vodosnabdevanja Opštine, kao i na sprovodenju gasifikacije, Strategijom razvoja predvideno je i institucionalno formiranje Eko fonda preko koga ce se upravljati održivim razvojem životne sredine.

DNEVNICA ZA SANELU

Na pocetku prošlonedeljnog zasedanja, predsednica Skupštine Silvana Ilic apelovala je na odbornike da se ukljuce u humanu akciju koju vode osnovci i Crkveni etno klub a koja se sastoji u prikupljanju para za lecenje obolele devojcice Sanele Matic(1985.) Predloženo je da se u tu svrhu odbornici odreknu dnevnice. Ovaj humani gest prihvatili su odbornici dobre volje.

Dnevni red naredne sednice

I naredno skupštinsko zasedanje, ako je suditi po broju tacaka koje su ostale za raspravu i usvajanje, potrajace. Od znacajnijih pitanja izdvajamo Izveštaje o radu komisija za komasaciju i za vracanje zamljišta, Izveštaje o radu i programe rada Centra za kulturu "Vojislav Ilic Mladi", Decjeg vrtica "Moravski cvet", Centra za socijalni rad, Narodne biblioteke "Prof. Dr Aleksandar Ivic", Turisticke organizacije. Trebalo bi da odbornici donesu i odluke o izmeni odluke o organizaciji opštinske uprave, o uvodenju mesnog samodoprinosa u Mesnoj zajednici Vlaški Do i o odredivanju javnog gradevinskog zamljišta. Na dnevnom redu je i predškolski program za 2006-2007. godinu. Kraj sednice rezervisan je za odbornicka pitanja.

S.E.

OSNOVNA ŠKOLA '"MILOŠ SAVIC" U LUCICI KOD POŽAREVCA DOBILA NOVOG RUKOVODIOCA

SLAVIŠA RADOVANOVIC NOVI DIREKTOR

Nedavno je Školski odbor Osnovne škole "Miloš Savic" u Lucici kod Požarevca velikom vecinom glasova izabrao za novog direktora u toj školi profesora Slavišu Radovanovica. Prošlog petka stigla je i potvrda imenovanja od Ministarstva prosvete, te je Radovanovic od juce legi-timni direktor pomenute škole u kojoj se vaspitavaju i obrazuju deca iz Lucice, Prugova i Poljane. Napominjemo da je škola u Lucici osnovana još daleke 1840. godine, a da je covek cije-ime nosi dalji rodak Radovanovica. Kuriozitet je da je po prvi put za direktora škole izabran bivši dak.

Inace, Slaviša Radovanovic je ne samo iskusan pedagog i vrstan javni radnik nego i jedan od najzapaženijih srpskih proznih pisaca cije su knjige objavila najtransparentnija izdavacka preduzeca Srbije. Pre imenovanja na ovu funkciju Radovanovic je vec bio direktor osnovnih škola u Toponici i Malom Crnicu.

S.R.

ZA BOLJU BEZBEDNOST U SAOBRACAJU

INTENZIVIRA SE KRPLJENJE KOLOVOZA

Kao i svakog proleca, tako i ovih dana u Požarevcu se krpe udarne rupe na kolovozima. Medutim, kako nam je rekao Aca Pavlovic, rukovodilac održavanja u požarevackoj Direkciji za izgradnju opštine, od juce je ovaj posao intenziviran, a obavlja ga Preduzece za puteve iz Požarevca.

- Prošle godine je opština izdvojila 3,5 miliona dinara za izgradnju puta Bradarac-manastir Rukumija-Trnjane. Uradeno je oko kilometar puta i stiglo se do nasipa. Za nastavak radova ceka se saglasnost od republicke "Vodoprivrede". Zahtev je upucen još krajem prošle godine, pa se adekvatan odgovor ocekuje uskoro. Kako se ne bi gubilo na vremenu, ovih dana krecu radovi na delovima puta oko manastira, za šta nije potrebna pomenuta saglasnost. Ostatak radova, prema ranijem dogovoru, trebalo je da finasira Ministarstvo za kapitalne investicije, ali kako još nije usvojen republicki budžet, vec, kao što je opšte poznato, još uvek je na snazi privremeno finasiranje, za sada radove finasira samo Opština-istakao je Pavlovic.

R.R.D.

U POŽAREVACKOM CENTRU ZA KULTURU

UPLETENO "KOLO" I "TANEC"

Prošle subote je u požarevackom Centru za kulturu održan izuzetan koncert za sve ljubitelje narodnog stvaralaštva. Nastupilo je više od 120 vrhunskih umetnika profesionalnih državnih ansanbala "Kolo" iz Beograda i "Tanec" iz Skoplja. Oni su prikazali kroz igru, pesmu i muziku raznovrsnost i bogatstvo tradicionalne umetnosti srpskog i makedonskog naroda.

Koncert u Požarevcu je održan jedan dan posle novosadskog i dva dana pre beogradskog. Ujedno, ovo je bila jedina od deset kulturnih zbivanja kojim je obeležen cetvrt veka rada Centra u novoj zgradi, za koju su gledaoci placali ulaznice, doduše u simbolicnom iznosu od po 300 dinara, tek koliko bi se pokrili troškovi dolaska ova dva vrsna folklorna ansambla, koji slove za dva najbolja u jugoistocnoj Evropi.

R.R.D.

ZDRAVSTVENI CENTAR POŽAREVAC

HUMANOST NA DELU

Iako su znali da Zdravstveni centar Požarevac nema novca za dodatna isplate vezane za rad tokom praznika, jedan broj lekara je ispoljio veliku profesionalnu svest i požrtvovanje prihvatajuci da rade tokom Uskršnjih praznika.

- Minuli Praznik je bio prilika da naši lekari još jednom pokažu svoju poslovicnu humanost i entuzijam, za šta im je menadžment Centra veoma zahvalan- kažu u ovoj ustanovi.

R.R.D.

PREDŠKOLSKA USTANOVA "LJUBICA VREBALOV"

NOVO KRILO "LEPTIRICA"

Krajem prošle nedelje za-sedala je tenderska komisija i ovih dana se privodi kraju procedura izbora najboljeg ponu-daca koji ce, ocekuje se, potkraj proleca zapoceti dogradnju vrtica "Leptiric", najstarijeg u Požarevcu, ako se izuzme objekat "Bambi", bivša porodi-cna kuca i zadužbina Milutina Obradovica, predratnog trgovca ovdašnjeg.

Rekonstrukciju finansira opštinski budžet. Odobreno je 14 miliona dinara.

Dve nove grupe u "Leptiricu"

Rekonstrukcija i dogradnja "Leptirica", pored zaštite tog zdanja od daljeg propadanja, obezbedice i dodatnih 260 kvadrata korisnog prostora. Vec je izvesno, u novosa-gradenom, nadgradenom prostoru bice dve nove grupe mališana, dobice se i dve zatvorene terase, povrh svega - krov koji ce konacno tu zgradu zaštititi od daljeg prokišnjavanja. Proširenje radnog prostora za sobom povlaci i potrebu za šest novih radnika - sestre, vaspitaci i pomocno osoblje.

- "Leptiric" kuburi sa mnogo nevolja. Svakako, najveci i najpogubniji problem je prokišnjavanje i to se ovom investicijom trajno rešava. Novi prostor moci ce da primi pedesetak dece, što ce makar malo ublažiti problem nedostatka prostora i smanjiti liste cekanja. Malo, jer trenutno je na listi više od 400 dece, ciji roditelji ne gube nadu da ce se nekako naci mesto u vrticu i za njihovo dete, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove "LJubica Vrebalov".

"Leptiric" je sagraden 1970. godine. Do prikljucenja na toplifikacionu mrežu, objekat je zagrevala mini - kotlarnica u podrumu zgrade. Umesto olakša-nja, ne tako davno uvedeno daljinsko grejanje ucinilo je da se pokažu problemi instalacija iz 70-tih : cevi, montirane u zidne kanalice, decenijama su, što od strujanja tople vode, što od kondenzacije, protrulele do takvog stepena da, cim se sanira na jednom - procuri na drugom mestu.

Umesto klasicnih radijatora, u tom vrticu su isparivaci, takode dotrajali i nefunkcionalni. Kalorimetar ovog vrtica pokazuje izuzetno veliku potrošnju, kako zbog lošeg stanja grejnih tela i instalacija, još više zbog cinjenice da prozore i sva spoljna vrata nisu pravili stolari, vec - bravari. Gvozdena konstrukcija na svim otvorima te zgrade, u vreme kad ozbiljni domacini i na garažama montiraju plasticnu stolariju sa vakuumiranim dvostrukim staklima, ne dozvoljava da se vrtic pristojno zagreje, "zub vremena" ucinio je svoje za proteklih gotovo 40 godina i na tim metalnim elementima.

Na listi cekanja više od 400 dece

- Nas, ovaj grad, pritiska veliki problem nedostatka prostora za svu decu ciji su roditelji voljni da svoju decu upišu u vrtic. Za vecinu roditelja sa liste cekanja vrtic je pravo rešenje zbog toga što su zaposleni i nemaju nikoga da im pricuva dete. Naravno, stoji cinjenica da dete u vrticu, pored toga što je zbrinuto, ima i priliku da se igra i odrasta sa vršnjacima, kroz igru stice mnoga znanja i mogucnost da se iskaže. Tu su i tri energetski pravilno izbalansirana obroka, za mlaci uzrast i krevet da odspavaju… Jednom recju, ovo je 21. vek, roditelji u pravoj meri shvataju znacaj vrtica za pravilan razvoj i srecno detinjstvo njihovih mališana. Mecutim, teško im je da shvate da baš za njihovo dete - nema mesta. Pritisci su ogromni. Mi vec godinama ponavljamo istu pricu: liste cekanja, Požarevcu fali još jedan vrtic… Medutim, došli smo dotle da se lista cekanja približava cifri od 500 dece, a to vodi konstataciji da Požarevcu nedostaju - dva vrtica!, - upozorava Nikolic.

U cilju pronalaženja rešenja, ovih dana su pokrenuti pregovori sa Vojskom Srbije oko kupovine dela prostora kasarne Sopot.

- Za nas je to interesantna lokacija, jer tamo vec postoji struja, voda, kanalizacija... Nedaleko odatle stigla je i toplifikacija, pa bi smo, prevashodno, došli do zemljišta na kome bi se tokom narednih godina sagradio nov objekat vrtica. Mada, i neki od tamošnjih objekata ne bi bio veliki problem adaptirati i preurediti u vrtic. Naišli smo na puno razumevanje i spremnost za saradnju od strane komandanta Vinka Markovskog, nadalje bi trebalo da lokalna samouprava ostvari kontakt sa General-štabom, - kaže Nikolic.

Sa Vojskom su u toku i dogovori oko angažovanja vojnika na civilnom odsluženju vojnog roka. Oni bi u objektima vrtica obavljali poslove domara, ali i obezbedenja vrtica.

Problem bezbednosti na koji Ustanova vec poduže ukazuje, pocetkom prošle nedelje aktuelizovala je provala i demoliranje vrtica "Buba Mara". Upravni odbor ce vec ovih dana zatražiti odobrenje i pomoc Osnivaca, SO Požarevac, kako bi se u svim vrticima uveo video - nadzor kakav vec imaju mnoge firme i škole.

Pripreme za predškolce

0Od prošle godine na snazi je zakonska obaveza pohadanja pripremnog predškolskog programa za sve šestogodišnjake. Prva generacija polaznika tog pripremnog programa uskoro ce dobiti "sertifikat" sa kojim se upisuje u prvi razred osnovne škole. Uporedo sa tim, pocele su pripreme za prijem naredne generacije.

- Stigao nam je spisak dece koja od jeseni pohadaju pripremni predškolski program. Slicno kao i prošle jeseni, bice oko 900 predškolaca. Mi smo predsednicima svih Saveta seoskih mesnih zajednica uputili zahtev da dostave spisak dece koja treba da podu u školu 2008. godine, kako bismo organizovali pripremni program svuda gde ima više od 5 polaznika, kako to i Zakon precizira. Ocekujemo da do 11. maja sve mesne zajednice dostave precizne spiskove, - kaže direktor PU "LJubica Vrebalov" Požarevac.

D. Milenkovic

GENERALNI URBANISTICKI PLAN

PITANJE OPSTANKA I RAZVOJA KOSTOLCA

- Dunav i Mlava neiskorišceni potencijali

- Još uvek na snazi Plan iz 1988. godine

Strucnjaci sa Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, protekle srede, u Domu kulture Kostolac, predstavili su rezultate okoncane prve faze izrade Generalnog urbanistickog plana grada Kostolca, kojom je izvršena evidencija postojeceg stanja.

Skenirana je teritorija grada i, shodno dobijenim rezultatima, sledi sagledavanje potencijala Kostolca, koji se, inace, još uvek “oslanja” na GUP iz davne 1988. godine, jer noviji ne postoji.

Gradane su sa dosadašnjim zakljuccima u izradi GUP- a upoznale dr Aleksandra Ðukic, Tanja Klišmanic i Tamara Mitic, sa Istraživacko- poslovnog centra Beograd, u koordinaciji sa Verom Ševovic, ispred Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, a domacin skupa bio je predsednik Saveta GMZ Kostolac, Predrag Slavkovic.

Finansijer i narucilac Projekta je opština Požarevac, koju su na ovoj prezentaciji u Kostolcu predstavljale nacelnica Odeljenja za urbanizam i imovinsko- pravne poslove Opštinske uprave, Julijana Stojanovic, šef odseka za urbanizam, Vesna Jovovic, i referent zaštite životne sredine, Mirjana Lekic.

Nakon ove faze evidentiranja i anketiranja, koje je u toku, zatim, prikupljanja predloga i inicijativa ustanova, institucija, gradana.., sledi javna rasprava, a onda i izrada Plana. Inace, on ce biti revidiran na svakih pet godina, a osnovni je cilj da omoguci prosperitet Kostolca, podigne nivo urbaniteta, nivo usluga tercijalnih delatnosti.., kao i promovisanje grada na nivou opštine, regiona i šire. A, pri tome, posebna ce pažnja biti posvecena Dunavu i Mlavi, kao velikim potencijalima, koji nisu adekvatno iskorišceni, zakljuceno je na skupu, na što je predsednik GMZ Kostolac, Slavkovic, dodao:

-Ovo je naš prvi sastanak povodom Generalnog urbanistickog plana, cija je izrada tek u prvoj fazi. Svakako, u pitanju je izuzetno važan dokument za naš grad i, s obzirom na to, zadovoljan sam odzivom gradana. Važno je da se ozbiljno prostupi njegovoj izradi i da u tome i mi, gradani, institucije, ustanove... Kostolca, takode doprinesemo svojim predlozima.

A. Maksimovic

NA ARHEOLOŠKOM NALAZIŠTU VIMINACIJUM

DUNAV DONEO PRVE STRANE TURISTE

Prvi brod krcat stranim turistima pristao je u Kostolcu protekle nedelje, ne bi li ovi svetski putnici posetili anticki grad Vimunacium. Ocekivali su mnogo, ali arheološke iskopine i spektakularan program sa posetom Podzemnom svetu prevazišli su njihova ocekivanja...

-Imamo nešto što nema ni Pariz, ni London, ni Minhen, ni Bec, ni Milano... Ocekujem da ce Viminacijum vrlo brzo da postane svetsko mesto. Mnogi svetski ljudi su ga vec posetili. Otvorio ga je americki ambasador, nemacki, japanski... A, s obzirom na to da naša zemlja predsedava Savetom Evrope, sto ministara ce 25. maja posetiti upravo Viminacijum. Maštam da cemo 2009. godine svih 600 brodova da zaustavimo ovde, što je više od 120 000 turista, kaže dr Miomir Korac, naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, covek koji je Vimi-nacijumu “vratio” život.

Prve turiste pristigle Dunavom, u cudesnom antickom gradu docekala je Palohrišcanska memorija, Severna kapija vojnog logora, Terme i Carski mauzolej, a zatim su sišli u Podzemni svet.., gde su ih cekali konzuli i senatori u rimskim togama i tunikama... Nastavili su do Mraka i susreli se sa Haronom, obucenim u crno, sa štapom i posudom u koju se ubacuju novcici... Za kraj, ostalo je najbolje, freske kasne antike sa cele teritorije Rimskog carstva...

Brodovi ce od sada doplovljavati na svakih pet dana. Govorimo o luksuznim turistickim brodovima dužine i do 130 metara, sa 120 do 220 putnika. Pristajace kod Restorana “Dragulj” u Kostolcu, odakle ce ih do antickog Viminacijuma, grada svetske slave i prepoznatljivosti, prevoziti autobusi preduzeca “Litas”.

-Ono o cemu smo uvek maštali, da brodovi posle 1 700 godina ponovo zaplove tim prostorom, ostvarilo se. Dolaze iz Beca i Regenzburga, ploveci do delte Dunava. Putnici tih brodova su 60 posto Nemci, 30 posto Amerikanci i 10 posto svi ostali, kaže dr Korac, isticuci da je svakako težnja da ovaj projekat nauke i kulture zadivi svet ali i da bude ekonomski održiv:

-Maštam da 5 000 ljudi iz okoline bude zaposleno na Vuminaciumu. To nije sasvim nerealno. Smatram da cemo moci da vrlo brzo uposlimo ljude potpuno razlicitih profila. Recimo, u poslednja dva meseca, u javnim radovima, imali smo 250 novih radnih mesta. Bilo je dobro za sve, za državu, opštinu, te mlade ljude i projekat Viminacijum. Nastojacu da tako bude i ove godine. Viminacijum i Kostolac na putu su da postanu svetska destinacija...

A. Maksimovic

POVODI

KULTURA "PREKO SINDIKATA"

Pod ovim naslovom pismo redakciji “Rec narod” uputio je student MM iz Kostolca. Iako se pisma anonimnih citalaca u principu ne objavljuju, cinimo izuzetak jer rec je o godinama unazad prepoznatljivoj prici u ovoj sredini.

Tradicionalni Dani Milivoja Živanovica koji se održavaju svake godine u Požarevcu, stigli su i u Kostolac, ali samo za odabrani deo gradanstva. Naime, predstava koja se odigrala u nedelju 01. 04. u 20 casova u Domu kulture Kostolac bila je posvecena iskljucivo, I samo za radnike koji su svoje karte mogli obezbediti u prostorijama sindikata JP PK Kostolac. Ukoliko ste želeli da prisustvujete ovoj predstavi ( kao obican gradanin) to niste mogli uciniti jer karata nije bilo u slobodnoj prodaji. Citav grad bio je oblepljen plakatama, a gradanstvo u išcekivanju novih predstava moglo je samo ostati ispred zatvorenih vrata pozorišta. Ovaj beskrupolozan i sraman cin trajace sve dok se kultura bude razvijala “ preko sindikata”, piše nam student MM iz Kostolca.

Pismo kostolackog studenta zadire u srž problema kada je o kostolackom kulturnom životu rec. Naravno, pravo je svakog sindikata da organizuje o svom trošku kulturnu nadgradnju svojih radnika, što je za svaku pohvalu. Baš kao što i samo Privredno društvo TE- KO Kostolac izdvaja znacajna sredstva i u ovu oblast. Tacno je i to da su radnici, clanovi sindikata kojima su deljene besplatne ulaznice, istovremeno i žitelji Kostolca. Medutim, šta sa ostalima koji nisu zaposleni u ovom preduzecu, gde su tu njihova prava? Diskriminacija je svakako preteška rec, ali u ovoj situaciji u kojoj se našao ne samo student MM, teško je naci pravu rec.

Rešenja je bilo, i uvek ga ima. Primera radi, kostolacki sindikalci su mogli da zakupe trecinu ili polovinu sedišta od 400 koliko ima pozorišna sala u Kostolcu, a ostatak da prepuste ostalim gradanima koji bi to, naravno, i platili. Ili još bolje, da periodicno i u kontinuitetu, van ovakvih manifestacija organizuju pozorišni život svojih radnika. Naravno, takve, pogotovo predstave profesionalnih pozorišta su znatno skuplje od ovih, buyetski regresiranih za Milivojeve dane. Tako je donedavno bilo, nije mi poznato da li je to slucaj i sa ovogodišnjim. Sva ova dešavanja poodavno upucuju na osnovni problem, a to je nedostatak kostolackog Centra za kulturu, Kulturnog centra, kako god. U nedostatku takve institucije, kulturom ce se volonterski i dalje baviti Mesna zajednica, sindikati, Privredno društvo…

M. K.

EKOLOŠKO DRUŠTVO “ZORA” KOSTOLAC OBELEŽAVA

DAN PLANETE ZEMLJE

Dan planete Zemlje- 22. april, Ekološko društvo “Zora” Kostolac, zajedno sa Vrticem “Majski cvet”, Osnovnom školom “Jovan Cvijic” i Srednjom tehnickom školom “Nikola Tesla” iz Kostolca, udruženi sa selom Stari Kostolac, obeležice 20. aprila, u Domu kulture Kostolac, a u okviru akcije “Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac”.

Najavljen je celodnevni program, koji ce poceti sat vremena pre podneva akcijom “Pola sata bez auspuha”, cime se želi skrenuti pažnja na sve vece zagadenje planete izazvano covekovom nebrigom i industrijom.

Obeležavanje Dana naše planete Kostolcani ce nastaviti u 18 casova, kada ce u Domu kulture biti otvorena izložba slika umetnika ULUS- a “Art”, a zatim sledi koncert Decjeg hora “Dunavska lira”, Muzickog društva Kostolac. U sledecem satu, KUD Kostolac, daci kostolacke osnovne škole, polaznici vrtica i selo Stari Kostolac, izvešce priredbu naslovljenu “Mi smo svet, cak i nešto više- obratite na nas pažnje više”. A, u finalu veceri usledice koktel u holu Doma kulture.

Otuda, EKO Društva “Zora” Kostolac poziva sugradane da se pridruže ovom slavlju i, time, razvijanju svesti o važnosti ocuvanja životne sredine i prirodnih resursa.

A. M.

POMOZIMO SVOJOJ DECI I SEBI

Tribinu naslovljenu “Pomozimo svojoj deci”, posvecenu promenama ponašanja adolescenata, bolestima zavisnosti i polnim bolestima, proteklog cetvrtka, u prostorijama GMZ Kostolac, organizovala je Ženska mreža Odbora G 17 plus Kostolac, predvodena predsednicom Slavicom Stanisavljevic.

O bolestima zavisnosti: pušenju, alhoholizu i narkomaniji, govorile su prosvetne radnice Aleksandra Puco i Irena Lajko, dok se na temu polnih bolesti i njihovog prenošenja prisutnima obratila dr LJiljana Popovic, ginekolog.

Tom su prilikom izneti zapanjujuci statisticki podaci iz rada dr Olivere Hajrovic, koji svedoce o tome da je broj omladine Kostolca koja se odala nekoj od pomenutih bolesti zavisnosti, procentualno veci od proseka za celu Srbiju. Još je alarmantnija cinjenica da se sve to dešava još u ranoj adolescenciji, u osnovnoj školi. Otuda je najvažnije da se upravo u tom životnom dobu deteta pocne preventivno delovati. U odnosu roditelj- dete ne sme biti tabu tema, konstatovali su ucesnici tribine, jer, bolesti zavosnosti ne biraju...

Ženska mreža Odbora G 17 plus Kostolac najavila je ponovno okupljanje i još intezivnije angažovanje, s ciljem da se adolescentima obezbedi bolja buducnost, iznad svega, zdravija.

A. M.

OBELEŽEN DAN BIBLIOTEKE "SRBOLJUB MITIC" U MALOM CRNICU

U SLAVU BARDA STIŠKOG PESNIŠTVA

- Urucene nagrade najboljima na literarnom i likovnom konkursu pod nazivom “Div Stigu”

Dan biblioteke u Malom Crnicu koja nosi naziv velikog stiškog pesnika “Srboljuba Mitica”, 11. aprila obeležen je, prošle srede, u prisustvu brojnih gostiju medu kojima je bilo najviše poklonika lepe pisane reci i daka. Prijatelje i saradnike Biblioteke pozdravila je direktorka Marijana Veljkovic koja je podsetila da je 11. april dan rodenja velikog stiškog pesnika Srboljuba Mitica koji je “toliko voleo ovaj kraj da je tu svoju ljubav pretocio u najlepše pesme i obavezao nas da je širimo i negujemo. Biblioteka u Malom Crnicu ima duboke korene. Prve susrete sa knjigom i novinama meštani Malog Crnica imali su još daleke 1879. godine u “Družbenoj citaonici”. Iako je ova citaonica svojevremeno prestala sa radom, želja za knjigom sve više je rasla. Posle Drugog svetskog rata osnivaju se seoske biblioteke, dok je biblioteka u Malom Crnicu osnovana 1966. godine odlukom SO. U to vreme knjižni fond je bio veoma skroman-2. 334 knjige da bi danas Biblioteka imala 34. 000 knjiga raznih žanrova, osnovni fond koji se stalno obnavlja, bogatu riznicu starih, retkih i zavicajnih knjiga. Pod krovom biblioteke je i decji fond knjiga u okviru koga su i naslovi namenjeni deci predškolskog uzrasta, rekla je na svecanosti direktorka Marijana Veljkovic izražavajuci nadu da ce Biblioteka uskoro rešiti probleme elektronske obrade podataka i proširenja biblioteckog prostora.

Prisutnima se obratio i Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine:

—Posebno mi je zadovoljstvo što smo se u ovolikom broju okupili da proslavimo Dan biblioteke koja nosi ime barda stiškog pesništva Srboljuba Mitica. On je svom zavicaju ostavio toliko mnogo da ne možemo a da ga se ne secamo sa velikim ponosom. Drago mi je i što na ovoj svecanosti vidim brojne Srbine prijatelje i saradnike koji ce, nadam se i dalje, u saradnji sa nama nastojati da mladim generacijama ostavljaju pisane tragove o tome ko je bio Srboljub Mitic. Malo Crnice je inace, znacajno mesto na kulturnoj karti Srbije. Pamte ga po ravnom Stigu i dolini reke Mlave, po cuvenom Bajlonovom mlinu, ali još više po pisanoj reci, po kulturi...

Secanja na Srboljuba kazivao je njegov Crljencanin i kolega po peru Milic Antonijevic:

—Srba je, iako obican seljak sa skromnim obrazovanjem, dostigao najviše domete našeg poetskog stvaralaštva što je samo po sebi jedno cudo. Ostavio je veliko delo iza sebe koje za vreme njegovog života nije dovoljno vrednovano. Tek posle smrti došla je do izražaja njegova pesnicka velicina. Srbine stihove s ponosom su kazivali Raško Dimitrijevic, Ceda Mirkovic, Vladeta Jerotic, Ratko Božovic, Ivan Jagodic, Petar Kralj... Po mnogima on je najveci srpski pesnik posle Drugog svetskog rata. Bio je i pesnik, i seljak i boem, svašta je radio i svima bio dostupan, rekao je Antonijevic koje je u nastavku svog prisecanja na vreme koje proveo sa Srbom naveo i brojne kulturne dogadaje u kojima je delo Srboljuba Mitica imalo znacajan udeo. Antonijevic je Dan biblioteke iskoristio i da podseti na ideju da se konacno status Srbe Mitica u malocrnickoj Opštini uoblici na pravi nacin, postavljanjem Spomen obeležja projektovanog još pre 12 godina.

Kao i svake i ove godine Biblioteka je povodom svog rodendana raspisala literarni i likovni konkurs pod nazivom “Div Stigu”. Na svecanosti su saopšteni rezultati žirija i urucene nagrade. U kategoriji poezije prvonagradena je Milica Lukic iz Toponice, drugo mesto pripalo je Petru Pavlovicu iz Malog Crnica, a trece Milici Lukic iz Toponice. Kada je proza u pitanju najbolji je rad Jovane Stevanovic iz Smoljinca, Marija Ðuric iz Malog Crnica je drugonagradena dok je Andrijani Zlatkovic takode iz Malog Crnica pripalo trece mesto. Jedan broj ucenika je i pohvaljen.

Na literarnom konkursu nagradeni su radovi: Ivane Markovic, Miloša Strahinovica i Veljka Milica, svi su iz Osnovne škole “Moša Pijade” u Malom Crnicu.

Povodom Dana biblioteke štampan je bilten sa stihovima stiških pesnika Srbe Mitica, Milisava Pavlovica, Ane Dudaš, Dragoslava Živadinovica, Radmile Zoric, Bogoljuba Jovica, Dragana Jovica, Milisava Milenkovica, Živojke Milic, Zlatije Radovanovic, Danijele Stojicevic, Zorke Stojanovic, Srebrenke Tomic i Petra Pavlovica. Prisutni pesnici kazivali su svoje stihove dok je pesme Srbe Mitica citao glumac Miroslav Mitrovic. U programu je nastupila i Andela Naumovic.

Jednom broju pojedinaca i organizacija dodeljena su priznanja za saradnju sa Bibliotekom i za uspešne umetnicke nastupe.

S.E.

U KULI ODRŽANA SMOTRA DECJEG IZVORNOG STVARALAŠTVA "KRENI KOLO DA KRENEMO"

“KULA” I “KOBILJE” IDU DALJE

- Ucestovalo devet kulturno-umetnickih društava od kojih su se najbolja dva-iz Kule i Kobilja plasirala za nastup na Meduokružnoj smotri koja ce se 27. aprila održati u Boževcu

Skupština Opštine Malo Crnice, Mesna zajednica Kula i malocrnicki Centar za kulturu organizatori su Opštinske smotre decjeg izvornog stvaralaštva pod nazivom “Kreni kolo da krenemo” koja je prošlog utorka održana u Kuli. Ucestvovalo je devet kulturno-umetnickih društava ciji su se clanovi nadmetali u narodnim igrama, pevanju i sviranju. Takmicare je pratio i njihov rad ocenjivao strucni žiri predvoden Ivanom Mladenovicem, profesorom muzike.

Obracajuci se prisutnima u prepunoj sali Doma kulture Miroslav Mitrovic, voditelj programa, podsetio je da Smotra decjeg narodnog stvaralaštva tretira negovanje izvornih narodnih igara, pesama i svirki kod dece osnovnog školskog uzrasta i da je ovoga puta ucešce bilo masovnije nego ranijih godina, ucestvovalo je više od 170 takmicara. Medu gostima, pored roditelja i predstavnika škola, zapaženi su i predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic, predsednik SO Bojan Uroševic sa saradnicima, direktor Kulturnog centra u Petrovcu Mikica Lukic...

Smotru su otvorili clanovi KUD-a “Mladost” iz Kališta koji su izveli splet igara iz Srbije i pesmu “U livadi pod jasenom” koju je otpevala Jovana Stojanovic. Zatim se predstavio KUD “Vlastimir Živkovic” iz Batuše igrama iz Šumadije, pesmom “Lepe li su nano Gružanke devojke” i instrumentalistom na harmonici Nikolom Tomicem. Treci su nastupili clanovi KUD-a iz Kravljeg Dola, istureno Odeljenje OŠ “Ðura Jakšic” sa spletom igara iz Srbije, a zatim KUD “Ivo Lola Ribar” iz Velikog Crnica, igrama iz Pomoravlja i okoline, pesmom “Kopa cura vinograd” u izvodenju Andele Naumovic i Aleksandrom Markovicem, instrumentalistom na violini koji je izveo “Cukaricko kolo”. U nastavku Smotre nastupili su clanovi KUD-a “Živojin Stojicevic Crni” iz Malog Crnica igrama iz Srbije, a potom domacin KUD “ Branislav Nušic” iz Kule “Žikinim kolom”, horskim pevanjem pesme “Dodi draga veceras u selo” i harmonikašem Nevenom Miladinovic. U poslednjem bloku predstavili su se clanovi KUD-a “Toponica” iz Toponice igrama iz Srbije i instrumentalistom na harmonici Nenadom Rajcicem, zatim KUD-a “Smoljinac” iz Smoljinca igrom “Smoljinacka šetnja” i starim srpskim igrama, a na kraju Smotre nastupili su clanovi KUD-a iz Kobilja - OŠ “Milisav Nikolic “ Boževac, Odeljenje u Kobilju spletom izvornih vlaških igara i pesmom Mndra mja. Van konkurencije nastupili su clanovi GANIP-a iz Požarevca.

Žiri je za najuspešnije proglasio kulturno - umetnicka društva iz Kule i Kobilja koji su time stekli pravo ucešca na Meduokružnoj smotri koja ce se 27. aprila održati u Boževcu.

S.E.

POSLEDNJI SALAŠI KRAJ VELIKE MORAVE

DUGOVECAN ŽIVOT NA IVICI USAMLJENOSTI

Na salašu Dragiše Živojinovica iz Prugova ima svega: ovaca i koza,svinja, ali i opasniih šakala. Tradicija predaka pomno se cuva a i starost primice se polako.

Velika Morava, vele mnogi, najsrpskija je reka. LJudi su je kroz vekove i blagosiljali i kleli ,slavili je i bili ogorceni,narocito u vreme poplava.

Pre stotinu i više godina pored ove velike reke bilo je dosta salaša. Jedan putopisac zabeležio precizno 92. na relaciji Svilajinac - Požarevac. Danas ih je jedva nekoliko. Mecu njima tavori poslednje dane i salaš Dragiše Živojinovica iz sela Prugova nedaleko od Požarevca.

Ovaj salaš postoji bar stotinu godina,a na njemu su živele cetiri generacije. Zimi i leti slika je ista:cuva se beloruno stado,cuva i tradicija salašarenja ostala od predaka.

“ Imamo ovde više od stotinu brava:ovaca,koza,svinja. Tu je i nešto živine,domacih golubova. Svojski se staramao da ih sve hranimo blagovremeno.To su živa stvorenja.Uglavnom, život na salašu nije loš,mada se polako i starost primice.Ali, što mora da dode - mora,šta se tu može - kaže salašar Dragiša Živojinovic.

Na salašu vazduh koji popravlja krvnu sliku,kacamak,sir,mleko, zakolje se po koje pile,a bogme, i jagnje. Povremeno, napravi se i kajgana.

“ Mnogo je lepo na salašu. Ptice pevaju,livade sad u prolece procvetale, pcele zuje i nose med, mladih jaganjaca cuje se blejanje. Dala bih sto gradova i sto sela za jedan moravski salaš. Ovde smo kao preporodeni, veli Biserka, supruga Dragiše Živojinovica.

Nažalost, u poslednjie vreme kraj Velike Morave ima mnogo šakala koji su prava napast za ovce i jagnjad. Izuzetno su se namnožiloi,a kako vele, Podunav-ljem došli sa Karpata.Ocekuje se da ce lovci organizovati hajke na šakale.

Kažu da su na salašu ljudi dugovecni. To je istina koja ima i svoje drugo nalicje: salašari su užasno usamljeni ljudi. Ne mogu u blizini da vide coveka,naprosto nema ljudi.Ili, je to obavezni danak koji savremeni salašar mora da plati ovom, tek zapocetom veku.

S.Ristic

POŽAREVLJANKA ANA ŽIVKOVIC, MIS JU-EVROPA U PARIZU

PRVO PA ŠANEL

Požarevljanka Ana Živkovic, koja se poslednjih desetak godina nalazi na privremenom-stalnom boravku u Parizu, nedavno je u konkurenciji desetina devojaka sa nekadašnjeg velikog jugoslovenskog prostora, u takmicenju za :”Mis Ju”, koje se vec 25 godina održava u gradu svetlosti, ponela lentu i titulu najlepše devojke. Tak-micenje je i ovoga puta privuklo veliku pažnju javnosti, a posebno predstavnika modne industrije koji na slicnim manifestacijama obicno i pronalaze nova lica za svoje modne kampanje.

Zahvaljujuci njenoj izuzetnoj lepoti i urodenom šarmu, Ani je prvi profesionalni manekenski ugovor, doduše samo na nekoliko meseci, ponudila jedna od najpoznatijih svetskih firmi - Kompanija ŠANEL.

-Nisam se do sada bavila manekenskim poslom, pa me je ovaj ugovor od poznate svetske firme prvo iznenadio, a onda i veoma obradovao - kaže Ana.-Naravno da cu dati sve od sebe da iskoristim ponudenu šansu. Postoje dobre škole za manekene, postoje pravila tog zanata koja treba znati i ja cu se potruditi da sve to savladam. Titula najlepše devojke na ovakvom jednom izuzetnom takmicenju je laskava titula, koja svakoj devojci mora da prija. Više mojih slika i intervjua je putem medija otišlo u javnost, pa i do marketinških agencija. Pružena mi je dobra prilika da se afirmišem i da napredujem i ja verujem da cu tu priliku uspeti na pravi nacin i da iskoristim.

Ana Živkovic ima 19 godina, u Parizu još uvek studira, a želja joj je i namera bila da postane advokat. Ni od te namere, bar za sada i bez obzira na atraktivne manekenske ponude, ne namerava da odustane.

-Želela bih ovom prilikom da porucim najpre mojoj generaciji devojaka ovde u Požarevcu, a potrom i svima ostalima, mladima pogotovu, da ne budu malodušni, da slede svoj snove, da budu dobri i da veruju u sebe. Svako, ukoliko to snažno želi i daje sve od sebe može da uspe. Ja bih volela da se više ljudi odavde trudi i da više njih uspeva i ovde kod kuce i napolju u svetu. Pozdravljam sve u Požarevcu i okolini.

Ana još kaže da je do sada svake godine dolazila u zavicaj i da ce tako biti i u narednim godinama.

R.D.

LEPI JOVA “ZAPALIO” PODUNAVLJE

GOLUBAC. - Biljana i Mirko Stojkovic, mladi bracni par iz Barica kod Golupca, svakodnevno provode po šest sati u plastencima sa dvadeset vrsta cveca i oko 15 hiljada zelenih stabljika. Pre dve godine su odlucili da se posvete gajenju cveca za tržište i ubrzo su se uverili da je taj posao naporan, ali i isplativ.

- Ne nosimo cvece na pijac, dolaze nam kupci sa svih strana. Evo, upravo pikiramo Lepog Jovu. To je cvece koje sam najviše zavolela. Rasadicemo ga za desetak dana, cekamo da ojaca. Cvece traži ljubav, negu, strpljenje, stalnu brigu, ali mnogo nam i daje svojom lepotom i miomirisima. Muškatle poticu iz Južne Afrike, uspevaju na suncanom položaju, pogodne su za prozore, balkone i terase i dosta su tražene. U svojoj bašti gajim ciklame, ruže, cineralije, saksijske papucice, africke ljubicice - prica Biljana Stojkovic, dok nam pokazuje dva lepo uredena plastenika sa šarenolikim cvecem.

Mirko je završio srednju poljoprivrednu školu u Požarevcu. Vratio se u rodno selo, ali nije imao gde da se zaposli pošto su zadruge propale, pa se prvih godina okrenuo stocarstvu i ratarstvu.

- Znamo i sad, a i onda smo znali, da proizvedemo i meso i mleko, ali je prodaja zatajila. Staja nam je i dalje puna stoke, ali je u gajenju cveca veca zarada. Imamo dva plastenika, u njima je stalno oko 22 stepena. U jednom gajimo i povrce. Zima je bila bez snega i ništa nam nije izmrzlo, hvala Bogu. U planu mi je i podizanje velikog ružicnjaka - kaže Mirko.

NJegova supruga Biljana, rodom iz okoline Despotovca, dodaje da su u decembru posejali muškatlu, šecerak, petonije...

- Belagone prve stižu za prodaju, vec krajem marta. Volela bih da se jednom pojavimo sa svojim biljkama i na nekom od domacim sajmova - kaže Biljana.

LJ.Nastasijevic

FELJTON

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

MODNE POPRAVKE

Majstor Stanko Petrovic slobodno bi mogao da se kandiduje za najpopularnijeg Požarevljanina i da bude siguran u visok plasman kada bi takav neki konkurs postojao, iako nije roden u ovom gradu, nego je u njega poput mnogih drugih došao sa juga, pustio dubok koren i najbolje svoje godine proveo u njemu. Majstor Stanko je modni krojac, ima radnju nedaleko iz koje se vidi sami gradski centar - u Takovskoj ulici, nedaleko od Više škole. Stalno je sa narodom, radnja je u nivou ulice i uvek kada je lepo vreme vrata su širom otvorena.

Majstor Stanko je širu popularnost stekao ipak kao krojac koji se ne libi da prihvati svaki krojacki posao, bez obzira da li je u pitanju izrada nove modne muške i ženske odece, ili su u pitanju bilo kakve krupnije ili sitnije popravke na vec nošenim odevnim predmetima.

-Ja sam roden u selu Štrbovac, opština Babušnica, zanat sam, ucio u selu na nacin kako se to nekada ucilo, a to znaci da neko kada postane majstor ima i znanja i sposobnosti da u svom poslu radi sve što i bilo koji drugi majstor tog zanata može da radi i radi - kaže majstor Stanko.- U Požarevcu sam radio najpre 22 godine u CEBI dok je to bila jedna velika i prava konfekcijska fabrika, koja je pokrivala tržište cele nekadašnje velike države i radila i za izvoz na istok i zapad podjednako. Posle sam otišao u privatnike, ne što sam to mnogo hteo ni želeo, vec jednostavno i nije bilo nekog drugo izbora. U svakom slucaju, nisam se pokajao. Posla ima dovoljno da se skromno i pristojno živi, a za mene je to, kao valjda i za vecinu ostalog sveta, sasvim dovoljno. Ne bi falilo da je malo bolje, uvek ima mesta da bude bolje, ali i ne žalim se - nije loše ni ovako.

O tome kako je i zašto došlo do toga da se modni krojac više bavi popravkama i prepravkama, nego novim kreacijama muških i ženskih odela, majstor Stanko kaže da je situacija takva.”LJudi nemaju para da šiju nove stvari, pa zato cešce traže da im se nešto prepravi, ili popravi kod nošene odece. Što se mene tice i to je posao kao i svaki drugi i nemam nikavih problema da prihvatim i takve porudžbine”.

Radno vreme u krojackom salonu majstor Stanka Petrovica u Takovskoj ulici u Požarevcu je klizno - od jutra do sutra.

-Bilo bi lakše kada bi se neko od mladih prihvatio da dode u radnju, da uci zanat i da bude tu i radi . Bila je jedno dva-tri meseca jedna devojka, dok nije, kako je rekla, naucila zanat. Ja ucim punih 30 godina, pa nisam siguran da li baš sve znam, ali eto, sada se brže živi, pa se i tajne zanata brže savladaju. Ili to oni samo tako misle.

Požarevac je svoje zlatno doba dostigao kao pravi srpski centar zanata i trgovine. U moderno vreme trgovina je i dalje dovoljno atraktivna, mada veliki sistemi guše male preduzetnicke radnje, ali su zato zanati, posebno oni tradicionalni i takozvani stari zanati toliko izgubili na popularnosti da su mnogi od njih vec i nestali. Zašto je to tako, pitanje je za neke druge analiticare i istraživace. Poslednjih godina sve cešce se pominje reafirmacija starih zanata, ali cini se da se malo šta u tom pravcu zaista nešto i preduzima. Ali, ko zna - sve je moguce, pa i oživljavanje starih zanata.

R.Deuric

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC I EAR - PROGRAM SERTIFIKACIJE 15 PREDUZECA

PROGRAM PODRŠKE RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA

Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju ISO 9001 - grupni pristup.

Program finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.

Regionalna privredna komora Požarevac i Evropska unija, preko svoje Evropske agencije za rekonstrukciju, u prethodnoj godini zapocela je realizaciju novog programa sertifikacije malih i srednjih preduzeca. U programu koji ce trajati 10 meseci nalazi se 15 firmi sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Zvanican naziv projekta je :”Uvodenje sistema upravljanja kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup”

Prethodne sedmice za preduzeca koja su bila podeljena u tri grupe organizovani su zajednicki seminari.

Po planu

Radomir Boškovic, konsultant firme “Boneks inženjering”, ovako je ocenio dosadašnji tok realizacije projekta:”Nalazimo se negde pri kraju prve trecine projekta primene sistema menadžmenta kvaliitetom u 15 firmi Branicevskog i Podunavskog okruga. Moram da kažem da sam izuzetno zadovoljan odzivom svih firmi, jer su pokazale visoku ozbiljnost u realizaciji svojih obaveza i potpuno opredeljenje da do kraja projekta urade sve što se od njih traži i da budu sertifikovane. Danas su sa nama predstavnici firmi “Uca” Vranovo, “Autocentar NR” Požarevac, “Markop” Požarevac i “Celik” Veliko Gradište.Sledecih dana bice i ostalih 10 firmi. To su sve firme koje imaju tradiciju i cvrsto opredeljenje vlasnika da krenu dalje.

-Danas smo u jednoj dosta teškoj materiji, a to je analiza kljucnih grupa procesa koji postoje u svakoj firmi i identifikaciji parametara preko kojih se ti procesi prate, da bi moglo da se ustanovi da li su oni u granicama prihvatljivosti i kako mogu da se poboljšavaju. Za danas smo obradili glavni proces, a to je upravljacki, ono što je zadatak direktora, a slede ostali procesi, kao što je upravljanje resursima kojima firma raspolaže, pracenje merenja proizvodnje i slicno.

Konsultanti beogradske firme kažu da se za sada sve odvija po planu, koji je detaljno pripremljen i vremenski veoma strog. Ako neko zakasni u grupnom radu to bi moglo da ometa druge.

Po planu, rad se odvija kao kombinacija grupnih konsultacija i nastave, kao što je bila prošlonedeljna, kao i kroz pojedinacne konsultacije na terenu, kada konsultant posecuje svaku firmu i na licu mesta sa njima razrešava ono što je za njih specificno. Ovakav rad doprinosi da oni medusobno ovde mogu da razmene iskustva, da cuju jedni druge, da prepoznaju da ono što se dešava kod njih nije samo njihov problem, nego da toga ima i u drugim firmama. Na taj nacin, mislimo da cilj koji je postavljen, a to je da najmanje deset preduzeca budu sertifikovana u okviru ovog projekta, na kraju biti ispunjen.

Šta predstoji

U Boneksu i u Privrednoj komori u Požarevcu kažu da do završetka projekta predstoji još dosta posla. Sve ovo što sada uce firme ce morati da pocnu i da primenjuju, da prihvate jednu ovakvu filozofiju upravljanja, da dokumentuju proces duž dve grupe smernica:

-Standard kojeg se mi ovde držimo, a to je standard ISO 9001, zapravo je dodatak na zahteve za proizvod i zahteve zakona - kaže Boškovic.-Prema tome, moraju da dokumentuju sopstvenu organizaciju i urede poslovanje. Nakon toga sledi nastavak obuke- obuka koja je dalje usmerena na dalje produbljivanje znanja u vezi sa standardom, a zatim i obuka za sprovodenje internih provera. Posle toga projekat se polako približava kraju, kada cemo uraditi jednu pretsertifikacionu proveru, kojom cemo potvrditi da je sistem uspo-stavljen i da daje rezultate.

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, takode istice cinjenicu da realizacija projekta tece po planu, za šta su podjednako zaslužni konsultanti Boneksa kao i firme sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, ukljucene u ovaj projekat.

-Ja zaista moram da istaknem da su svi naši preduzetnici ukljuceni u ovaj projekat veoma disciplinovani i da poštuju sve zahteve projekta.-kaže Milica Mitkovic.- Verujem da ce od 15 preduzeca njih bar 12-13, a ja mislim da mogu i svi, na kraju da dobiju sertifikat. Svi oni shvataju da bez standarda ne mogu poslovati i razvijati se. Mi cemo u saradnji sa našim, partnerom u ovom poslu, “Boneks inženjeringom”, vec u maju predložiti firmama jedan spisak ovlašcenih firmi za sertifikaciju, kako bi preduzeca na vreme mogla da odaberu odgovarajucu kucu i prijave se za sertifikaciju.

Prošlonedeljnim seminarima u Požarevcu prisustviovao je i Slobodan Corsovic, direktor “Boneks inženjeringa” iz Beograda, koji je o ovom projektu izmedu ostalog rekao i sledece:

-Naša firma je u ovom projektu partner Regionalnoj privrednoj komori Požarevac, što je nama velika cast, ali i zadovoljstvo što našu saradnju produžavamo iz godine u godinu. -rekao je Corsovic.- Nadam se da ce tako biti i ubuduce. Po mojoj proceni dosada-šnji rezultati na realizaciji ovog projekta su dobri, gotovo izvrsni. Rade se one stvari koje ce biti od velike koristi za preduzeca, a nije nevažna ni cinjenica da je u ovoj situaciji tranzicije i teških vremena ucešce preduzecša u projektu besplatno, jer je sredstva obezbedila Evropska unija, a korist je jako velika.

Vesna Uzelac, konsultant “Boneksa”, kaže da su naredne konsultacije ponovo individualne, odnosno da ce konsultanti ponovo obici preduzeca i na licu mesta sa njima odraditi taj deo posla.

-Krajnji cilj svega ovoga je da preduzeca steknu sertifikat, ali i da unaprede svoj sistem rada, da primete šta u njihovom poslovanju nije dobro i da se osposobe da to samostalno otklanjaju i rade dalje.

Projekat obuke 15 preduzeca za sertifikaciju trebalo bi da se završi do oktobra ove godine. U Regionalnoj privrednoj komori u Požarevcu kažu da je interesovanje u Branicevskom i Podunavskom okrugu poraslo i da bi i u narednim godinama slicni projekti imali šansu da se isto ovako uspešno organizuju i sprovedu.

R.D.

SA ODBORA ZA TRGOVINU REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

VIŠE REDA U TRGOVANJU

Aktuelno stanje u oblasti trgovine, bila je tema o kojoj se prethodne sedmice raspravljalo na sednici Odbora za trgovinu Regionalne privredne komore Požarevac.

Konstatovano je da je trgovinska delatnost u poslednjih nekoliko godina na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga uglavnom našla put oporavka, ali i da su i dalje neophodne odredene mere države kojima ce se stvoriti bolji ambijent za još uspešnije poslovanje preduzeca ove oblasti. Neke od tih mera koje su pominjane su: Što hitnije usvajanje Zakona o trgovini, implementacija Strategije razvoja trgovine u Srbiji, ubrzanje privatizacije, mogucnost dobijanja kredita za obrtna sredstva sa povoljnijim kamatnim stopama po uzoru na uslove u zemljama Evropske unije, stvaranje uslova za povezivanje i ukrupnjivanje malih firmi sa velikim trgovinama u cilju efikasnije konkurencije i zaštite domace trgovine...

Na istom skupu razgovarano je i o primeni standarda u trgovini, kao jednom od uslova za ulazak naše zemlje na tržište EU. Mnoga domaca preduzeca, kako je receno, vec su se susretala sa zahtevima inostranih partnera da moraju da obezbede dokaze, sertifikate, o kvalitretu proizvoda, a setrifikat za sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje cak neophodan preduzslov za bilo kakve poslovne aranžmane.

Poznavanje standarda serije ISO 9000 od velike je važnosti za rukovodioce svih nivoa i isti se primenjuju u neizmenjenom vidu u svim zemljama sveta, svim industrijsko-ekonomskim sektorima i svim preduzecima, bez obzira na broj zaposlenih. Pošto se odnose na ukupno poslovanje preduzeca, ovi standardi se smatraju osnovom na koju se nadograduju svi drugi sistemi menadžmenta: sistem zaštite životne sredine, sistem zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih, sistem za proizvo-dnju bezbedne hrane itd.

Sistemi o bezbednosti hrane, u prvom redu HACCP, su obavezujuci na tržiištu EU i Svetske trgovinske organizacije. HACCP je savremeni preventivni koncept koji obezbeduje higijensku, toksikološku i svaku drugu bezbednost namirnica. HACCP plan se razvija za svaki proizvod ili grupu proizvoda i treba da se definiše i uspostavi tako da odgovara specificnim uslovima pro-izvodnje i distribucije svakog proizvoda posebno

Suština HACCP koncepta je sadržana u stalnom nastojanju i konkretnim planskim aktivnostima da se pozicioniraju, definišu i na vreme otklone sve faze ili situacije u celokupnom ciklusu proizvodnje poljoprivredno-prehgranmbenih proizvoda, a koje bi mogle da dovedu u opasnost zdravlje ljudi, odnosno ugroze bezbednost potrošaca.

R.D.

U KAMENOVU ODRŽAN JOŠ JEDAN SABOR PCELARA SRBIJE

SVE ZA PCELARE

U Kamenovu, selu pcelara, nadomak Petrovca na Mlavi, prošlog vikenda održana je 16. po redu Manifestacija „Dani mlavsko - homoljskih pcelara” koja je i ove godine okupila više hiljada pcelara iz cele Srbije. Ovu poznatu manifestaciju svojim prisustvom uvelicali su episkop Branicevski gospodin Ignja-tije, Nenad Terzic, zamenik ministra poljoprivrede, Žika Stojanovic, predsednik Udruže-nja pcelara Srbije, predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic i predstavnici tridesetak udruženja pcelara iz citave Republike.

Još od ranih jutarnjih sati u subotu 14. aprila, oko Doma kulture u Kamenovu, napravljen je pravi sajam na kome se prodavala oprema i pribor za pcelarstvo, a mnogi zainteresovani posetioci mogli su da kupe i pcelinje proizvode po popularnim cenama. Organiztor manifestacije je Društvo pcelara „Mlava”, podružnica Kamenovo, a pokrovitelj je Skupština opštine Petrovac.

Sama svecanost otvara-nja manifestacije zapocela je rezanjem kolaca i osvecenjem pcelarske sezone ispred spomenika pceli od strane vladike Branicevskog gospodina Ignjatija, koji je pcelarima porucio: „ Draga braco i sestre, dragi domacini i gosti, želim vam od Boga blagoslov i da ova godina bude blagoslovena za prikupljanje meda. Ali jedno da znamo i mi i ti vredni insekti, ta pcelica, koja tako marljivo radi i skuplja med za našu hranu, jer tako je to Bog blagoslovio, da sve to služi coveku, koji ima zadatak da cuva prirodu i te insekte. Ako ne budemo cuvali prirodu necemo preživeti ni mi ni pcele. Zato što smo svi povezani, imamo obavezu da cuvamo prirodu, jer je Gospod sve stvorio za vecnost, a mi ne idemo nikud iz ove zemlje. Zato pazimo i cuvajmo prirodu, ucimo i decu da je ne uništavaju, vec da budemo njeni cuvari. Sada je više nego ocigledno da je covek na putu da uništi prirodu, a samim tim ce uništiti i sebe. Zato sve molim da to imamo na umu i drugima da to prenesemo - da cuvamo prirodu. Da ste mi živi i zdravi, blagosloveni, na mnogaja leta, Hristos voskrese”.

Goste manifestacije u ime kamenovskih i pcelara opštine Petrovac pozdravili su Dragan Ðordevic, predsednik podružnice Kamenovo i Lazic Živorad predsednik Udruženja pcelara „Mlava”. U ime organizacionog odbora oni su im poželeli dobrodošlicu, svim izlagacima uspešan prodajni dan i poželeli dalju dobru saradnju.

U ime Saveza pcelarskih organizacija Srbije govorio je predsednik Živoslav Stojanovic koji je istakao: „Zaista mi je srce puno kada vidim da ova manifestacija iz godine u godinu postaje centralna manifestacija našeg Saveza pcelara Srbije, jer nigde nema ovoliki broj izlagaca opreme i lekova kao u Kamenovu. Drago mi je jer ove godine slavimo jubilej 110 godina od osnivanja udruženja, koje sada ima 12.500 clanova, a naš strucni casopis se štampa u mesecnom tiržu od 13.000 primeraka. Slažem se da moramo voditi racuna o zaštiti životne sredine, jer ovi prostori Homolja i okoline treba da nam podare med i da on najzad nade izvozni put u zemlje zapadne Evrope pa i citavog sveta”.

Radiša Dragojevic predsednik opštine, otvarajuci manifestaciju rekao je: „ Vaše preosveštenstvo, casni oci, uvaženi pcelari, sa posebnim zadovoljstvom u ime opštine i u svoje ime pozdravljam i izražavam radost što smo danas , u ovom prelepom danu ponovo na okupu, u slavu onog što je vaša proizvodnja pre svega, sa željom da je unapredujete, da pcelari Kamenova i naše opštine budu za ponos i ono po cemu smo prepoznatljivi u Srbiji, a danas je Kamenovo Srbija u malom imajuci u obzir odakle su nam gosti došli. Domacinima cestitam slavu, želim da im manifestacija prode onako kako je zamišljeno, pcelarima želim uspešnu godinu, a svima vama dobrodošlicu. Otvaram ovogodišnju manifestaciju - živeli”!

U kulturno umetnickom programu ucestvovali su mlavski pesnik Rade Obradovic koji je govorio pesmu o pceli i clanovi Kulturno umetnickog društva iz Kamenova. Zatim je održano predavnje pcelarima u Domu kulture, a svi zainteresovani posetioci mogli su da obidu i pcelinjak u ovom selu. U vecernjim satima prireden je kulturno umetnicki program za sve goste u organizaciji Kulturno prosvetnog centra, a u kome su ucestvovali clanovi KUD-a iz Kamenova.

U nedelju je za goste organizovan obilazak kulturno istorijskih spomenika mlavskog kraja, a održana je i svecanost na kojoj su podeljena priznanja.

D.Ilic

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

ZAPOCETI RADOVI NA PUTNOJ INFRASTRUKTURI

U toku su radovi na izradi kamene podloge za asfaltiranje lokalnog putnog pravca Busur - Burovac u dužini od oko dva kilometra, kao i dela puta kroz Kamenovo u istoj dužini. Po završetku ovih radova, beogradska „Alpina” ce poceti i sa asfaltirnjem pomenutih deonica. Kako saznajemo od Radiše Dragojevica predsednika opštine, na zborovima gradana u Dobrnju i Melnici postignuta je saglasnost meštana oko ucešca ovih mesnih zajednica za asfaltiranje deonice kroz Dobrnje i Stanulovac. Dobrnjci treba da obezbede iz svojih sredstava 50 hiljada evra, a Melnicani oko 40 hiljada evra.

Pocela odbrana od grada

U nedelju 15. aprila zvanicno je pocela sezona protivgradne zaštite. Radarski centar Petrovac ce i ove godine, od eventualnih udara grada, štititi teritoriju 10 opština, osam iz Branicevskog okruga i dve opštine iz Pomoravskog okruga ili površinu od 250 hiljada hektara obradivog zemljišta. Kako je izjavila Smiljka Jovanovic, šef radarskog centra, snabdevenost raketama je zadovoljavajuca, ali su i dalje problem strelci, posebno za protivgradne stanice Lopušnik,Bistrica, Manastirica i Petrovac, pa zainteresovani mogu da se jave radarskom centru na broj 345 - 944. Inace, sezona protivgradne zaštite trajace do 15. oktobra.

Napreduje izgradnja zgrade za izbeglice

Radovi na izgradnji stambene zgrade sa 44 stana za izbegla i raseljena lica dobro teku i trenutno se radovi odvijaju na postavljanju krovnog pokrivaca. Ocekuje se da zgrada bude završena tokom ove godine, a radnici KJP „Izvor” užurbano rade na dovodenju vodovoda i kanalizacije do zgrade za izbeglice. Ova investicija dovodenja infrastrukture bice vredna oko 4 miliona dinara, a investitor je Skupština opštine.

Pocela setva kukuruza

Po recima Bojana Stojanovica direktora zemljoradnicke zadruge Petrovac setva kukuruza u petrovackoj opštini zapoceta je u nepovoljnim vremenskim uslovima, jer je zemlja dosta isušena, a to otežava njenu pripremu za setvu, kao i klijanje i nicanje zasejanog semena. Preporuka je da se seje kvalitetno, deklarisano seme, jer njega ima dovoljno u svim poljoprivrednim apotekama. I ove sezone kukuruz, kao najrasprostranjenija poljoprivredna kultura, sejace se na oko 16 hiljada hekatar u petrovackoj opštini.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

Amatersko pozorište Bata Bulic iz Petrovca sa svojom predstavom Hrista Bojceva „Pukovnik Ptica” a u režiji Miloša Jagodica iz Beograda, u cetvrtak je gostovalo u Lapovu. Predstava je naišla na izuzetno dobar prijem kod tamošnje publike. A sa istom predstavom petrovacki amateri sinoc su gostovali u Požarevcu, nastupivši na velikoj sceni Doma kulture.

Prošlog petka u Petrovcu je gostovalo amatersko pozorište iz Paracina sa svojom predstavom „Kaskader”. Bilo je to prvo gostovanje Paracinaca u gradu na Mlavi.

Udruženje za razvoj opštine Petrovac u subotu je u Domu kulture u Petrovcu organizovalo druženje sa svojim saradnicima koji su pomogli i pratili nastup Udruženja na raznim etno manifestacijama. Tim povodom otvorena je izložba rukotvorina i starih zanata u holu doma, azatim je izveden kulturno zabavni program uz ucešce sedam folklora iz naselja petrovacke opštine.

Zavicajni muzej Petrovac veceras najavljuje otvaranje izložbe radova Božidara Veselinovica, našeg poznatog crtaca stripova i ilustratora knjiga. Izložba ce u galeriji muzeja biti otvorena u 19 casova.

D.I.

FELJTON

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

DIMITRIJE BADŽIC- HOMOLJSKI ORFEJ

Dimitrije Badžic (Suvi Do, 1. avgust 1930. - Požarevac, 18. decembar 1969.) završio je samo cetiri razreda osnovne škole i curcijski zanat (1943). Bio je “tih i miran, uvek nekako tužan”, pisao je o njemu Vojislav Živkovic, koji ga je podržavao i koji mu je prvu pesmu (Trudbenik) objavio u casopisu “Branicevo” 1961. godine. Saradivao je i u casopisima “Savremenik” i “Raskovnik”, a u znamenitoj antologiji seljaka - pesnika “Orfej medu šljivama” (1963) objavljene su mu dve pesme. Pa ipak, glas “Homoljskog Orfeja” stekao je tek godinu dana posle smrti kada mu se pojavila knjiga Bacijarke (1970.).

Izbor pesama za ovu knjigu sacinio je M. Milenkovic, prozu je izabrao V. Živkovic, a naslovnu stranu i ilustracije uradio je Srboljub Mitic. Knjiga sadrži sedamnaest pesama, jednu pricu (Pismo iz porodilišta) i dva od ukupno pedeset pisama koje je Badžic od 1959. do 1969. godine uputio Vojislavu Živkovicu. U uvodnim - autopoetickim pesmama pesnik iznosi svoja shvatanja o smislu i znacaju poezije. Pesma je za njega vid borbe i suprotstavljanja mracnim silama.. Iako iskazuje i radost i patnju (Zašto pišem pesme), susret s njom okrepljuje i budi nadu (Susreti). Nastale u duhu poetike pesnika - seljaka, Badžiceve rime obojene su rustikalnim koloritom i prožete folklornim elementima. Stoga pesnik ljubav prema pesmi poistovecuje sa ljubavlju prema devojci (Pesme su najumiljatije devojcice/ kako da ih ne volim!), a zavodljivost i primamljivost poezije uporeduje sa nevestom (O privlacna li si/ kao stidljiva nevesta/ dok se svlaci/ i u buktinju rasplamsava…).Ushicenost nije iskazana samo prema pesmi, nego i prema “unesrecenom pesniku iz Stiga”, Srboljubu Miticu, “divnom seljaku - divu”.

“Antejski ukopan u svoje rodno tle”, kako je napisao Miodrag Drugovac, Badžic se u pesmama o zavicajnim predelima (Suvom Dolu, Beljanici…), homoljskim pašnjacima i gorama (Pesma o suvodolskim cobanicama, cetiri pesme pod zajednickim nazivom Bacijarke) stapa sa prirodom. Pored deskriptivnih, pisao je i pesme sa socijalnim motivima, a u manjem broju stihova dao je i danak eposi u kojoj je stvarao; slavio je dane vedrine, radosti i “visoki stepen svesti”. Pesnik i u “eri svestranog progresa” vidi zveri i zverstva (Mesto jauka), ali ne gubi veru “u veliko srce coveka”. Tek pred smrt javlja se i sumnja u coveka . “Nisam se trudio da svojim pesmama dam modernisticki izraz. A danas se uglavnom to traži”, pisao je D. Badžic, vidno razocaran, Milisavu Pavlovicu septembra 1969. godine.

Smrt je prekinula razvoj i usložnjavanje poetike Dimitrija Badžica. U pesmi Izopaceno ogledalo ispevao je potresne stihove o razaranju tela, bolesti i nestajanju. Iako nevelika, i po obimu i po poetskoj snazi, knjiga Bacijarke, i to u onim delovima koji su izraz iskrenih osecanja, izraz života u selu, predstavlja autenticni poetski glas Homolja.

Veliša Joksimovic

NOVO DELO KNJIŽEVNIKA MLADENA BRANKOVICA IZ POŽAREVCA

KROZ PROSTOR I VREME

Umetnicko, pisano stvaralaštvo Mladena Brankovica iz Požarevca bogatije je za još jednu knjigu pesama, šestoknjižje naslovljeno “Kroz prostor vreme”. Urednik je Srba Ignjatovic, a izdavac “Apostrof” Beograd. To je delo stvarano dugi niz godina, svaka od šest knjiga nastala je u nekom drugom i drugacijem vremenu, a sve ih neraskidivo sjedinjuje motiv prostora i vremena.

Brankovic neumorno piše, njegova inspiracija i “zaposednutost” fenomenološkim svojstvom reci nemaju kraja. Otuda, vec za leto, najavljuje “Potonule mreže”, još jednu knjigu poezije, i dramu, “Žena sa ukusom zemlje”.

Inace, za sobom vec ima tri ciklusa pesama “Pesme”, “Brankovicevi stihovi” i “Pesme Mladena Brankovica” zatim, knjige pesama: “Mesto daljine”, “Zauzeta tišina” i “Vatreni testament” (u pesnickoj trilogiji “Mesto gde smo”), kao i “Tumacenje trajanja” i “Suprotno vreme”.

Šestoknjižje “Kroz prostor vreme” Brankovic je “sagradio od Prostora reci, Velikog slova, Probne smrti, Sporednog izlaza, Otvorenog prostora i Licnog stranca, a urednik Srba Ignjatovic, iznad svega, istice izuzetnu stvaralacku samosvest autora Mladena Brankovica, nastavljajuci:

-Knjiga je koncipirana po uzoru na epsko- mitske i religijske kodekse u kojima se izricu krajnja pitanja ili i nagoveštavaju sudbonosni odgovori. Ona, naravno, nema ambiciju da im je ravna, niti je rec o doslovnom oponašanju. Pitanja i odgonetke kojima je zabavljen savremeni autor osim univerzalnog imaju najlicniji, neponovljivi aspekt, što je i kljucni dokaz njihovoga lirskog ustrojstva.

Ovih “šest knjiga u jednoj” završeno je pre nekoliko godina, a pocetak njihovog nastanka iskazuje se dvocifrenim brojkama. Otuda, o odluci da najzad objavi ove pesme autor kaže:

-Nije bilo ni malo lako. Prethodila je analiza sopstvenih dela... Kroz duži vremenski period nastale su ove knjige koje stalno, pa i mimo moje volje, dodiruju kosmicko bice izražajnim sredstvima koja su coveku data. One prizivaju, cini se, i materiju i ideju da bi se u nama i pored nas dogadalo nešto kao da želimo da saznamo htenja Svemira... Kada sam osetio da pocinjem da razmišljam o njihovom prepravljanju, pohitao sam da sprecim da mi gotovo sve vreme protekne u bespotrebnom i besplodnom izazivanju vec napisanog, kaže šezdesetdvogodišnji Brankovic, pisac od ranih školskih dana, odrastao u porodici umetnika. Svoje je pesme, novinske tekstove, aforizme i clanke objavljivao još kao student. Inace, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu, poslediplomske studije pohadao na Pravnom, diplomirao i na Novinarskoj školi Jugoslovenskog instituta za novinarstvo, završio Školu za menadžere.

A. Maksimovic

U POŽAREVACKOJ GIMNAZIJI

KO CE BITI ÐAK GENERACIJE

Za dva meseca u Požarevackoj gimnaziji bice proglašen Ðak generacije. U konkurenciji je dvoje ucenika. Dvoje mladih genijalnih ljudi, Jovana Milic iz Petrovca na Mlavi i Aleksandar Paunovic iz Požarevca. Oboje su ucenici matematickog smera, odeljenja 4/ 5, i dobri su prijatelji, ali, samo jedan može biti najbolji... S tim što je Aleksandar vec zasigurno Ðak generacije iz matematike, jer tu mu nema ravnog.

Inace, ova prestižna nagrada nosi ime dvojice Požarevljana, Milana i Milosava Petrovica, dakle, nekadašnjeg direktora Požarevacke gimnazije, Milana, i njegovog brata Milosava, koji ga je svojevremeno školovao. Danas, njihovi unuci nagraduju nadarene srednjoškolce naše Gimnazije.

Aleksandar Paunovic još od osnovne škole ostvaruje sjajne rezultate. NJegov je “svet”, pre svega, u matematici i informatici, u kojem je on nesumnjivo elita inteligencije naše zemlje. Velika zasluga za takvo Aleksandrovo opredeljenje pripada njegovom ocu, profesoru koji je rano zapazio sinovljev talenat i uveo ga u svet brojki.

-Poceo sam da se takmicim iz matematike još u cetvrtom razredu osnovne škole. Važni rezultati su usledili od šestog... U Gimnaziji sam na prvoj godini iz matematike bio prvi na Republickom takmicenju, u drugoj godini drugi, a u trecoj sam poceo da se takmicim i iz informatike i plasirao se na Savezno. Tada sam se i iz fizike plasirao na Savezno takmicenje, a iz matematike sam bio treci na Republickom. U cetvrtoj godini opet sam bio treci u Republici iz matematike, a iz fizike i informatike sam se plasirao na Republicko, kaže Aleksandar, koji predmetima iz kojih se takmici posvecuje oko dva sata dnevno i sasvim dovoljno vremena pronalazi i za druženje, šetnju, partiju fudbala...

Planira da upiše ETF, a u bliskoj buducnosti sebe vidi u nekoj vecoj firmi, na višem položaju, u struci inženjera, programera... U svakom slucaju, odlucan je da ostane u svetu brojki, jer, kako kaže, svoj život bez matematike ne bi mogao ni da zamisli.

Jovana Milic neprikosnovena je u oblasti fizike i hemije, ali, ona je, može se reci, i “najkompletniji” dak Požarevacke gimnazije, jer sjajne rezultate postiže i iz drugih predmeta, medu kojima isticemo engleski jezik. Polaznik je Istraživacke stanice “Petnica”, a od prošle godine aktivno ucestvuje i u nekim projektima na Fakultetu za fizicku hemiju, gde joj je omoguceno da realizuje i sopstveni projekat.

-Najviše vremena posvecujem hemiji i fizici, koje su moja apsolutna ljubav. Najverovatnije da cu upisati hemiju, a nakon toga specijalizaciju u oblastima fizicke hemije. Mnogi možda imaju pogrešnu predstavu o tome da je sav moj život u fizici i hemiji, medutim, uvek ostaje prostora za prijatelje, neku košarku, crtanje, kao i za moju mladu sestru, kaže Jovana.

Takmicenja su još uve u toku, a Jovana i Aleksandar naši su apsolutni favoriti, jer sa njima se može porediti samo nekolicina najinteligentnijih srednjoškolaca naše zemlje.

A. Maksimovic

SKICA ZA PORTRET: JANI NAÐ, SLIKAR

IZGNANIK U SVET BOJE I MAŠTE

Jani Nad zauman u svojim lutalackim poletima, na sredokraci straha i jedne bezmerne tuge i cudenja pred olujom življenja, zapisao je svojevremeno novinar Milivoje Ilic o ovom kostolackom slikaru amateru. Gotovo tri decenije su protekle od ovog kritickog zapisa legende našeg novinarstva, a Nad i dalje odoleva uprkos vecim i brojnijim olujama. Višegodišnje, dobrovoljno izgnanstvo na obali Dunava i iz javnog života odrazilo se i na njegov stvaralacki opus.

Pedesetcetvorogodišnji metalac kostolackog PRIM-a, najtalentovaniji clan Likovne sekcije”Atelje 79” u okrilju KUD Kostolac, u magicni svet likovne umetnosti zakoracio je davne 1975. godine. NJegov istancani osecaj za kolorit i apstraktnu formu, kao i za sitnu, “metalsku” plastiku, kamen, gips i drvo kada je rec o vajarstvu, ostali su zapaženi na brojnim kolektivnim izložbama “Ateljea 79”diljem bivše Jugoslavije. Posebno na “ Susretima drugarstva” radnika Elektroprivrede Srbije. Izlagao je samostalno dva puta, i kako kaže, posle dužeg vremena namerava da svojih pedesetak najnovijih radova uskoro izloži sudu javnosti.

M. K.

U SUSRET REPUBLICKOM TAKMICENJU IZ ISTORIJE

VELIKA KONKURENCIJA

Maksime vezane za istoriju kao nauku, poput one ”da istoriju pišu pobednici”, odnosno “da bi razumeo sadašnjost i predvideo buducnost, moraš da poznaješ prošlost’’, pa do one pomalo filozofske “ da je stablo, jace što su mu koreni dublji”, razlog više su što smo iz mnoštva okružnih tak-micenja, koja se ovih dana održavaju po školama, izdvojili da pomenemo nabolje mlade istoricare.

Požarevacka Osnovna škola “Kralj Aleksandar” bila je poslednjeg martovskog dana domacin stotini ljubitelja istorije koji su pokušali da pokažu šta znaju i osvajanjem dovoljnog broja poena plasiraju se na republicko takmicenje koje ce se održati u Vrnjackoj Banji, a zakazano je za 12. i 13. maj.

U konkurenciji osnovnih škola branicevske osmake ce predstavljati prvoplasirani Filip Jeremic iz petrovacke OŠ“Bata Bulic” i drugoplasirana Ivana Brsalovic, ucenica OŠ “Branko Radicevic” iz Golupca. Sedmi razredi imaju cak pet predstavnika, od kojih su cetiri iz škole-domacina: prvoplasiranu Sanju Bukvic, drugoplasiranu Milicu Ðukic i treceplasirane Andelu Milojkovic i Ðorda Popovica, odnosno Ranovcanina Dragana Vukovica iz OŠ “Jovan Šerbanovic”. U konkurenciji ucenika srednjih strucnih škola, Branicevski okrug ce predstavljati Požarevljani Danijela Bogosavljevic iz “Politehnicke” i Nikola Acimovic iz “Ekonomsko trgovinske” škole.

Gimnazijalci, ucenici drugog i cetvrtog razreda, nece imati predstavnika na republickom takmicenju, jer pobednici nisu osvojili dovoljan broj poena kako bi prešli “prag”. Tri prvoplasirana ucenika prvog razreda su: Jovana Radenkovic iz Požarevacke gimnazije, Ilija Ivanovic iz Gimnazije Veliko Gradište i Marijana Miloševic, takode iz Požarevacke gimnazije. Medu gimnazijalcima treceg razreda dovoljan broj poena za odlazak na dalje tamicenje osvojila su tri prvoplasirana: Gradištanci Miloš i Marko Mihajlovic i treceplasirani Aleksandar Jevremovic, ucenik Požarevacke gimnazije.

R.R.D.

SAVEZ DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA OPŠTINE POŽAREVAC

OBELEŽEN DAN INŽENJERA I TEHNICARA

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, 13. aprila, priredio je vec tradicionalnu, sada, 27. Svecanu akademiju, a u vecernjim casovima i Inženjerski bal, povodom obeležavanja svog praznika, Dana inženjera i tehnicara.

Tim je povodom javnosti predstavljen i Izveštaj o radu Saveza, kao i aktivnosti planirane za 2007. A, išcekivani deo Svecane akademije bilo je urucivanje priznanja preduzecima i pojedincima za izuzetno angažovanje u pripremi, ucešcu i realizaciji aktivnosti Saveza, dok je najboljim Društvom SDITOP- a za proteklu godinu proglašen DIT hemijske, tehnološke i metalurške struke. Tom su prilikom predstavljeni i magistri i doktori nauka Saveza, koji su to zvanje stekli tokom 2007. godine.

Dve stotine inženjera i tehnicara

Brojne goste, medu kojima i predsednika opštine Požarevac, Dušana Vujicica i zamenika predsednika mr Zvonimira Blagojevica, kao i predstavnike Garnizona Vojske Srbije u Požarevcu, Srpske pravoslavne crkve, brojnih preduzece i javnih ustanova naše opštine, ali i kolege iz DIT Leskovac, ugostio je predsednik SDITOP- a, Srdan Filipovic, dipl. ing. mašinstva, inace, tehnicki direktor u JKP “Komunalne službe” Požarevac, koji je na Akademiji, izmedu ostalog, istakao:

-SDITOP na ovim prostorima uspešno deluje punih 28 godina. Okuplja oko dve stotine inženjera i tehnicara iz svih oblasti inženjerstva i nauke u jednu multidisciplinarnu sredinu koja deluje kroz sedam strukovnih društava: DIT rudarske i geološke struke, Društvo održavalaca sredstava rada, DIT mašinske, elektro, saobracajne i organizacione struke, DIT arhitektonske, gradevinske i geodetske struke, DIT šumarske struke, DIT poljoprivredne struke, DIT hemijske, tehnološke i metalurške struke, kao i preduzece SDITOP Projekt. Naš je Savez u više navrata proglašavan za najbolju IT organizaciju, okupljajuci clanove i društva sa najvišim priznanjima i nagradama od Saveza inženjera i tehnicara Srbije i Jugoslavije.

Povodom ovog praznika SDITOP- a, telegram cestitku uputio je i generalni sekretar Saveza društava inženjera i tehnicara Srbije, mr Branislav Vujinovic, a prireden i muzicki program ucenika Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac.

Izveštaj o uspešnom radu

Predsednik Srdan Filipovic saopštio je Izveštaj o radu SDITOP- a, od cega izdvajamo:

-U skladu sa svojim ciljevima i nacinima delovanja, Savez je i u proteklom periodu bio usmeren ka rešavanju problematike planiranja komunalne infrastrukture, uvodenja novih tehnologija, ušteda svih vidova energije, delovanja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, održavanja sredstava rada, obrazovanja, objavljivanja strucnih publikacija i knjiga i strucnog usavršavanja. Sve te aktivnosti su bile artikulisane kroz organizaciju više strucnih skupova, okruglih stolova, tribina... Treba istaci i prezentacije novih elektro materijala za kucnu i industrijsku upotrebu, prezentacije sredstava za odmašcivanje teško zapržanih površina, koje su demonstrirale nove tehnologije u uštedi energije i u oblasti ekologije... Ucešce u rešavanju problematike novih lokacija komunalne deponije, kao i u rešavanju preoblematike termomineralnih voda, izradom katastra istih, Savez se dotakao aktuelnih tema vezanih za lokalnu problematiku... Preduzece SDITOP Projekt je kroz mnogobrojne projekte i vršenje nadzora nastavio uspešno poslovanje, pružajuci priliku svim domacim strucnjacima da se profesionalno iskažu dajuci prakticna rešenja.., zakljucivši:

-Savez aktivnim ucešcem u rešavanju znacajnih životnih pitanja na nivou grada, opštine i šire, svoju zahvalnost duguje istaknutim clanovima, društvima i mnogim preduzecima i ustanovama, koja su pomogla materijalno i finansijski realizaciju svih dosadašnjih aktivnosti.

Nagradena preduzeca pojedinci

SDITOP je preduzecima i pojedincima dodelio priznanja za dosadašnji rad i angažovanje u IT organizaciji.

Zahvalnice su urucene Višoj tehnickoj školi Požarevac, JP “Direkcija za izgradnju” Požarevac, JP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, Preduzecu SDITOP Projekt Požarevac i Predsedništvu DIT Rudarske i geološke struke.

Nagradeni pojedinci su Miroslav Ivkovic, dipl. ing. rud, mr Branislav Šuhartovic, dipl. fiz. hem, Konstantin Lekic, dipl. ing. teh, i Krsta Nikolic, dipl. ing. grad, koji su poneli povelje.

Novi doktori nauka i magistri

SDITOP vec tradicionalno na proslavi Dana inženjera i tehnicara predstavlja svoje nove doktore nauka i magistre. Tako su proteklog petka, na Svecanoj akademiji, predstavljeni: mr Zvonimir Blagojevic, inace, zamenik predsednika opštine Požarevac, zatim, mr Oliver Momcilovic, mr Goran Nestorovic, mr Dragiša Obradovic i mr Dejan Savic.

A. Maksimovic

PRIVREDNO DRUŠTVO “KOSTOLAC- USLUGE” d.o.o

OBEZBEÐUJE DRUGE - ALI I SEBE

Zaposleni u Privrednom društvu “Kostolac- usluge” cija je osnovna delatnost održavanje i obezbedivanje objekata, prošlu poslovnu godinu završili su pozitivnim rezultatom. Za 300 zaposlenih cija je prosecna bruto zarada 30. 000 dinara, to je veliki uspeh, tim pre što su od 2004. godine, od kada su izdvojeni iz Elektroprivrede Srbije, nailazili na brojne teškoce sa kojima se suocavaju i ostala preduzeca posle procesa restrukturiranja u PD TE- KO Kostolac. Ostatak dohotka od oko dva miliona dinara omogucuje i nova investiciona ulaganja, a potvrdena efikasnost u poslu otvara im vrata i za novo, eksterno tržište.

- Na finansijskom planu protekla godina bila je prilicno uspešna što je potvrdeno i na Skupštini preduzeca. Poslovali smo pozitivno, negde smo oko dva miliona dinara u plusu što znaci da smo sad poceli da vracamo osnivacki fond koji smo svojevremeno koristili za plate i druge potrebe u toku prošle godine. Zahvaljujuci Agenciji “Modus” kao i revizoru Petru Rajicu, diplomiranom ekonomisti, nismo imali nikakve posebne primedbe na rad u prošloj godini tako da je naša Skupština jednoglasno i sa posebnim zadovoljstvom usvojila poslovanje. Na Skupštini su takode razmatrani i usvojeni Plan rada i sredstva za tekucu, 2007. godinu. Pocetkom godine odobrena nam je kupovina jednog terenskog vozila lada- niva Odlukom Skupštine u martu mesecu naš vozni park obogaticemo za još jedno terensko i jedno putnicko vozilo, tako da cemo biti u prilici da pokrivamo oko cetrdeset kvadratnih kilometara prostora koji obezbedujemo za potrebe PD TE- KO Kostolac i arheološki lokalitet Viminacijum. Od kopa “Cirikovac”, polja “Klenovnik”, Kostolca, kopa “Drmno” i dubinskog odvodnjavanja, sve do Dunava. Sa ovim terenskim vozilima taj prostor pokrivale bi dve patrole, kaže Milosav Tufegyic, direktor “ Kostolac- usluge”.

Zbog svega navedenog u ovom preduzecu užurbano se radi na novoj sistematizaciji, kako kaže direktor Tufegyic, nekoj vrsti reorganizacije.

- Tri patrole bile bi na kopu “Cirikovac”i tri na kopu “Drmno”, kao i jedna posebna na dubinskom odvodnjavanju gde imamo velikih problema zbog krada visokonaponskih i drugih kablova. Tu ce patrolirati terensko vozilo UAZ sa dva novokupljena kera za koje imamo obucene ljude za rad sa njima u sve tri smene. Osim dubinskog odvodnjavanja, na tom lokalitetu nalazi se i arheološko nalazište Viminacijum gde mi vršimo obezbedivanje, a i sami arheolozi uvode svoje obezbedenje putem video nadzora koji ce biti poveren nama. Da smo u tom poslu uspešni, svedoci i podatak da smo na ovom arheološkom lokalitetu otkrili ljude sa detektorima, a u saradnji sa policijom jedan smo i oduzeli. Time smo prakticno objavili rat takozvanoj arheološkoj mafiji koja je do našeg dolaska uglavnom imala posla sa policijom koja ih je sa više ili manje uspeha sprecavala u pljackanju arheološkog blaga sa ovog, svetski poznatog lokaliteta. Imamo odlicnu sa-radnju sa kostolackom Stanicom policije koja blagovremeno reaguje na sve naše pozive i pocinioce nedela koje mi otkrivamo privode pravdi, naglašava direktor Tufegyic.

Kako bi se popravio materijalni položaj, u Privrednom društvu “Kostolac-usluge” razmi-šljaju i o novom tržištu, poslovima za treca lica gde su vec stekli odredena iskustva.

- Na Skupštini našeg Privrednog društva bilo je govora i o preuzimanju eksternih firmi van PD TE- KO Kostolac, bez obzira što su oni naši osnivaci. Imamo ugovor o tehnickoj saradnji sa “Preduzecem za puteve”Požarevac, a pokušacemo to da ostvarimo i sa požarevackom bolnicom sa kojom smo u pregovorima. Kada je rec o investicionom ulaganju, pored pomenute kupovine terenskih i putnickog vozila, u toku ove godine planiramo da nastavimo i sa sredivanjem portirnica koje su u dosta dotrajalom stanju i na kojima se ništa nije radilo proteklih decenija. Pored toga, takode planiramo da sredimo prilaz do upravne zgrade kao i do sledece grejne sezone da uvedemo parno grejanje. Pored ovih investicija, planiramo i obuku radnika koji su primljeni 2005-06. godine, a to važi za radnike stražare i službe obezbedivanja. U zavisnosti od finansijskih mogucnosti, do kraja godine planiramo i povecanje plata zaposlenima izmedu šest i sedam posto što su prihvatili i predstavnici sindikata koji zahtevaju neku vrstu procene posla koja bi se poštovala. Primanje novih radnika sa ovakvim nacinom rada je veliki znak pitanja. Ukoliko bude, to nece biti kao što smo radili do sada. Kao novo preduzece zapoceli smo rad sa 105 radnika, a sada nas ima preko 300! I na kraju, da kažem i to da mi imamo veoma dobru saradnju sa našim osnivacima, posebnih primedbi na racun našeg rada nemaju. Posebna pažnja posvecuje se radu za vreme verskih i drugih praznika gde dobijamo odredene zahteve od osnivaca o kojima upoznajemo i MUP Požarevac, odnosno odeljenje u Kostolcu sa kojim kao što vec rekoh imamo odlicnu saradnju zahvaljujuci i komandiru Slavku Mitrovicu, naglasio je na kraju Milomir Tufegdžic, direktor PD “ Kostolac- usluge”.

M. Kuzmanovic

PREDUZECE UNION MZ POŽAREVAC: O PROBLEMIMA U SVINJARSTVU

PONOVO GUBICI U TOVU

Svinjarska proizvodnja u Srbiji ni ove godine ne prolazi bez tekoca izazvanih velikim disparitetima izmedu cena troškova, pre svega cene kukuruza i drugih komponenti koje ulazu u stocne koncentrate, i cene finalnog proizvoda. UNION MZ Požarevac kao veliki proizvodac sa sopstvenom vrhunskom selekcijom, repro-farmama, fabrikom stocne hrane, klanicom, preradom i onim što je ovoga trenutka možda i najvažnije - sa razgranatom maloprodajnom mrežom, povremena kolebanja do kojih u proizvodnji dolazi, do sada je uvek prevazilazio i brže i lakše od ostalih, upravo zbog tih svojih realnih prednosti. O trenutnoj situa-ciji razgovaramo sa Zvonkom Milenkovicem, osnivacem UNION-a.

-Situacija i jeste i nije za pricu- u proizvodnji cini mi se da nikada do sada nismo imali ovako dobre rezultate, imamo odlicnu selekciju za koju se interesuju sve naše velike farme u zemlji, imamo pune farme i sve uslove da i dalje uvecavamo kapacitete, ali su finansije takve da nas za sada sasvim sigurno odvracaju od ideje o uvecanju proizvodnje - kaže Zvonko Milenkovic, direktor Preduzeca UNION MZ Požarevac. Kukuruz kao osnovna komponenta u hranivima, drži visoku cenu, a meso stalno pojeftinjuje. Francusku obradu trenutno dajemo po 170 dinara za kilogram, a doba-vljaci redom traže da se i ta cena dalje snižava... Mi cemo, naravno, izdržati i ovaj udar kao što smo izdržali i sve dosadašnje, ali ima citav niz velikih proizvodaca, a one sitne da i ne pominjem, koji ce odustati od tova.

U ovo vreme obicno se pricalo o lepšim temama - o Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, recimo, o pripremama za što bolji nastup na toj velikoj medunarodnoj izložbi. Kakva je situacija ove godine, pripremate li se za nastup?

-Da, sigurno. Mi se bavimo ovim poslom na najozbiljniji moguci nacin i mi na sajam idemo da pokažemo šta imamo, ali i da kupci, a tu mislim na velike vojvodanske i ostale farme, na licu mesta vide šta i pod kojim uslovima mogu da nabave od nas. Nekada smo mi od Vojvodana kupovali rasne svinje, a sada se situacija izmenila. Naše nazimice su podjednako dobre, a možda i bolje od onih koje oni za skupe pare i uz mnogo peripetija nabavljaju iz uvoza. UNION ima dakle svoje vrhunske nazimice koje nudi i tržištu. Povremenim uvozom nerastova iz Madarske, Austrije, ili cak iz Švedske ta selekcija se samo doteruje i poboljšava.

-Mi imamo tri naše velike farme svinja: u Petrovcu, Trnovcu i u Mustapicu. Najveca je ona u Petrovcu u kojoj držimo oko 50 odsto ukupne proizvodnje svinja. Trnovce planiramo da specijalizujemo iskljucivo za proizvodnju priplodnog materijala po naj-savremenijim svetskim uslovima i uz moderan centar za veštacko osemenjavanje, dok ce se u ovim dvema farmama proizvoditi samo komercijalna svinja za tov i za proizvodnju mesa.

Lepša tema je i predstojeca turisticka sezona koja obicno donese i povecanu preoizvodnju mesa i preradevina kupcima iz Crne Gore.

-Slažem se. Trenutno u Crnu Goru gde imamo dva stalna i velika kupca šaljemo tri naša kamiona hlanjace nedeljno, a u sezoni ce to biti bar dvostruko više. Takode, imalo smo dobru ponudu i iz Albanije, na koju nismo odgovorili jer, nismo na vreme dobili izvozni broj. Administriranje je i dalje i komplikovano i sporo, što ipak ne bi smelo da se dogada i toleriše.

Okreni - obrni, prica se ponovo vraca na probleme. Država Srbija kojoj je poljoprivreda jedan od glavnih oslonaca morace na kraju, pre ili posle, da dode do efikasnijih mehanizama za rešavanje problema u toj oblasti. Odlaganje ne vodi nigde.

ŽIVINA

UNION MZ na svojoj živinarskoj farmi u Dublju trenutno ima proizvodnju i od oko 30.000 roditeljskih jaja za svoju inkubatorsku stanicu. Deo pilica iz te inkubatorske stanice zadržava se za sopstvene farme, a deo se plasira uglavnom poznatim i velikim kupcima. Živinarska proizvodnja ove godine, na srecu, odvija se uz manje problema nego što je to bio slucaj u prethodnoj sezoni.

MARKET U BORU

Neposredno pred Uskrs, na veliki cetvrtak UNION MZ Požarevac je otvorio svoj maloprodajni market u gradu bakra - u Boru. I ovog puta UNION je uspeo da obezbedi proširenje svoje maloprodajne mreže preko svog sopstvenog prodajnog objekta. Grad Bor, iako trenutno u ozbiljnim ekonomskim teškocama, je veliki grad i u UNIONU racunaju da ce to biti novi izazov i znacajno uvecanje plasmana.

R.Deuric

HUMORESKA

NA VODI I NA PIVU

Završio se i ovogodišnji Uskrs, pojela su se šarena jaja, ko se tuco - tuco... A bilo je, boga mi, i onih koji su se, po savetu sveštenih lica, uzdržavali od svega i bili na postu, e da bi se u crkvi pricestili. Bilo je tu i onih koji to po prvi put cine, pa je dolazilo i do nesporazuma. Kada je sveštenik upitao jednog od takvih da li je postio na vodi, ovaj je odgovorio: “Ne, oce, na pivu! “ A dva drugara, strastvena pecaroša, hvalila su se kako su postili na vodi: ponesemo slaninu, kobaje i pivo, sednemo u camac i mi smo na vodi! Doduše, ulov im je bio dobar, pa su posle prešli na ribu.

Dobro, ima vremena, ljudi se uce dok su živi, samo je potrebna volja. Jer, približavaju se i drugi praznici i sve to bi trebalo ispoštovati (zašto je praznik, ako se ne praznuje i slavi?). A, evo još malo i samo što nije vec pocelo prvomajsko, predpraznicko raspoloženje (a on je tu, pocetkom maja!). Taj praznik rada, nekako, najviše ce da slave neradnici, jer su mnogi radnici odavno vec ostali bez posla. Oni ce gledati da praznik rada provedu radno na nekoj gradevini nekakvog neradnika koji ima pare.

A kako se samo nekad slavilo kad su svi ljudi (radno sposobni) radili. Od fizickog radnika i portira, do direktora preduzeca, svi su redom okretali prase ili jagnje i išli na izlete i uranke. Priroda se dimila od pecenja i roštilja, miris pecenja mešao se sa mirisom rascvetalog bilja i nije bilo lepše idile i pejzaža; žene su sedele pored korpi punih raznih dakonija, deca su se igrala u travi pored reke, a muškarci jeli i pili.

Sada toga više nema ili ga ima vrlo retko (tek po neki nostalgicar) ode sa porodicom na uranak. Prvi maj odlazi u istoriju zajedno sa našom radnickom klasom. Dobro, neko ce reci, tu je, samo posle nekoliko dana, Ðurdevdan, kada se, takode, može ici na uranak uz obavezno okretanje jagnjeta na ražnju. To je tacno, i eto šanse za one koji mora da rade za praznik rada da se sa porodicom i prijateljima okupe i proslave Ðurdevdan. Ima u Srba puno praznika, tako da, i ako se propusti neki praznik, ubrzo dolazi sledeci.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Globalno otopljavanje: sve se širi, samo se Srbija smanjuje!

- Mnogi ne brinu za buducnost, jer je i nemaju!

- Srbija je mala i ... ne vredi dalje pripovedati!

- Danas ni vojska kao da nije narodna, više je zabavna!

- Ja cu didem u Evropi!

Miodrag LazareviC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U požarevackom porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” od 6. do 13. aprila obavljen je 21 prodaj. Rodeno je 13 decaka i 8 devojcica.

Cerke su dobili:

Požarevljani Sandra Paunovic i Saša Dinic, odnosno Suncica i Dejan Nedeljkovic, zatim Tijana i Velibor Tošic iz Busura, kao i Kostolcani Ðulije i Elez Litvaji, odnosno Burija Gudaj i Elvazi Baške. Cerkama su se obradovali i Jelena Golubovic sa Sašom Stojkovicem iz Biskuplja, kao i Suzana Stojic i Zoran Ivanovic iz Kuceva.

Sinove su dobili:

Požarevljani Milanka i Ivan Zlatkovic, Jelena i Marian Rakic, Nevena i Mladen Simic, Maja Nestorovic i Ivan Spasic, Milena Životic i Dalibor Nikolic, Ana i Dejan Jevtic, Sonja Miloševic i Goran Ilic. Decake su dobili i Nadežda i Željko Stankovic, Dragana i Nenad Petkovic iz Zelenika, Lidija Ognjanovic i Vladimir Ilic iz Cirikovca, kao i Silvana i Nebojša Radivojevic iz Zelenika.

R.R.D.

U Požarevcu je u petak, 13.4. otvorene ekspozitura „VOLKSBANK” a.d.

Na otvaranju su se prisutnima obratili predsednik Izvršnog odbora banke Ahel Humel, direktor požarevacke ekspoziture Darko Nikolic, kao i promoter i klijent banke, poznati estradni umetnik Ognjen Amidžic. Naglašeno je da je ovo 13. ekspozitura ove austrijeske banke u Srbiji, a da banka vec decenijama uspešno posluje u vecini zemalja sveta.

Koktel za zvanice uprilicio je PIT komerc „PANEFINO” koji je iste veceri, u sklopu banke otvorio svoju novu kafe poslasticarnicu „VOLKSBANK HOUSE„.

Banka se nalazi na atraktivnoj lokaciji u ul. Tabacka caršija br. 2.

M.M.A.

TOŠE PROESKI U POŽAREVCU

SPEKTAKL MUZICARA SVETSKOG RANGA

Muzicki spektakl u Požarevcu, u Hali sportova, 11. aprila, priredio je sjajni umetnik, jedan od najtraženijih pevaca u Srbiji, Toše Proeski, sa svojim bendom koji ga prati od pocetka karijere.

Inace, organizatori ovog velikog dogadaja su Beoton i Omladina JAZAS- a Požarevac, zahvaljujuci kojima je publika skoro dva i po sata uživala u solistickom koncertu ovog muzicara svetskog ranga, koji, inace, vec neko vreme snima u Engleskoj.

Grad pod Cacalicom Toše je podigao na noge i prevazišao sva ocekivanja energicnim i dinamicnim nastupom, a njegovoj publici, koja ga je cesto i nadglašavala, ostaje da se nada i išcekuje njegovu ponovnu posetu našem gradu.

A.M.

CETVRT VEKA RADA POŽAREVACKOG CENTRA ZA KULTURU U NOVOJ ZGRADI

JUBILEJ - RADNO

Posle 5-6 godina gradnje, finasirane sredstvima samodoprinosa Požarevljana, 14. aprila 1982. u novu zgradu, tada nazvanu Dom omladine, uselili su se požarevacki kulturni poslenici. Povodom 25 godina rada u novoj zgradi, prošlog petka je u Centru za kulturu održana konferencija za novinare, na kojoj je, pored ostalog istaknuto, da ce ovaj vredan jubilej biti obeležen radno tokom sedam dana sa deset kulturno zabavnih manifestacija. Cetiri, lutkarska predstava “Macak u cizmama”, koncert anasanbala “Kolo” i “Tanec”, koncert dve požarevacke grupe koje neguju etno džez i bluz muziku, kao i petrovacka predstava “Pukovnik ptica” vec su održane. Veceras ce biti predstavljen roman Vlade Jaglicica “Mesojede” iz edicije “Branicevo”, a za sutra uvece su zakazana dva dogadaja. Pre “Mrešcenja šarana” koje ce izvesti Pozorište iz Rabrova, bice predstavljen novi broj casopisa “Branicevo”. U cetvrtak ce premijerno biti prikazana “Porodica Rundadarov” u režiji Saše Volica i izvodenju požarevackog pozorišta “Milivoje Živanovic”, a vece kasnije, clanovi istog pozorišta po 25. put izvešce predstavu “Kidaj od svoje žene” u režiji Milovana Cetkovica. 21. aprila, poslednjeg dana proslavljanja jubileja, u podne ce biti održana lutkarska predstava “Lepotica i zver”, a uvece gala koncert GANIP-a.

-U starom domu na spisku zaposlenih nas je bilo tek petoro, a cim smo ušli u novu zgradu, tokom prvog meseca rada, spisak je sadržao cetrdesetak imena. U vreme kada su u okviru Centra radile i druge institucije, bilo nas je i tri-cetiri puta više. Danas je Centar za kulturu multimedijalna kuca sa nekih 35 zaposlenih koji “pokrivaju” mnoštvo raznih programa. Kulturno umetnickim stvaralaštvom, takozvanim amaterizmom, trudimo se da ostavimo trag kroz zadovoljstvo publike. Trenutno radimo i pet festivala, od kojih su dva pozorišna i jedinstvena u svetu što su u slavu jednog glumca-rekao je, pored ostalog, Dragi Ivic, umetnicki direktor Centra.

R.R.D.